ИГОР ПРЕРАДОВИЋ: Ишигуријеви остаци дана

0
116

Мали батлери ће своје професионално биће и при најмањем поводу напустити зарад оног приватног. За такве особе – бити батлер значи играти неку пантомимску улогу; при најмањем потрсу, фасада попушта и испод њеног површинског слоја указује се глумац. Велики батлери су велики захваљујући способности да се до крајњих граница својих моћи настане у својој професионалној улози; њих неће пољуљати спољни догађаји ма колико били неочекивани, болни или поражавајући…

Натурализовани Енглез, Јапанац Казуо Ишигуро, добитник највишег признања у области књижевности, Нобелове награде за 2017. годину, а стицајем, овај пут несрећних околностиу, ништа до сада нисам читао Ишигурино, а заинтригиран појединим сумњивим одлукама људи који бирају носиоце ове истакнуте награде, потрудио сам се, уз помоћ пријатеља, да ми у руке дође роман интересантног наслова – „Остаци дана“.

Ово је трећи Ишигуријев роман, објављен 1989. године, награђен Букеровом наградом у којем је мјесто радње Енглеска за разлику од прва два у којима је радња смјештена у Јапану и за који пуних уста можемо рећи да је одличан и да се ради о штиву које је саткано од најфинијих прозних нити које посједују већ помињани магнетизам који читача прикује на удобну сједалицу и не да му да мрдне док не ишчита овај класик савремене свјетске књижевности.

Радња ове књиге почиње у замку Дарлингтон Хол који, послије смрти Лорда Дарлингтона, купује Фарадеј, Американац који жели да задржи и поставу послуге на челу са остарјелим батлером Стивенсом, главним ликом и наратором овог лијепог романа, али успијева оформити тек четворочлану екипу која није довољна за одржавање имања. Нови господар замка, Фарадеј, одлази на пар седмица у Америку и Стивенсу се указује прилика за путовање.

Казуо Ишигуро је рођен 1954. године у Нагасакију који као шестогодишњи дјечак, са родитељима, напушта и одлазе у Велику Британију. Ту се школовао, студирао на Кентерберијском универзитету, а данас живи у Лондону као професионални писац.

„Остаци дана“ су код нас први пут објављени 1992. године у издању „БИГЗ-а“, а у преводу Гордане Велмар Јанковић.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име