ALEKSANDAR SARADŽIĆ: Smak polusvijeta (po hitnom postupku)

demofest

„Znam, politika je drolja, kurva, kučka što hrani sirotinju k’o da kuhinja je pučka. Hvala na gesti, izvolite se sjesti, dobar tek, jer volimo govna jesti.“
– Srđan „General Woo“ Ćuk

Dan nije mogao proticati bolje dok prijatelj novinar nije poslao u jednu grupu na fejsbuku kako je neko u Banjoj Luci verbalno napao vokala benda „Brkovi“.

Pri tome prozivajući čovjeka da je ustaša samo zato što je rođen u Hrvatskoj. Prvo da naglasimo da taj momenat nije ništa drugo do „okidač“ za ovo moje pisanije. Niti sam fan benda „Brkovi“, a još manje me boli patka ko je četnik, ustaša ili mudžahedin. To su problemi tih ljudi, a ne moji.

Generalni problem i kod Srba i kod Hrvata i kod muslimana jeste letargija. Ta letargija se manifestuje u slobodnom padu gaća naroda da vladajuća elita suvu ćunu trpa u sirotinju i svima ispod njih. Rezultati tog silovanja se ogledaju u pseudo-inteketualnim nakazanim pojavama koji vedre i oblače Balkanom. Svi narodi na Balkanu, da ne kažem u bivšoj velikoj državi, imaju takve likove koji izvade svoje faluse duboko umočene u korupciju i krenu da ga nasilno nabijaju u usta naroda.

Zašto se narodi ne bune na tu mentalnu onaniju? Odgovor je jednostavan – kroz dekade nasilne prokreacije razvili su Štokholmski sindrom koji je iz sebe ispljuvao „mentalitet ovaca“. A dok god bude bilo ovaca, biće i čobana da ih šišaju. Ovakvi incidenti dešavaju na sve tri strane, a sve je to začinjeno pljuvanjem na bazi „on je izdajnik“ priče. Ta uspavanost i apatija kod onih čiji bi bunt i intelektualizam trebao da bude najglasniji je „potkrepljen“ onom starom floskulom „ma dobro je sve dok ne tuku po ušima“. A kada shvate da im novci cure iz džepova na abnormalno visoke marže i na neke kvazimodo poreze, dižu sidro i odlaze vani.

Neko je skoro imao hrabrosti da me pita zašto ne izlazim u grad više. Pa gdje da izađem? U grad gdje će neko sutra napasti mog prijatelja iz Hrvatske?! To ne treba ni meni ni mome prijatelju. Nije to grad gdje sam odrastao cirkajući pivo u parku i šetajući istim tim mojim rodnim gradom kroz beskrajne noći. Danas taj isti grad nosi vibraciju nesigurnosti sa sobom, ne samo noću, nego i danju je ta vibracija jaka i manifestuje se u polupraznome gradu. Poneki događaj izmami ljude vani, ali i to je samo dok traje određena terevenka pod parolom „hljeba i igara“.

Taj dan kada narod skoči i preko ograde na kojoj piše „on je četnik“, „on je balija“ i „on je ustaša“ vide da nije sve crno-bijelo i da ima nešto i pametnije i više od toga, taj dan će biti bolje. Osim ako vladajući oligarh ne napravi novih pet ograda oko intelektualizma i nađe novih pet načina da raskomada tu želju za znanjem i pravdom. Trenutni problem je taj što narod leži ušuškan u crnicu i čeka da istrune, a sila iznad njega svaki dan kreira zidove i marže koji će jednom i kosti iz zemlje narodu odnijeti.

Svaka filantropska ideja na ovoj teritoriji je samo maska ispred deset mizantropskih aspiracija i ciljeva. Svaka abominacija koja je spremna da ga „svojoj materi gurne za pare“ ovdje ne dobija pet minuta slave, nego bogatstvo za života. Izolacija i stvaranje mikrokosmosa za svoj intelektualizam je jedini spas dok oluja mediokriteta i šture sredine ne prođe. Do tada treba držati stav odjebavanja skoro svega i skoro svih (čast za neke izuzetke/kojih je vrlo malo). Što bi rekao jedan poljski bend: „Do you really think the world is gonna change? Collapse is imminent, the peace is dead, my friend. I’ll be sitting here just waiting for the fall. Well, I fucking hate this world and I don’t care at all…“ Nadajmo se da će se promjeniti dok ne bude prekasno.

Skoro sam na internetu  vidio fotografisan grafit na zidu koji govori „Kada će biti smak polusvijeta?“. Prijatelju, smak svijeta je odavno počeo i maršira ispred naših očiju. Svijet gdje se mozak koristi da bi korisno pokrenuo ruke i noge odavno je udaren meteorom iz kojega iskaču užarene lopte nesvijeta i nasilno trgaju svaku dobru ideju i koristan plan. Kada nađemo način da ubijemo ego i prenapuhanu ličnost bez pokrića, tada ćemo otvoriti oči.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime