АФЕРЕ ДРМАЈУ ДРЖАВНЕ ЦАРИНЕ: Службеници краду, инспектори рекетирају, Џакула штити

0
128

Бројне афере увелико потресају државну царину (Управу за индиректно опорезивање БиХ), а у неке од њих директно су инволвирани службеници УИО, чак и поједини инспектори, о чему свједоче бројне кривичне пријаве и поступци пред надлежним судовима.

Неколико тешких случајева корупције уздрмала су саме структуре Управе а, према нашим сазнањима и саму позицију директора Мире Џакуле, дугогодишњег неприкосновеног шефа свих шефова државних царина.

Инфорадар је дошао у посјед обимне документације о једној од ових афера која открива детаље криминалних активности за које још увијек нико није одговарао – именом и презименом. Колико далеко су одговорни у УИО спремни отићи потврђује и случај у којем су службеници ове институције искористили папирологију пропале фирме, наручили техничку робу из Холандије, а затим је под неразјашњеним околностима продали, иако је у току био судски спор пред Судом БиХ који је касније ријешен у корист власника робе!

ПРЕКО ФИКТИВНЕ ФИРМЕ НАРУЧИЛИ ПА ПРОДАЛИ РОБУ

Почетком 2017. године службеници УИО БиХ су, преко својих криминалних кругова, искористили печате пропале фирме из Тузле како би из Холандије наручили техничку робу. Ова роба, чија је вриједност процијењена на више од 100.000 долара, у два камиона из Холандије довезена је у Царинску испоставу Бијељина у прољеће 2017.

Тада се утврђује да фирма која је наводно наручила робу, односно Босна Багат из Тузле – више не постоји, јер је њен власник у затвору. Власници робе покушавају уредно вратити робу, али им шеф Групе за царинске послове у Регионалном центру Тузла Ивица Чајић одбија захтјев, јер није била приложена пуномоћ.

Адвокат Предраг Хербез, кога су овластити власници, наводи да су га мјесецима вукли за нос тврдећи да нема уредну пуномоћ, иако се из документације јасно види да је Хербез имао пуномоћ власника фирме Lilly Mass из Асена у Холандији.

Потврду валидне документације недавно је дао и Суд БиХ, који је прихватио тужбу Хербеза и фирме из Холандије, те затражио да УИО БиХ донесе ново рјешење.

Међутим, двије године касније, роба није пронађена у складишту, а адвокат је само добио информације да је продата, те да не пита ништа око овог случаја. Занимљиво је да је у јануару прошле године извршен преглед пломбиране просторије у којој се налазила роба, и то од стране Миле Милошевића, те шефа Царинске испоставе Фадила Кавазовића и службеника Асима Кадрића.

– Већ на почетку је било јасно да је неко у овом случају злоупотријебио документацију пропале фирме како би намамио увознике, а који су, са друге стране, још раније сарађивали са спорном фирмом, па нису ни постављали превише питања, јер су сматрали да се ради о уобичајеној пошиљци за БиХ – објаснио је извор Инфорадара из УИО БиХ.

Но, убрзо ће се утврдити да је све био јако добро осмишљен план криминалне групе која је увезана са појединцима из државне институције, односно УИО БиХ.

Сазнавши за превару, власници робе су у складу са Законом о царинској политици БиХ затражили поврат робе за коју није био ни покренут поступак царињења, па тако није ни постала “домаћа” – али роба није враћена. Не само да роба није враћена, већ је у међувремену продата, иако је био покренут спор пред Судом БиХ!

Власници оптужују тадашњег шефа Царинске испоставе Бијељина Неџада Шечића да је задржао камионе. Иако је у више наврата, и то рјешењима од септембра и новембра 2017. године, УИО БиХ упорно негирала жалбе пуномоћника и адвоката Хербеза, Суд БиХ је у фебруару ове године у управном поступку донио пресуду број С1 3 У 027549 18 У.

УИО БиХ је овом пресудом обавезана да поништи рјешење о запљени робе, те да плати трошкове судског поступка. У образложењу Суд БиХ наводи да УИО БиХ није прихватала пуномоћ коју је имао Хербез тврдећи да се не ради о оригиналној пуномоћи.

Међутим, јасног, логичког и разумног објашњења за тврдње да пуномоћ није оригинална УИО БиХ никада није дала. Суд БиХ тако је утврдио да УИО БиХ није дао правилно образложење за своје поступке приликом одузимања спорне робе.

Суд БиХ је одлучио да УИО БиХ понови поступак, међутим, када сам покушао да извршим увид у одузету робу, речено ми је да је она продата и да не питам ништа даље – изјавио је за Инфорадар адвокат Предраг Хербез.

Портпарол УИО БиХ Ратко Ковачевић само је потврдио да је роба која је одузета од увозника из Холандије – у међувремену продана.

– Предметна роба је продана 26. септембра 2018. С обзиром да је рјешење постало извршно, а уједно цијенећи да се радило о врсти робе за коју би дуго чекање са продајом проузроковало велико умањење вриједности, одлучено је да се роба прода – наводи Ковачевић.

Додаје да, уколико се у овом предмету донесе другачија одлука, прије свега се мисли на поступке пред надлежним правосудним иснтитуцијама, “постоји могућност” да се добије и поврат вриједности остварене продане робе.

Другим ријечима, у овом случају “пропусте” у раду службеника УИО платиће грађани, односно порески обвезници БиХ.

Објашњавајући поступак одузимања и запљене робе, Ковачевић наводи да је Регионални центар УИО Тузла 22. јуна 2017. донио рјешење о одузимању робе која је у БиХ дошла из Холандије.

– Предметну робу је са фактурама према компанији „Босна-Багат“ Тузла послала фирма Lilly Mass из Холандије – наводи Ковачевић.

Додаје да је Рјешење о заплијени робе донесено на приједлог Царинске испоставе Бијељина која је навела да су дана 22. фебруара 2017. на царински терминал Бијељина приспјеле двије пошиљке за увозника Босна-Багат по царинским пријава за превоз робе Д-582/17 и Д-583/17.

У даљем поступку, ЦИ Бијељина 28. фебруара 2017. од предузећа Босна-Багат тражи да достави потребну документацију, односно овлашћење о заступању шпедицији „Меридан“ Бањалука како би се роби одредио други царински поступак. Међутим, тада се и званично утврђује да поменуте фирме уопште нема на адреси на којој је пријављена, па се поступак обавјештавања завршава тако што се документ ставља на огласну плочу ЦИ Бијељина?!

Убрзо Царинска испостава Бијељина доноси одлуку о заплијени робе. Како је у даљем поступку утврђено да Босна Багат нема никакве везе са наручивањем робе, највећи дио пакленог плана, односно одузимање робе је био озваничен. Остало је само још да се роба прода. Података о томе коме је продана – нема.

ИНСПЕКТОРИ УИО РЕКЕТИРАЈУ И УЗМИМАЈУ МИТО

Истовремено, према сазнањима Инфорадара, безбједносне агенције у БиХ затрпане су пријавама и под будним оком већ мјесецима држе инспекторе Управе за индиректно опорезивање БиХ Јелену Мајсторовић и Раденка Поповића.

Извор из самог врха Државне агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) истиче да ово двоје инспектора раде годинама у тандему, те да су због сумњивих радњи често били и на мети медија због различитих афера и злоупотреба службеног положаја.

Док се истраге воде унедоглед, с друге стране УИО БиХ апсолутно ништа није учинила да заштити властити дигнитет и законитост рада.

– Против њих никада није вођен поступак – потврдио је Ковачевић.

Дакле, све пријаве и истраге које су вођене – пале су у воду због заштите коју уживају.

– У више наврата смо радили провјере против Јелене Мајсторовић и Раденка Поповића и то због пријава за различита кривична дјела. Ни у једном случају нисмо наишли на озбиљну сарадњу њима надређених – објаснио је извор из СИПА.

Интересантно, али обоје су у међувремену прекомандовани на више позиције у УИО БиХ. Након афере са нестанком злата, те рекетирањем трговаца на подручју Добоја, наш извор открива да су двоје инспектора раширили крила и на више аутоотпада на подручју Лакташа и Бањалуке, те других приватних фирми, махом оних које се баве продајом мобилних телефона.

– Оно што је најкритичније у оваквим истрагама јесте што су инспектори УИО БиХ заштићени од стране својих надлежних који их свакодневно прикривају у нечасним радњама – објаснио је извор из безбједносне агенције у БиХ.

Додаје како је истрага против Мајсторовићеве, која је иначе у блиским везама са актуелним директором УИО БиХ Миром Џакулом те је, сасвим случајно, била и његова студентица на приватном факултету Апеирон у Бања Луци, вођена у више праваца.

– Прво се радило на провјерама када је била заплијена злата на подручју Велике Кладуше и када је у свега пар часова нестало око 700 грама чистог злата, а затим су прошле године услиједили власници радњи на подручју Добоја – потврђено нам је у СИПА.

Саговорник и власник аутоотпада на ширем подручју Бањалуке није желио говорити о именима, али открива начин рада инспектора УИО БиХ који уточиште за своје криминалне радње имају и у лошим законима.

– Оно што је посебно интересантно то је и да актуелни закони иду у прилог прљавим радњама инспектора и то због високих казни које су прописане за прекршаје, па уколико не желите платити драконску казну – логично је да ћете се покушати договорити са инспектором да напишу мању, а дио новца њима стрпати у џеп. То је јавна тајна и зачарани круг који траје годинама – каже наш саговорник, објашњавајући начин подмићивање инспектора УИО.

Додаје да, уколико инспектор утврди мањак од неколико хиљада марака, у складу са тим одредиће и одговарајућу казну правном лицу. С друге стране, уколико се у папирима тај мањак прикаже мањим него што је био, власник правног лица, односно правно лице, платиће и мању казну.

– Дио разлике до стварне казне коју би морали платити, а ради се о неколико хиљада марака, власници ће драге воље стрпати у џепове инспектора. Ту је, дакле, огромна слобода инспектора, с једне стране за коруптивне радње, а са друге стране често их неће ни пријавити јер је добро и онима који су кажњени далеко мање него што би били да се поступа по накарадном закону – објаснио је извор Инфорадара, уједно власник аутоотпада на ширем подручју Бањалуке.

Саговорници са подручја Лакташа који се баве аутоотпадима истакли су да је у ранијем периоду било одређених „гледања кроз прсте“ (читај подмићивања) од стране инспектора УИО БиХ. Нису жељели да откривају њихова имена, нити своја, јер кажу да „свакодневно раде под притиском надлежних служби“.

Протеклих неколико седмица у више наврата покушавали смо да ступимо у контакт са директором Миром Џакулом, како би нам одговорио на многа питања и његово директно довођење у везу са покривањем одређених корумпираних инспектора, али он није одговарао на наше позиве.

Истраживачки тим inforadara

* Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име