АЛЕКСАНДАР ЈОКИЋ: Неће он, он воли туђу имовину

0
468
aleksandar jokić izbori

Закони и подзаконски акти служе да уреде постојеће стање у друштву. Дакле, рекло би се да закони прате стварност. Прво дође до неке појаве, па тек онда до потребе да се она регулише.

Зашто је ово битно?

Свједоци смо све већег броја возила на електрични погон у Бањој Луци. Недавно су ми за око запали двоточкаши, нешто између ромобила и скутера, али на електрични погон. Дјелују изузетно практично, али уједно и лијепо. Шта је онда проблем?

Проблем је у ситуацијама „шта би било кад би било“. Али постоји једно питање и прије тога, а то је вожња и паркинг. Дакле, да ли се ова возила на два точка возе цестом и по правилима која важе за аутомобиле и мотоцикле? Да ли се возе тротоаром и пјешачким зонама? Да ли се смију возити по ових неколико бициклистичких стаза које за сад имамо? Гдје се смију паркирати?

Оно што је сигурно јесте да у случају када не постоји регистарска ознака на возилу, у случају да је исто паркирано на мјесту које није предвиђено за паркирање, али не угрожава нормално одвијање саобраћаја, санкција за власника или возача нема. Да би могао власник или возач да се казне, мора постојати регистарска ознака на превозном средству, помоћу које ће, уз пратећу фото-документацију, овлашћено лице моћи да идентификује одговорно лице.

Но то је мањи проблем. Већи је чињеница да предметна возила не подлијежу обавези осигурања од аутомобилске одговорности. Зашто?

Хајде да на тренутак будемо злослутни и замислимо да овим возилом ударите пјешака. Пјешак претрпи повреде, бол, страх. Потребно је надокнадити трошкове лијечења, као и нематеријалну штету. А сад замислимо да возач, уједно и власник, нема средстава којима би могао да надокнади штету. Оштећени би морао у грађанском поступку да доказује штету и одговорност власника/возача, те да након тога у извршном поступку проба принудно да се намири. Већ овдје видимо огроман степен неизвјесности намирења, али и проблем дуготрајности поступка.

Замислимо да се овим возилом удари аутомобил и причини материјална штета. С обзиром на снагу и тежину појединих возила, сасвим је основано претпоставити да се може узроковати озбиљнија штета. Поступак наплате је идентичан као и у примјеру раније.

Прегледа ради, тренутно, код аутомобила која су регистрована (дакле уједно и осигурана обавезним осигурањем од аутомобилске одговорности) осигуравајуће друштво возила чији возач је скривио штету, надокнађује штету вансудским путем. Тек ако осигуравајуће друштво не обрачуна износ штете добро, или не утврди основаност захтјева, оштећени може против осигуравајућег друштва покренути судски поступак накнаде штете. Па и када дође до овога, наплата након правоснажности пресуде је извјесна, с обзиром на обавезу солвентности осигуравајућег друштва.

Докле год електрична возила не подлијежу обавези осигурања и не утврди се начин учешћа у саобраћају и степен обуке возача, ова возила ће бити симпатични покретни ризици за све учеснике у саобраћају. Моја идеја за овај проблем јесте да се на ова возила примијене одредбе које важе и за мотоцикле и скутере, а да се утврди граница снаге возила до које возачи треба само да положе теоријски дио возачког испита. Када возила буду осигурана, а возачи морали да буду барем минимално оспособљени, учешће ових возила у саобраћају неће више бити проблем.

До тада, можда се пуне и изгледају као играчке, али не морају сви да се понашају као дјеца.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име