АЛЕКСАНДАР ЈОКИЋ: Једну адвокатску услугу за понијети и узми и ти шта ћеш

1
98
dozivotna

Галаме тако на мене како још нисам послао текст за колумну, а успут и како не издајем фискалне рачуне. Сасвим логично је да убијем обје муве једним писањем. Идеја: на најпластичнији начин показати зашто адвокат није трговац и зашто не смије бити у обавези да издаје фискалне рачуне.

Ово пишем у свјетлу тренутне ситуације у Брчко дистрикту гдје је одлучено да се изврши фискализација адвокатуре. Наравно, реакција адвоката је услиједила. Одмах да нагласим, адвокати нису у штрајку, него у обустави рада. Штрајк је притисак радника на послодавца. Адвокати се боре за своја права и права својих клијената кроз овај вид притиска на законодавну власт. Овај вид обуставе рада штети и адвокатима. Штети свима.

Који су аргументи против увођења обавезе адвокатима издавања фискланих рачуна?

Прво и основно, како ће се утврдити истинитост „откуцаног“ рачуна? Како ће се утврдити да ли су сви рачуни откуцани? Једино увидом у списе. Ко ће и како то контролисати? Желите ли да инспектори могу разматрати ваше списе код адвоката? Ово је елементарна ствар и око тог питања нема спора. Обавеза чувања адвокатске тајне и неповредивост адвокатске канцеларије је једно од основних стубова на којима почива повјерење клијената у адвокате.

Писао сам раније о томе како и под којим условима полицијски службеници, на основу наредбе суда, у присуству представника Адвокатске коморе Републике Српске, могу да претресају адвокатске канцеларије. Не смије се допустити да порески инспектори могу да прегледају списе у адвокатској канцеларији само како би се утврдило да ли је адвокат правилно издавао рачуне.

Све услуге би морале бити унапријед наплаћене у пуном износу. Опет не говоримо о непријатности за адвокате, већ за клијенте. Адвокатура је самостална и независна, те је према томе могуће да се клијентима слабијег имовног стања омогући потребна правна помоћ упркос чињеници да нису у могућности да, у тренутку или уопште, плате услуге у цијелости или дјелимично. Ако би им се морао издати фискални рачун за сваку обављену радњу, то би значило обавезу да се свака радња унапријед и наплати у цјелокупном износу. Коме ово иде у прилог? Ко добија оваквим рјешењем? Ко губи то је јасно.

Заступања по службеној дужности се наплаћују накнадно, а до фактичке наплате може доћи и годинама након предузетих радњи. Да ли је оправдано тражити да се за ове услуге издаје рачун и коме да се исти изда?

Адвокати дио својих послова обављају без присуства клијената (одлазе на рочишта, подносе приједлоге, жалбе…), па је тренутак обављања радње различит од тренутка наплате исте. Дакле, када адвокат као пуномоћних странке која, рецимо, тренутно није у држави, исту заступа на рочишту, када и коме издаје рачун? Сигурно се не могу сви трошкови унапријед наплатити јер је непредвидиво колико ће радњи бити у поступку. Зато се радње у поступку наплаћују свака за себе. И овдје видимо да систем фискализације није компатибилан са адвокатуром.

Нигдје у Европској унији не постоји слична пракса. Иако бих волио мислити како смо паметнији од остатка Европе, некако сумњам да је ово доказ за то. Свјестан сам да „али мама, нико други то не ради“ није претјерано јак аргумент, али у ситуацији када претендујемо да, без јасног и рационалног објашњења, будемо мимосвијет, дефинитивно се мора указати и на ову чињеницу.

Насупрот томе, аргументи у корист фискализације немају у виду грађане нити право на правично суђење, нити право на приватности, нити независност и самосталност адвокатуре, нити значај адвокатуре за цјелокупан правни поредак.

Хајде да ово питање не ломимо преко кољена и да не стварамо проблем гдје га нема. Имамо ми довољно постојећих проблема.

Прво су дошли по права и слободе грађана, а ја се нисам побунио јер што и адвокати не би издавали фискалне рачуне.

1 КОМЕНТАР

  1. Mladi gospon advokat Jokić lijepo poje u svojim kolumnama. Međutim, u prilog svojim argumentima rijetko navede neki naučni rad ili neki drugi izvor kojim bi ih potvrdio. Ipak, ni to ga ne sprječava da iznosi paušalne i netačne činjenice. Evo, u ovom članku mogu mu prostom pretragom u Google pretraživaču oboriti argument o evropskoj praksi i pronaći najmanje dvije države u Evropi koje imaju praksu obaveze izdavanja fiskalnih računa prilikom obavljanja advokatskih usluga. Riječ je o Hrvatskoj i Sloveniji.

    Preporučujem mladom gospodinu da se malo potrudi prilikom pisanja kolumni, u suprotnom Puhalo i Radmila ne moraju da brinu da li će imati ko da ih odmjeni u skribomanskom iživljavanju.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име