GORAN DAKIĆ: Dobro smišljene metafore

foto: Siniša Pašalić

Zahvaljujem se vama novinarima za sve što ste uradili da ova pandemija dođe do svakog u kuću, rekao je prije nekoliko dana direktor Univerzitetskog kliničkog centra RS Vlado Đajić. 

Gaf je, štono kažu, momentalno postao viralan, a Đajićeva kuća je direktorov lapsus pokušala da ispravi time što je saopštila da u pitanju nije nikakav gaf, već „dobro smišljena metafora“ i da nikakve potrebe za malicioznošću nema.

Nikakve potrebe za malicioznošću vaistinu nema, ali ako bismo tjerali mak na konac – a ako može Đajićeva kuća, možemo i mi – rekli bismo da pomenuta izjava može da bude sve, ali ne može da bude metafora. Neurolozima se prašta ako ne znaju šta su stilske figure, ali direktorima ne treba praštati i kad se kockaju i kad se vade.

No, ne treba prebrzo suditi. Ni Đajiću, ni saopštenju. Zahvaljujući njima i metafori čovjek sada može mirne duše da napiše sljedeće:

  • zahvaljujem se Vladama Republike Srpske koja su uništile Robne rezerve, pa sad imamo otprilike ništa brašna, nešto manje ulja, gotovo ništa šećera, nimalo soli, o pečenicama i boraniji da ne pričamo (metafora!)
  • zahvaljujem se Vladama Republike Srpske koje su opustošile zdravstveni sektor, pa sada, kako veli naš najveći prijatelj Aleksandar Vučić, nemamo ni lijekove, ni stetoskope, ni stalke za infuziju (metafora!!)
  • zahvaljujem se Vladama Republike Srpske koje su poharale banke zbog čega sada moramo da se molimo državi koju preziremo i Zapadu kojeg mrzimo da nam daju nešto malo kredita (metafora!!!)
  • zahvaljujem se i Policiji Republike Srpske koja je počela da uručuje prekršajne naloge zbog pisanja u viber grupama (ovo, doduše, nije metafora)
  • zahvaljujemo se, dabome, i rukovodstvu Republike Srpske koje je uvijek znalo da na najvažnije pozicije imenuje najbolje i najodgovornije ljude, jer karona ne prašta (metafora!!!!)

Da ne živimo u vanrednim okolnostima čovjeka koji bi ovo napisao neko bi mogao da nazove malicioznim, podlacem ili čak rušiteljem ustavnog poretka. Ipak, ovo nije trenutak za prepucavanja nego za zbijanje redova u borbi protiv opake bolesti i sve pobrojano valja shvatiti isključivo kao metaforu. Vremena u kojem živimo.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime