АЛЕКСАНДАР САРАЏИЋ: Ко једе погаче преко хљеба, стићи ће га Васо!

0
89
nedelja

НЕМЕЗА – праведно изрицање казне коју извршава одговарајуће лице.

Сви се сјећају ове реченице коју Брик Топ изговара у култном филму Гаја Ричија „Снеч“. Али у свакој шали има и истине и боли. Немеза има своју историју у ама баш све и једној земљи на планети, осим можда код Ескима.

Откада људи постоје на Балкану, од тада ови предјели важе за мјесто које је заклето варваризму и строгој сировости. Чиста емоција и нагони већином воде овдашњи народ. Мало се то еманциповало у посљедњих 30-40 година, али и даље има своју базу. Врло мало ствари се овдје воли као што се воли алкохол, вруће месо и освета.

Ово посљедње набројано има посебну чар за нас Балканце. Волимо га „завући“ више него хљеба јести. Да ли то почиње од неке шале или од озбиљног вербалног и физичког контакта, али недвојбено је да обје стране уживају у томе на неки садомазохистички начин. Рећи ће вам неки људи из руралнијих предијела данашњице да свака освета има свој почетак, али нема баш свака крај. Неке остану недоречене, неодрађене, рекло би се да смо почели ошљарити у томе.

Како је то све изгледало у првој половини 19. вијека и током 18. вијека? Брутално, врло брутално. Црној Гори се не приписује много ствари, али једна јој се мора приписати, а то је ЛАПОТ. Да то мало приближим онима који не знају о чему је ријеч. Лапот је најпознатији из легенде која прича како је син убио оца те помоћу куке га вукао до гробља. Притом је водио и свога сина. Када су стигли до гробља, он је хтио да баци куку, али му дијете тада рече: „Не бацај куку! Биће ми потребна кад ти остариш.“ Укратко, лапот је убијање зарад просперитета породице, села, мјеста.

Може се рећи да звучи скоро као жртвовање. То је било најједноставније речено одбацивање непотребног терета. Усмене легенде Црне Горе, западне Босне, па чак и негдје у Крајини свједоче да су тако били убијани старци који нису били способни да придоносе бољитку села и заједнице. Поента овог текста је та што је лапот ускоро постао свирепо оружје да би се ријешиле многе завади, а не само да би се старци брже стропоштали у раке.

Занимљиво је то што се лапот увијек приписивао Црногорцима као њихов „изум“ на овим просторима. Али постоје усмена предања мјештана Мањаче да је неки Васо средином 18. вијека извршио два лапота на том подручју. Иако у то доба вјероватно средовјечан човјек, прича се да је убио своје двије супруге због прељубе. Очигледно је тај ритуал постао инструмент за извршавање и осталих неправди, мимо убијања старих и изнемоглих.

Ако су та вербална предања бар мало истина, очигледно је да и Крајина није много каснила за „модом“ прошлих времена. Најморбиднија страна ритуала је била што се између маља који је обично коришћен као оруђе за извршење „казне“ и „окривљеног“ налазила погача. По логици и усменим сторијама, погача је имала улогу тијела Христовог. Да опрости сваки гријех и окривљеном и извршитељу, да обојици душа буде у миру.

Друга теорија која исто кружи кроз историју јесте она да погача има значење које нам је познато из израза да нема „погаче преко хљеба“. Ако те неко храни погачом, а ти швераш са друге стране за хљебом, то је недопустиво. Па би ту погача била као опомињуће средство за онога који губи главу, да му глава оде за тренутак задовољства.

Ако нас је нечему научила историја свијета, то је да се нико не може надметати са Балканцима и Кинезима у измишљању сурових казни и њихове садистичке црте. По тој логици лапот још више добија на значењу као дио историје и атавистичког мрачног култа махом код Срба и Црногораца. А тај древни Васо је само доказ да смо и ми крајишници имали „коња за трку“, па макар трка водила у смрт.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име