ГОРАН ДАКИЋ: Закључком ћу те, закључком ћеш ме!

0
294
iz neformalnog u formalno
фото: Синиша Пашалић

Сјећате ли се Осме посебне сједнице која је одржана 25. јуна 2015. године и на којој су донесени закључци међу којима је био и онај да Народна скупштина Републике Српске од надлежних органа захтијева да истраже наводе народног посланика Горана Ђорђића у вези са прислушкивањем посланика и судије у Градишци?

Не?

А сјећате ли се Десете посебне сједнице на којој је усвојена одлука о расписивању референдума у вези рада Суда и Тужилаштва БиХ?

Никако?

Да пробамо са Једанаестом посебном која је одржана 21. октобра 2015. године и на којој је донесен закључак у којем се вели да „Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу РС да у року не дужем од 90 дана достави Приједлог измјена и допуна Кривичног закона РС којим би била утврђена одговорност за неовлашћени пренос надлежности са Републике Српске на ниво БиХ“?

Не иде?

А памтите ли да се на истој сједници међу закључцима нашао и овај: „Народна скупштина Републике Српске обавезује изабрана и именована лица са територије Републике Српске у институцијама БиХ да прије усвајања одлука и законских рјешења обавезно затраже мишљење надлежних одбора Народне скупштине Републике Српске о питањима која су од интереса за Републику Српску?“

Јок?

Два мјесеца касније одржана је и Тринаеста посебна и то након што је СИПА интервенисала на подручју Новог Града. Сјећа ли се ко да су и тада донесени закључци у којима се каже да „Народна скупштина Републике Српске позива представнике РС у органима и институцијама на нивоу БиХ да одмах спријече даље доношење било којих одлука којима се угрожава уставни интегритет, идентитет и субјективитет РС“?

Ни ово?

Да пробамо са свјежијим примјером: претпосљедњег дана фебруара одржана је 22. посебна и на њој је усвојено 12 закључака. Можемо да бирамо који хоћемо, али ево да изаберемо седми: „Народна скупштина Републике Српске указује на неопходност доношења аката о Уставном суду БиХ и покретању парламентарне процедуре која би омогућила одлазак страних судија из Уставног суда БиХ“. Памти ли ико ово?

Зар нико?

А када су посланици, у оквиру 26. посебне, затражили од надлежних институција „одлучну и бескомпромисну активност на потпуном расвјетљавању свих чињеница везаних за случај Давид Драгичевић како би се разјасниле све недоумице и нејасноће и задовољила правда“?

Бар један?

Тако је то са закључцима.

Ни ови нови неће бити ништа бољи.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име