DARKO MOMIĆ: Sa Selak se ništa ne rimuje

Darko Momić Godišnji plan i Zoran Kesedžija

Bože mili, čuda velikoga!
Kad se ćaše Peri po partiji,
po partijskom klubu poslanika,
kada poče da se diže vika!

Pripremala dugo ta se buna
petorice narodnih tribuna,
u potaji slali su fermane
drugovima na sve čet’ri strane.

Zuluma je, vele, bilo dosta,
od partije ništa ne preosta,
zato ove šaljemo fermane –
da čujete za Perine mane.

Sve se njega u partiji pita,
koncesije daje ispod žita,
neku „Grebak“ vjetroelektranu
radikalnom dao Muslimanu.

I diploma sumnjiva je njemu,
izdata na nekom Megatrendu,
a i žene voli mnogo fine
što se stručno zovu konkubine.

Drugarice i drugovi naši,
poslanici govore vam vaši,
zato smjenu Perinu tražimo –
da partijsku propast ublažimo!

Nama treba moralna obnova,
pa moramo krenuti iznova!
Zeman doš’o valja ratovati,
Pero mora funkcijom da plati.

Al’ ne ćuti ni lider partije,
jer se slično desilo i prije.
Dvije bitke Pero je vodio
i obje je bez muke dobio.

Zdravko Krsman, duši njegov pokoj,
išao je protiv Petra u boj,
ali uspjeh postigao nije,
istjer’o ga Pero iz partije.

Posl’je njega Čudić je pokuš’o
i isto je k’o i Zdravko proš’o.
Tek na kraju skontao je Saša
najvažniji mig je iz Laktaša.

U treću se sreću Pero uzda
da će opet napad da obuzda,
pa je iste mjere potegao
i crveni karton isukao.

Skoko, Selak i Milenko Savan
potezom je sveo ih u ravan.
Sve je isto kao dvaput prije:
isključenje ekspres iz partije.

Kad se malo od šoka dozvao
glavni odbor tada je sazvao.
Odlučio za grad on se Doboj,
pa krenuo odatle u proboj.

Mučno bješe pred sami početak,
mirisalo skoro je na metak.
Skupila se bila čudna klika
i podigla prevelika vika.

Ali nisu kavzi bili radi
soc’jalisti ni stari ni mladi,
pa je pos’je sitnoga koškanja
prošlo ipak bez vanrednog stanja.

Glavni odbor zasjed’o je dugo
i svašta se čulo, moja tugo,
govornici nisu šted’li Peru,
al’ mu nisu ni uzeli mjeru.

Podršku je GO šefu dao
iako je bez kluba ostao,
a na nos je nabijena buna
petorici narodnih tribuna.

Niko ne zna šta će biti dalje
i u čije ko će upast’ ralje.
Hoće l’ Pero reda uspostavit’
il’ funkciju lidera ostavit’?

A sve gleda sirotinja raja
i boji se još većeg belaja,
pa u sebi ispotiha zbori
da ne čuje niko šta govori.

„Šta će nama političke stranke
kad ovako prave se igranke?
Obren, Nešić, a eno i Miće –
vlast se pravi sve od neke siće.

Juče jedni, sutra ko zna ko će,
mogu vala kako im se hoće,
nikog nema da im u kraj stane,
a crni su kao crne vrane.

Mandatima svi redom trguju
i zajedno svi oni druguju.
Sve i jedan o poštenju riče
i svi šuplje pričaju nam priče.

Za fotelje i za vlast se bore,
al’ narod je izdrž’o i gore.
I ovu će izdržati muku
i još jednu poslaničku grupu.

Ništa bolji od prethodnih nisu,
sa budžeta svi sisaju sisu,
ništa drugo ni oni ne žele,
samo naglas neće da to vele.

Ali nešto mora se priznati,
pa nek’ svako kako hoće shvati,
politička prava je ludnica,
presudila mnogim je „Sudnica“.

Al’ nek’ niko nije baš bez brige,
sinu munja na Časne verige,
možda oni sa velikom lovom
odu tamo, al’ sa malim slovom.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime