Директори „Шума РС“ личне казне плаћају са рачуна предузећа

0
144

Више директора и запослених у „Шумама Републике Српске“ годинама су плаћали личне казне са рачуна предузећа због чега су под истрагом Министарства унутрашњих послова РС, сазнаје портал CAPITAL.

У „Шумама“ се бране да нема штете, да ће узети новац рефундирати, те утврдити одговорност, али не објашњавају зашто су до сада затварали очи на ову очигледну, вишегодишњу, злоупотребу функција.

Да се директори у различитим институцијама према јавним средствима и имовини понашају као да је њихово лично власништво познато је већ одавно, а примјери из „Шума Српске“ показују да су се одговорна лица у том предузећу дрзнула да чак и личне казне плаћају са рачуна предузећа, односно новцем грађана Српске.

Иако, према подацима до којих је CAPITAL дошао, ова пракса траје више година, санкција за злоупотребу положаја још нема. Да се одговорни казне нису се потрудили ни у Управи „Шума“, а ни у Републичкој управи за инспекцијске послове, а имали су увид у документацију која то доказује.

Документујући потпуно друга кривична дјела, Управа криминалистичке полиције МУП-а РС наишла је на податке о плаћању прекршајних налога и поменутим злоупотребама. Извјештај тужилаштву још није поднесен.

Плаћање личних казни са рачуна „Шума“ траје најмање пет година

Портал CAPITAL у посједу је више уплатница које доказују да су директори шумских газдинстава са рачуна предузећа плаћали личне казне, односно оне које им је изрекла шумарска инспекција као одговорним лицима у шумским газдинствима (ШГ).

Једна од уплатница показује да је злоупотреба положаја евидентирана још прије пет година. Са рачуна регистрованог у НЛБ банци на предузеће „Шуме РС“ у октобру 2014. године плаћена је казна од 500 КМ за Милоша Бјељца из ШГ „Клековача“.

Јавна средства злоупотребљавали су и у другим организационим дијеловима „Шума РС“. Тако је казна изречена директору ШГ „Рибник“ Жељку Вишекруни, у износу од 250 КМ, у мају 2017. године плаћена са рачуна газдинства.

Вишекруна се није зауставио на плаћању једне казне, већ је и пар мјесеци касније, у октобру 2017. године још једну личну казну од 250 КМ платио на исти начин.

Исту праксу Вишекруна је наставио и у 2018. када је у августу поновио поступак, само што је тај пут казна била дупло већа, односно 500 КМ, али то га није бринуло јер је исту платио опет са рачуна предузећа.

Са уплатница је видљиво да су казне за Вишекруну плаћане са рачуна који ШГ „Рибник“ има у НЛБ банци.

Најмање три личне казне плаћене су прошле године и за Чеду Вуковића, тадашњег директора ШГ „Чемерница“ из Кнежева, такође са рачуна ШГ у НЛБ банци. Једна од 500 КМ плаћена је у фебруару, друга од чак 1.750 КМ плаћена је у априлу, а трећа казна у висини од 500 КМ плаћена је у октобру 2018.

Вуковић је након избора у октобру прошле године смијењен са позиције директора, али не због наведених злоупотреба, већ што је наводно у току изборне кампање радио за супротну страну.

Шуме РС: Нису само директори плаћали личне казне с рачуна предузећа, већ и други запослени

Управа „Шума РС“ је након питања CAPITAL -а да ли су упознати са чињеницом да су личне казне плаћане с рачуна предузећа, признала да зна за наведене злоупотребе.

– Након обављене контроле од стране Службе унутрашње контроле и накнадне провјере, констатовано је да је у неколико случајева извршено плаћање казне по прекршајном налогу шумарске инспекције са рачуна организационог дијела за одговорно лице – навели су у „Шумама“.

Њихова контрола утврдила је да су, осим казни за напријед наведене директоре, личне казне плаћане и са рачуна ШГ “Бирач” из Власенице, и то у 2018. години када је на име казни плаћено 1.250 КМ.

У „Шумама“ кажу да се врши рефундација тог износа путем обустава од плата, те истичу да у овој години из тог ШГ није било уплата по основу прекршајних налога.

Додају да су казне за одговорна лица плаћане и са рачуна ШГ „Рибник“, у 2018. години у износу од 1.000 КМ, а у 2019. години у износу од 3.000 КМ, те да су „књижена на потраживање од одговорног лица – обуставе од плате и врши се рефундација“.

У „Шумама“ не спомињу да су личне казне за одговорна лица из ШГ „Рибник“ плаћане с рачуна предузећа и раније, односно за Вишекруну 2017. године, што доказују уплатнице у посједу CAPITAL -а.

Додају да су иста плаћања била и с рачуна ШГ „Романија“ Соколац, те да је у 2018. години плаћено 750 КМ, а у 2019. години 500 КМ.

Злоупотребе су вршене, признају у јавном предузећу „Шуме РС“, и у ШГ „Дрина“ Сребреница, гдје је у 2018. години плаћено 500 КМ казни за одговорна лица, док у 2019. години није било уплата.

– Претходно наведени износи не односе се само на директоре, већ и на новчане казне изречене по прекршајним налозима и другим одговорним лицима у организационом дијелу – напомињу у Управи „Шума РС“.

Истичу да је Управа „одмах упозорила“ све организационе дијелове да одговорна лица новчане казне плаћају искључиво властитим средствима.

Не појашњавају када је то упозорење „одмах“ било, с обзиром да наведене злоупотребе трају најмање пет година, а истичу да ће, такође „одмах“ бити извршена рефундација.

– Тамо гдје је плаћање казни извршено са рачуна предузећа, одмах ће се извршити поврат/рефундација уплаћених средстава од одговорног лица, тако да предузећу није нанесена штета – правдају се из Управе ЈП „Шуме РС“.

Иако признају да плаћање прекршајних налога и казни за одговорно лице није допуштено са рачуна предузећа, тек најављују покретање поступака за утврђивање одговорности.

– Управа јавног предузећа ће путем надлежних сектора и служби редовно вршити контролу плаћања новчаних казни. У свим случајевима плаћања казни са рачуна предузећа, против одговорних лица биће покренути поступци за утврђивање одговорности, у складу са законским и подзаконским актима – навели су из „Шума РС“.

Не откривају да због наведених злоупотреба истрагу води и Управа криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

Инспекторат РС: “Нисмо надлежни за контролу ‘поријекла’ новца”

У Републичкој управи за инспекцијске послове – Инспекторату РС, који су први имали увид са којих рачуна су им плаћене личне казне, кажу да нису надлежни за контролу „поријекла“ новца.

– Што се тиче плаћања прекршајних налога издатих од стране инспектора Инспектората, морамо указати на чињеницу да овај орган није надлежан за контролу финансијског пословања субјеката контроле, у конкретном случају шумских газдинстава, нити за контролу пословних рачуна субјеката у смислу трансакција и плаћања које неки субјекат врши, односно овај орган није надлежан за контролу „поријекла“ новца – истали су у Инспекторату.

Истичу да је републичка шумарска инспекција, по захтјеву МУП-а, за потребе провјера из надлежности МУП-а доставила податке о изреченим прекршајним налозима шумским газдинствима у Српској, правним и одговорним лицима, за протеклих пет година.

– Овом органу није познато у којој фази је поступак који се води код надлежних истражних органа – навели су у Инспекторату РС.

МУП РС: Утврђујемо постоје ли елементи кривичног дјела

У МУП-у откривају да је Управа криминалистичке полиције, предузимајући мјере и радње поводом документовања и доказивања кривичних дјела извршених од стране више лица, а која су обухваћена акцијом „Силва“, дошла до сазнања о евентуалним злоупотребама од стране одговорних лица, запосленим у ЈП „Шуме РС“.

– Евентуалне злоупотребе, једним дијелом се односе на плаћање прекршајних налога изречених од стране Инспектората. У вези са тиме, у току 2018. године полицијски службеници су започели са одређеним провјерама, с циљем утврђивања постојања елемената кривичног дјела, те евентуалне кривичне одговорности одређеног броја лица – навела је начелник Одјељења за односе с јавношћу МУП-а Српске Мирна Миљановић.

Након утврђивања свих релевантних чињеница и околности у вези са евентуалним злоупотребама, истичу у МУП-у, биће обавијештено надлежно тужилаштво.

Синдикат: Имали смо сумње, никад нам из Управе нису одговорили

Предсједник Јединствене удружене синдикалне организације предузећа „Шуме РС” Душан Марковић рекао је да је овај синдикат раније дописом тражио од Надзорног одбора и Управе „Шума“ информације о томе има ли директора који су личне казне, изречене прекршајним или другим налозима, плаћали из буџета јавног предузећа.

– Информације смо тражили јер имамо сазнања да има оваквих случајева, односно да директори своје казне књиже преко неких других давања, а плаћају из касе предузећа. Одговор никада нисмо добили – рекао је Марковић.

Директор „поклопио слушалицу“

Директор ШГ „Рибник“ Жељко Вишекруна, према доступним подацима, најмање три године личне казне плаћа из касе предузећа.

Вишекруна се на позив CAPITAL -а јавио, али када је саслушао наше питање, прекинуо је везу и није се више јављао.

Јокић: Евидентна злоупотреба положаја

Адвокат Александар Јокић каже за CAPITAL да су наведене санкције личне.

– Санкција изречена одговорном лицу унутар правног лица јесте његова лична санкција, коју мора лично платити, а никако ту санкцију да директно или индиректно пренесе на правно лице. Ноторна је чињеница да средства која се налазе на рачунима јавних предузећа не смију да се користе у приватне сврхе – истиче Јокић.

Додаје да, ако се случај плаћања санкција средствима са рачуна јавног предузећа, испостави тачан, то представља злоупотребу положаја.

– Без обзира на чињеницу да су средства враћена, није било правног основа за њихов пренос – закључује Јокић.

Појашњава да Закон о прекршајима прописује у члану 5. која је то општа сврха прописивања и изрицања прекршајних санкција и дефинише да је то сузбијање противправних дјеловања којима се угрожавају или повређују вриједности заштићене прекршајним законодавством, чиме се обезбјеђује да грађани поштују правни систем и не чине прекршаје.

– Сврха кажњавања је описана у члану 37. Сврха је да се утиче на починиоца и остале да убудуће не чине прекршаје. Према томе, сврха кажњавања јесте да се утиче на физичко, али и правно лице да не понавља прекршаје – појашњава Јокић.

Додаје да члан 21. прописује да БиХ, Република Српска, ФБиХ и Брчко Дистрикт, државни органи, републички органи управе, органи и јединице локалне самоуправе и управе не могу бити одговорни за прекршај, али законом може бити прописано да за прекршај одговара одговорно лице.

С. Шурлан / capital.ba

*Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друшта)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име