АЛЕКСАНДАР ЈОКИЋ: Што да их купујемо кад их можемо натјерати?

0
249
aleksandar jokić izbori

Слобода је свијест о складу несклада несавршених људи.

Замислите да живите у згради у којој има 15 станова. Дакле 15 једнаких гласова у скупштини заједнице етажних власника (ЗЕВ).

Замислимо сада да се постави питање санације крова. Замислимо да постоје двије струје које се залажу за различита рјешења овог проблема. Обје заинтересоване за проблем. Обје истраживале могућности и одабрале једну.

Замислимо сада да постоји пет станова које ово питање уопште не занима. Разлози су разни – или су у приземљу или им је свеједно. Једноставно неће да учествују у одлучивању. Уредно ће плаћати накнаду за одржавање и сагласни су са свиме што већина одлучи.

То су људи који су одлучили да нису довољно упућени у проблем, било због незаинтересованости или немогућности и одлучили су да прихвате одлуку већине.

Замислимо сада да прва група заинтересованих броји седам чланова и они се залажу за рјешење А. Друга група заинтересованих броји три члана и они се залажу за рјешење Б.

У овој ситуацији рјешење А би било изгласано.

Али замислимо да станари одлуче да апсолутно сви морају да гласају – били упућени, били заинтересовани или не. Онда долазимо у ситуацију да ових пет који не знају ништа о проблему, камоли о рјешењима, бирају једну од понуђених опција. На основу чега бирају? Сигурно не на основу познавања проблема или рјешења. Можда на основу симпатија према комшијама? Можда на основу добрих односа са комшијама? Можда на основу аута које комшије возе? Ко зна?!

Замислимо сада да свих пет незаинтересованих одабере опцију Б и тако коначан резилтат буде 7:8 за опцију Б. То би значило да је незаинтересована група коју су натјерали да гласа изабрала нешто што заинтересовани не би бирали. Група којој је свеједно и која није жељела да одлучује је несвјесно наметнула другачије рјешење од оног које би упућени и заинтересовани изабрали.

Видите гдје ово води.

Избори у Републици Српској и Босни и Херцеговини су слободни. Сви пунољетни грађани имају право да бирају и буду бирани. Међутим, имају и право да их политика не занима. Да не знају ништа о томе. Да им се не свиђа нико. Да нису сагласни са постојећим партијама. Ти грађани имају право да не изађу на изборе, да не гласају. Имају право да, као у примјеру раније, одлуку препусте онима који су заинтересовани за изборе.

Тјерати некога да мора да гласа довешће до гласања на основу бројних фактора који нису политички програми и слагања са истим. Потенцијално може довести до промјене, а може и до већег учвршћивања постојећег стања. То је рулет. То је коцка. То је злочин.

Право да се бира и буде биран је дио Слободе. Слобода је могућност и да не бирате, једнако као што одлучујемо да не будемо бирани. Особа која не зна пуно о политици, неће да гласа, а прихвата одлуку већине је слободни грађанин који своју Слободу користи како њему одговара.

Политичке опције своје циљеве покушавају да наметну грађанима, а грађани на изборима бирају једну од понуда. Сви имају право да гласају. Свачији глас исто вриједи. Али немамо обавезу да гласамо. Ако нећемо, не морамо. Докле год је тако, избори су слободни. Када будемо морали да гласамо, од Слободе неће бити ни помена. Тада не говоримо о слободним изборима, него о обавезним изборима под пријетњом силе.

Кад те пендрек утјера у кабину за гласање, не питаш гдје и кога заокружујеш.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име