ГОРАН ДАКИЋ: Жито и кукољ

0
487
iz neformalnog u formalno
фото: Синиша Пашалић

Прије неколико дана у Бањој Луци је одржана дебата о „неспоразумима између полицијских службеника и медијских радника“ које је организовало Удружење новинара Републике Српске. Дебата је услиједила након што је мирољубива полиција више него мирољубиво легитимисала новинарку „еТрафике“ Вању Стокић испред (или иза?) Храма Христа Спаситеља.

На дебати је учествовало и лице који управља бањалучким униформама, али се након сат времена показало да је поменути карактер убудале дошао на малу сцену овдашњег театра и да никаква полиција новинарима не треба. Нема тог пендрека који новинаре може да подијели како то новинари раде сами међу собом. Сваки квадратни милиметар мога тијела – а тога, богу хвала, има колико хоћеш – говорио ми је да на дебату не идем, јер ћу чути све оно што не желим да чујем, али ко још слуша будалу?

Само службе знају како је овлашћеном лицу било да слуша све новинарске притужбе на рад полиције, али залуду сав тај (оправдани) бијес мојих колега на нетактичне поступке службених прилика, јербо је расправа добила нови правац утемељен на питању: Да ли је Вања Стокић новинар ако на задатке испред Храма носи руксак на којем се налази беџ „Правда за Давида“? Моментално сам се осуо ђе сам најдебљи због удивног моралисања оних који умјесто мишљења имају једино микрофон, али желим свакако да кажем коју прије него намажем оједена мјеста.

На који начин инкриминисани беџ компромитује новинара? На страну што га Вања тога дана није имала, али новинари смо, не морамо се баш увијек држати чињеница. Да ли истицање беџа, да ли његово ношење на неки начин дефинише извјештавање са одређеног догађаја? Ако дефинише, како га дефинише? Постоји ли нека конкретна примједба на новинарски извјештај колега са портала тог и тог? Да ли је ношење беџа на било који начин угрозило професионални однос према догађају који, на сву срећу, није прописан законом? И гдје је граница која, како неко лану, раздваја новинарско жито од новинарског кукоља?

И шта то заправо значи? Каква је то примједба? Ако спортски новинар Дарко Драгичевић не крије да је навијач Црвене звезде, да ли то значи да он не смије да пише извјештај са дербија? Или да његов спортски архинепријатељ Жаре Марковић не може да прелама стране када Партизан зијани на „Рајку“ захваљујући голу из офсајда или аута? Је ли то Тијанић престао да буде новинар када је Ђинђићу дао слоган за кампању? Шта је Горадана Суша након што је говорила на протестима у Србији? Смијем ли ја као члан Ансамбла Здравка Ћосића да напишем репортажу о овом ансамблу? Или ћу прећутати да су на концерту у Вијећници фулали полустепен и тиме поништити себе као новинара?

Они који се заклињу у света новинарска правила не знају да постоји извјештавање и мишљење. Без извјештавања можда некако и можемо.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име