ДАРКО МОМИЋ: Декларацијом ћу те, декларацијом ћеш ме…

0
187
stiker

Користећи се овлашћењима која су му дата Дејтонским мировним споразумом, позивајући се на бонска и мадридска овлашћења, имајући у виду неколико коминикеа Савјета за спровођење мира, високи представник Мирослав Лајчак 19. октобра 2007. године донио је Одлуку о доношењу закона о измјенама и допунама Закона о Савјету министара БиХ.

Том наметнутом одлуком због које је, сјетиће се понеко, тадашњи предсједавајући Савјета министара Никола Шпирић чак поднио „привремену“ оставку, Лајчак је промијенио члан 16. став (3) Закона који је до тада гласио: „Савјет министара може одржавати сједнице и одлучивати ако сједницама присуствује више од половине чланова Савјета министара од којих, водећи рачуна о члану IX (3) Устава БиХ, најмање по два из сваког конституивног народа“.

Одлуком шефа ОХР-а која каже „у члану 16, став (3) иза ријечи чланови Савјета министара, зарез се замјењује тачком и остатак текста се брише“. То значи да садашњи, постојећи и важећи члан закона гласи: „Савјет министара може одржавати сједнице и одлучивати ако сједницама присуствује више од половине чланова Савјета министара“. И тачка.

Даље, Лајчак је истом одлуком промијенио и члан 18. став (1) који гласи „Савјет министара доноси акте из своје надлежности већином гласова од укупног броја својих чланова о свим питањима и темама о којима у даљој процедури коначно одлучује Парламентарна скупштина БиХ“. Наметнуом одлуком болдовани дио „од укупног броја својих чланова“ замјењује се ријечима „чланова који су присутни и гласају“, тако да данас гласи: „Савјет министара доноси акте из своје надлежности већином гласова чланова који су присутни и гласају о свим питањима и темама о којима у даљој процедури коначно одлучује Парламентарна скупштина БиХ“.

Посебна зачкољица лежи у наметној измјени става (2) овог члана који је изворно гласио: „О осталим питањима Савјет министар по правилу одлучује консензусом, а нарочито о прописима, именовањима и постављењима из дјелокруга Савјета министар, Пословнику и његовом тумачењу“. Лајчак је тај став промијенио и он сада гласи  измјеном: „О осталим питањима Савјет министар по правилу одлучује консензусом чланова који су присутни и гласају, а нарочито о прописима, именовањима и постављењима из дјелокруга Савјета министар, Пословнику и његовом тумачењу“.

Због оваквих ствари, сви они политички клошари и „клошарци“ који позивају на повлачење српских кадрова из Савјета министара БиХ, као и они с друге стране који на такве позиве одговарају са „зашто се кадрови СНСД-а нису повукли послије избора 2010. године када је такође био застој у формриању Савјета министара“, заслужују презир и једно обично – марш.

Марш због високих плата које примају, а мрско им је да прочитају Закон о Савјету министара и аутентично тумачење тог закона које је такође наметнуо Мирослав Лајчак 3. децембра 2007. године, а презир због тога што умјесто да заједно траже адекватан одговор на свакодневне нападе на Српску, они као папагаји понављају пар научених реченица о угрожености или пљачки РС и криминалцима у Бањој Луци или издајницима у Сарајеву. Фуууј!

Елем, аутентично тумачење прецизно каже „измјенама и допунама се обезбјеђује да ниједан од чланова Савјета министара не може опструисати његов рад тиме што једноставно, неоправдано и недопуштено изостаје са сједница“.

Лајчак је растумачио и горе поменуту зачкољицу која се односи на коначне одлуке Савјета министара“ и у тумачењу каже да „измјене донесене овим законом не мијењају услов консензуса за доношење одлука, а ради јасноће, измјенама се предвиђа да ће се консензус рачунати на основу чланова који су присутни и гласају. Измјене у цијелости осигуравају да рад Савјета министара не може бити блокиран пуким изостајањем.

Поједностављено и прецизно, што се такође наводи у аутеничном тумачењу закона, каже се да „ако ниједан члан из реда конститутивног народа А (нпр. Срба) не може бити присутан када је сједница сазвана, лице или лица која сазивају сједницу или лице које предсједава том сједницом ће одгодити њено одржавање. Када је сједница поново сазвана, одсуствовање свих чланова из реда истог конститутивног народа неће представљати оправдан случај за неодржавање сједнице. Поред тога, уз претпоставку да су чланови који представљају конститутивни народ А (Србе) именовани са територије ентитета X (Републике Српске), одсуствовање свих чланова именованих са територије ентитета X када је сједница поново сазвана, неће представљати оправдан случај за неодржавање сједнице“.

Дакле, ствари стоје тако. Коме није јасно, нека три пута брзо понови наслов овог текста.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име