ГОРАН ДАКИЋ: Нећете вјеровати какву сам колумну написао!

0
276
naslovi

Генералисимус без војске, адмирал непостојеће флоте, командни геније без командне одговорности, војвода који седло више не ставља под себе него на себе, цар и бог који је самоме себи дао и царево и божије, главнокомандујући и врховни једино и само у миру – поново шије униформе у свим величинама. Осим у оној једној јединој која би тако лијепо пасала на његовом разбацаном, лијевчанском торзу.

Мерхаба Милорад игра још једну улогу. Ову му је написао највећи трагичар српске политичке драме, али улога је улога и мора да се игра страсно и до краја. Некадашњи реформиста најприје је одиграо савршено свјежи лахор који је над Српском растјерао градоносне облаке, а потом је прешао у друго позориште и на другу позорницу да би са сабљом Обилића и топузином Марка Краљевића кренуо да свети српску нејач.

Таман се мало примирио, пољубио папу у ручицу и наздравио турским солдатима, кад ево ти поново и рата и војске и униформи и сваког оног белаја који се просипље пред мало стадо у тренуцима када су све приче потрошене и када су све приче испричане и када ћемо од свега што је обећано добити једно велико, лијепо, али свесрпско – ништа.

Али, хајде да за тренутак повјерујемо храбром аскеру са привременом адресом у Сарајеву и да га упитамо за кога би то требало да ратују они за које би он колико сутра шио униформе? За кога би то, госпару Милораде, српска војска требала још једном да ратује? За кога би требала да просипа крв? За кога да оставља срца, цријева и очи по којекаквим гудурама и припиздинама?

За посланика који вели да је стан у Бечу купио продајом књига, а који прича као да ниједну није прочитао? За министра који је, попут античког краља Миде, претворио у говна све чега се дотакао, па послије тога добио нову фотељу? За посланика који је продавао крадене црквене цигле, а затим држао бесједе о части и поштењу? За посланика који се прелио преко сопственог каиша од силних апанажа, а народу поручио да свој мало притегне? За министра који не зна гдје му је диплома? За предсједницу која не зна гдје је она?

Упознао сам, за ових 15 ситних новинарских година, десетине сличних који би сутра шили униформе и кренули да освајају све српско што је отето и окупирано. Сви су исти – пробијали су коридор, оснивали РТРС и подизали Удружење књижевника Српске. Не знам ниједног који би хтио да шије униформе, а да се није крстио позивајући се на ова три статусна симбола умјесто на отца, сина и духа светаго. У њиховим биографијама су и зарези и падежи кукавице, а да неће бити они.

Може Милорад да позива на линије. Може, вала, и да шије униформе. Али, прву нека сашије себи. Другу Шпирићу. Трећу куму. Четврту зајапуреном Кошарцу. Пету другом куму. Шесту, патронажну, госпођи Марковић. Седму Тегелтији. Па да видимо како се то освајају непријатељски положаји када у њима нема еврића, нафте и дувана.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име