ДАРКО МОМИЋ: Дан побједе над антифашизмом

1
553
stiker

У БиХ је све наопако. И то одавно. И све се свакодневно изврће наопако. Али наопака теза о српском фашизму која се безмало пуне три деценије пласира из политичког Сарајева, а коју гаје и подржавају и поједини аутошовинисти и скрибомани из Калиновика и Босанског Петровца, нешто је најбезобразније, најзлурадије и најболесније у јавном простору ове земље.

Не може се нико посебно издвојити као лучоноша те болесне тезе, али тврдње о геноцидном и фашистичком карактеру Срба пале су на и те како плодно тло у „већем бх. ентитету“ о чему најбоље свједочи чињеница да је све више оних који се и не труде да у било какву обланду умотају своју мржњу према Србима и Републици Српској.

Да будемо јасни, није да с друге стране нема идиота који на идентичан начин трују јавни простор, а осјећају се или представљају као национални душебрижници. Такви нека се препознају у оном неименованом лику из вица који се јавио на телефон незадовољном потрошачу:

– Хало, је ли то електрично?!

– Није, погријешили сте, ово је комунално?

– Е је*ем и вама матер!

И то је за овај текст довољно о српским идиотима, јер свакако нису тема они, већ умоболници који свакодневно на најгрозоморније начине пљују по страдалничкој српској историји и слободарској традицији. Умоболници, да, јер је безобразлук блага ријеч за тврдње да су фашисти потомци и сународници стотина хиљада жртава бачених у пребиловачку и бројне друге херцеговачке јаме, уморених у безданима Јадовна, Велебита и Пага, покланих у Мотикама и Шарговцу или дотучених србосјецима у Јасеновцу?!

Зар није злочин ћутати и не питати злобнике који износе такве тврдње колико имена попут Јосип и Јусуф је уклесано на партизанским споменицима расутим широм БиХ, а колико пута више је Јована и Стевана страдалих од фашистичке руке?!

Зар није врхунац лицемјерја у тренуцима обиљежавања страдања у Доњој Градини када свакога са здравим разумом подилази језа од присјећања на размјере јасеновачког злочина, по друштвеним мрежама постављати питање зашто нико не ода почаст Бошњацима страдалим у Јасеновцу?! Такво лицемјерје заслужује само бруталан одговор у виду питања – којим Бошњацима: оним који су страдали зато што су Бошњаци или зато што су усташе? Цијеним да је ових других много више!

Елем, антифашизам је укоријењен у свијести српског народа и зато само ријетки Срби споре да се у Сребреници догодило нешто чега треба да се стиди свако ко има имало образа и части. Али историја не почиње у јулу 1995. године и зато Срби имају чиме да се поносе и има шта да им служи на част. У првом реду то што су били и што су још увијек на истој страни историје са једином земљом на свијету у којој се величанственом војном парадом обиљежава и прославља Дан побједе над фашизмом.

И зато је у Републици Српској сутра нерадни дан. А ви у ФБиХ, како сте?!

1 КОМЕНТАР

  1. Drago mi je da se u Banjaluci obiljezavaju datumi iz NOB-e kao Dan pobjede, Dan grada BL, Dan ustanka. Cak se i osjeti neka svecana atmosfera.
    Opet kazem razumijem da su Srbi morali reagovati, budale bi bili da nisu, 1992 ali nije to moralo da bude onako.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име