ИГОР ПРЕРАДОВИЋ: Кошуља младог архитекте

0
62

„Пуно година нисам волио Москцу. Плашила ме и вријеђала када сам неким пословима долазио или само пролазио. Нисам схватао на којој страни овдје излази сунце, нисам осјећао удаљеност. У Москви је све било далеко. Зарањао сам у метро или напето и неповјерљиво допуштао таксистима да ме пребацују по Москви. Како је било лако и угодно грдити и не вољети Москву. Одјећа у којој сам овамо долазио се није поклапала са московским временом. Или је у њој било превруће или обратно. А онда сам дошао овамо живјети…“

Још мало ћемо се задржати на савременој руској књижевности, с тим да ћемо данас указати на веома интересантно прозно дјело, роман првенац „Кошуља“ (2004) , доста необичног и популарног руског писца, драматичара, позоришног режисера, а повремено и глумца, музичара (у Русији познат као човјек оркестар) – Јевгенија Валерјевича Гришковеца.

Срећа за свјетску књижевност, а помало несрећа за надолазеће руске писце је тај величанствени 19. вијек руске књижевности који је изњедрио класике попут Гогоља, Тургењева, Љермонтова, Чехова, Толстоја, Достојевског… Који су високо дигли стандарде које тешко да ће задуго нека национална књижевност успјети да достигне.

„Један дан у московском животу младога архитекте је дан у којему се све прелама: и пословна каријера и пријатељство, неочекивана велика љубав… А на крају и однос према главном граду у којему се он, критички провинцијалац, покушава пробити…“, дио је из поговора Фикрета Цацана који је овај занимљиви роман и превео са руског језика.

„Сједио сам у вагону, а наша композиција је ишла… Био сам уморан. Уморио сам се! Уморио сам сам себе. Стално умиривати да ће, чуј, све бити добро или боље речено, већ је добро. Уморио сам се наговарати себе да будем миран и добар… Стабилан. Уморио сам се говорити себи – слушај, снаћи ћемо се! Шта слушај? У чему ћемо се снаћи? Све се већ сложило…“

„Кошуљу“ је 2010. године објавила загребачка „Едиција Божичевић“.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име