АЛЕКСАНДАР САРАЏИЋ: Тако је то када (ни)си роб

0
132
demofest

Од када знам за себе пратим филмове, цртане филмове и представе. Све што се могло видјети на телевизору, у биоскопу или позоришту – гледао сам. Психотично сам упијао информације из филмова, научио гомиле (непотребних) цитата из разних филмова, серија… Још важније од тога јесте да сам од самог почетка навијао за губитнике и негативце.

Од оних сам који је очекивао да ће Сјекач некада напрашити нинџа-корњаче. Од оних сам који су једва чекали да Пера Којот Супер Геније поједе ону иритантну птицу тркачицу. Од оних сам који је волио да гледа како Биф Танен шамара Мартија Мекфлаја. Нема то везе са догађајима из мога живота него са чињеницом да никада нисам волио позитивце. Бол у дупету сам добијао од срећних завршетака (додуше волим то и дан-данас у пар Дизнијевих култних цртића – судите ми!).

Има од тога преко двије декаде лагано када сам се докопао једне много важне видео-касете за моје филмско образовање. У ВХС клубу „Joker“, који је био пар кућа удаљен од мене, на полици која је била посвећена хорорима ископам нову касету. Тих пар хорор полица прегледао сам уздуж и попријеко. Док се моја генерација занимала хоће ли Ева Рас вратити Живка или Симу (како вам воља) ја сам гледао како куке од Пинхеда раздиру стрику Френка док он изговара да би му задовољство причињавало да види Исуса како плаче.

Али та најбитнија касета у том, а и у овом тренутку сада, био је филм „Аутостопер“ из 1986. године. На прву тема филма није се чинила интересантном, али како је избор да опет изнајмим „Мортал Комбат“ филм и погледам га по 10.000. пут или ово по први пут – хајмо пробати са стоперском барабом. Какво је то било проклето провиђење! У десетак дана сам тај филм погледао сигурно преко 15 пута.

Пошто сам сазнао да манијакалног психопату-аутостопера глуми тада мени непознати глумац Рутгер Хауер бацио сам се у потрагу за његовим филмовима. Лако је претпоставити да је први идући филм био „Blade Runner“, а како ме и кривити због тога? Лик Роја Батија је био савршено утјеловљен у Рутгера, а тај лик га је вјероватно учинио бесмртним за велику већину филмофила. Био је то сјајан филм и може се рећи да је Ридли Скот направио ремек-дјело, али мени је нешто фалило. Једноставно све је то било пречисто за оваквог глумца.

У мојим очима ће Рутгер Хауер вјечно остати краљ „B-rated“ филмова уз Бруса Кембла. Наравно, сада ће се већина сјетити његовог скоријег филма „Бескућник са утоком“ који је такође сјајан. Али мени уз „Аутостопера“ само један филм одмах вуче на Рутгера Хауре, то је „Дјелић Секунде“. Вјероватно најпотцјењенији крш хорор уз наравно непревазиђеног „Rawhead Rex“. Он покушава у неком Лондону из будућности који је сав усран као послије утакмице Милвола да нађе убицу свог колеге детектива. Гомила је ту перипетија али ништа не умањује његову генијалну глуму и ултра „зајебан сам, не дирај ме!“ фацу.

Сада већ сви сигурно и знају да је повод овог писања тужна вијeст о смрти маестралног глумца. Доајен „треш“ хорор филмографије, друга опаснија фаца послије Клинта Иствуда, зајебанији од кратког ћебета, бесмртни Рутгер Хауер. Велики господин нас је напустио у својој 75. години живота и иза себе оставио сјајне филмове и завидну каријеру. У аманет је оставио урадке попут: „Arctic Blue“, „Surviving the Game“, „The Hitcher“, „Blade Runner“, „Split Second“, „The Blood of Heroes“ и многе друге.

Уз великог и ванвременског господина Хауре да се опростим ријечима које је изговорио Роја Бати:„ Баш је добро искуство живјети у страху, зар не? Тако је то када си роб.“

Почивај у миру.

Рутгер Олсен Хауер
(1944–2019)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име