ДАРКО МОМИЋ: Четири кеца

0
547
stiker

Ексклузивно објављујем транскрипт једног од разговора лидера СНСД-а, ХДЗ-а БиХ, СДА и СББ-а БиХ о формирању Савјета министара.

Локација састанка позната izvoru.ba, а ради полиције и осталих „Бандића“ одмах да се зна да су ми снимак уступили Драшко Станивуковић и Иван Бегић, па ако ћете некога хапсити због неовлашћеног прислушкивања и тонског снимања, де одмах њих двојицу, они већ имају искуства с тим. (Можете успут ухапсити и оне што су својевремено снимали премијерку Српске и произвели аферу „два папка“. У ствари, кад нисте до сад, не морате ни сад).

Састанак почео у 13:32h

ДОДИК: Ђе сте, левати?! Још себи нисте узели хеликоптер, аа? Хоћете да вас провозам један круг, хахахаха… (грохотом се смије, улази у локал и намигује Човићу, док се у позадини чује хеликоптерска елиса).

ЧОВИЋ: Ало Миле, знаш да је контрола летења у Мостару?! Немој да ти забраним да летиш, хахаха… (устаје, шири руке и љуби се с Додиком, док им из позадине прилази Бакир са препознатљивим подсмијехом).

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Де ба Миле, не подјебавај одмах, нисмо ни сјели. (пружа руку Додику и Човићу, док се за столом у ћошку види Осмица).

ДОДИК: Ђе четврти? Кога си звао – Фахру ил’ Комшића?! Што није дош’о ниједан, не’ам ја кад?!

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Ево иде Фахро, само што није. Хтио сам звати Комшића, ал’ не да Чова.

ЧОВИЋ: Ама не зна играти, зато сам ти сто пута и рек’о да га не зовеш.

ДОДИК: Чова бураз, ја сам за двије сједнице Предсједништва сконт’о да је он најобичнији шибицар.

ЧОВИЋ: Ето, видио си, а Бакир конта да ја пиздим зато што је он „златни љиљан“. Јеб’о га златни љиљан и ко му га је дао. На каквом је он ратишту био кад не зна беле играти?! Него, Миле, каква је фрка код тебе око закона о играма на срећу, видим да се ови моји кладионичари нешто жале?!

ДОДИК: Немам појма, а нисам се нешто ни интересов’о. Знаш, брате, да се ја не волим коцкати. Код нас у фамилији то воле само Синиша и Љубиша, па је могуће да они нешто муљају и да хоће да увале неки свој софтвер. Ал’ пусти то крају, шта ћемо ми данас радити?

ЧОВИЋ: Ма питам зато што су ми ови моји кукали, ал’ у праву си. Ко их, да простиш ј…, узели су до сад пара и не знају колико.

ДОДИК: Ма ја! Конобар, дај мени и Чови по једну крушку. Бакире, шта ћеш ти! Хоћеш опет онај сок од зове, матере ти?! А шта је човјек сока од зове попио прошли пут, ја не могу да вјерујем. (крсти се на лијеву, па на десну страну, док се у позадини чује клокотање)

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Нећу, није домаћи. Дај ми спрајт.

ЧОВИЋ: Чу’ спрајт! Ђе се сјети спрајта, зар се то још прави!

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Од када нема траубисоде, спрајт је једини у зеленој флаши. (плази језик, док Додик и Човић преврћу очима, а у позадини се чује блиц, шкљоц)

РАДОНЧИЋ: Ђе сте ба, раја? (улази на врата с новинама за појасом умјесто пиштоља, док се у позадини чује цурење водокотлића)

ДОДИК: Ђе си, Кељменди, хахахаха… (Бакир намигује Мили и шапуће: Е нек си му рек’о!)

РАДОНЧИЋ: Воздра Миле, воздра Чова, мерхаба Бакире. Мала, дај ми једно никшићко и дај њима шта су пили!

ДОДИК: Хало, чуће реис да пијеш пиву, па ће престати куповати Аваз, хахахаха…

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Зна реис какав је он. (у позадини се чује млин на кафе апарату)

ЧОВИЋ: Ма ја, а ваљ’о вам је реис кад је на џуми пред изборе рек’о да се гласа за Комшића. Добро вас је. Ај ‘оћемо ли почети? Како ћемо? Кец друг ил’ ћемо опет крст против полумјесеца?

ДОДИК: Ма ти и ја против њих двојице, какав кец друг?! Још да испадне да требам играти с Бакиром.

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Вала не би ни мени било драго да играм с тобом, па не галамим. Ко ће први дијелити?

ЧОВИЋ: Фахро, он је задњи дош’о. Ево карата, ганц нове.

ДОДИК: Дијели, шта чекаш?!

РАДОНЧИЋ: Чекај да попијем чашу пиве. Прије Зенице ми престала клима радити, прокув’о сам у ауту.

ДОДИК: Кад си леват к’о и ова двојица, па не’аш хеликоптер. (сва тројица преврћу очима, док се у позадини чује зујање мушице)

РАДОНЧИЋ: Чова, де пресијеци. И де ми реци, матере ти, је л’ истина да је Комшић једном пао на четири кеца?

ЧОВИЋ: Ма он је пао на четири унтера. Еееееј, замисли. Имаш двјесто звања и не одговориш на боју и па’неш. Па тачно мораш бити кретен да то направиш.

РАДОНЧИЋ: Јес’ вала. Него, јесте ли наручили шта ћемо јести, ја сам гладан?

ДОДИК: Ја ћу сатараш, знате шта волим. Ви узмите ја’њетину, није проблем, свакако играмо, ко изгуби плати!

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Море, ал’ ја ћу и соган долму.

РАДОНЧИЋ: Је*ала те соган долма. Ја ћу Карађорђеву, ал’ телећу.

ЧОВИЋ: Море ја’њетина, а за дезерт ћу воћну салату.

ДОДИК: Ја ћу пуњене српске јабуке.

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Мислиш, туфахије?

ДОДИК: Мислим пуњене српске јабуке, а теби ако смета, жали се Уставном суду.

РАДОНЧИЋ: Де ба, добро вас је. Дај Мили те пуњене српске туфахије, а мени и Бакиру по кадаиф, ето!

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Добро. Дијели, Миле, ти си на морању.

ДОДИК: Ја на морању?! Ништа ја не морам.

РАДОНЧИЋ: Де ба, није НАТО, дијели!

***

… Хоћеш мала бииитииии моја, битии моја, бити моја, хоћеш малаааа, биитии мојаааа…

ДОДИК: А јесмо вас и подерали! (грли се са Човићем, док се у позадини чује Томпсон).

РАДОНЧИЋ: Ма јбш резултат. Сљедеће седмице ћемо код мене у торањ, имам неке дивљачи, могли би гулаш?!

ДОДИК: Може гулаш. А шта смо рекли за Савјет министара?

ИЗЕТБЕГОВИЋ: Ма ђе ћемо сад о томе, ја сам се прејео.

ЧОВИЋ: Ма ја, не морамо сад о томе.

ДОДИК: Ма ја, ваљају вам Мектић и Шаровић, је л’ де?! (у позадини се чују мигранти)

ЧОВИЋ/ИЗЕТБЕГОВИЋ/РАДОНЧИЋ: Хахахахахахаахахаха…

РАДОНЧИЋ: Чекајте, а шта ћемо рећи новинарима?!

ЧОВИЋ: Ја ћу им опет рећи исто?!

ДОДИК: Јеб’о мајку, Чова може причати два сата, а да ништа живо не каже. Ма ја им нећу ништа говорити, свакако ме не смију ништа више питати ни они са БН-а, а камоли они моји. Ено кренули да праве удружење и изгледа да ће се прије посвађати, него га формирати.

ИЗЕТБЕГОВИЋ: (прича на телефон) Хало, шта кажеш! Јах, јах, добро… Ево Осмица каже да нема ниједног новинара, изгледа да не знају за састанак. Шта мислите да пошаљемо заједничко саопштење да нас не зивкају једног по једног и питају шта смо радили. Уосталом, моремо написати и да смо се нешто договорили.

СВИ: Море, ај једна паметна и од тебе. Де ти Фахро онда стамбурај то саопштење и пошаљи новинарима, ал’ немој опет послати само Авазу и видимо се у идућу сриједу код тебе. Ај жив’ли! (у позадини се чује Жаре: Чкаља, ђе ми је текст?).

Састанак завршен у 18:14h

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име