Избачени дијелови министарских биографија: Корупција, непотизам, проневјере, пословни губици…

0
47

Прошлогодишњи Општи избори, одржани у октобру, у Републици Српској нису донијели никакве значајније промјене. Власт је наставила обнашати вишедеценијска коалиција СНСД-ДНС-СП, појачана Уједињеном Српском, а једина значајнија промјена јесте приклањање бројних опозиционара лидеру СНСД-а Милораду Додику.

Прије свих ријеч је о НДП-у и њиховом предсједнику Драгану Чавићу, али и већем дијелу СДС-оваца, како оних који данас више нису дио највеће опозиционе странке попут Костадина Васића, Обрена Петровића или Бориса Јеринића, тако и дијела садашњих СДС-оваца од којих је најгласнији начелник Сокоца Милован Цицко Бјелица.

Скупштинска већина, овога пута двотрећинска, брзо је искристалисана, именован је мандатар Радован Вишковић а до краја прошле године и нови сазив Владе РС. Именовање 16 министара из шест партија пратиле су њихове биографије, у којима смо могли сазнати неке познате и мање познате детаље. Оно што је било примјетно јесте да су исте биле поприлично „испеглане“, јер су редом садржавале само позитивне детаље из живота и рада актуелних министара.

Међутим, постоје и догађаји које би министри вољели да се забораве, а који бацају сјену на њихова именовања. Имајући у виду да је Министарство финансија најважнији ресор, а да је Зора Видовић ново име међу министрима, па тако и неко ко претходних година није био претјерано на „медијском радару“, бившој директорки Пореске управе РС посвећено је највише пажње у нашем истраживању.

Стотине милиона дуга

Видовићева је на челу Министарства финансија у Влади Републике Српске замијенила Зорана Тегелтију који већ девет мјесеци као посланик у Народној скупштини РС чека именовање за предсједавајућег Савјета министара БиХ. Прије ове функције, била је директорка Пореске управе Српске, у два мандата, а како се наводи у биографији, обављала је и руководеће функције у више финансијских предузећа. Гледајући на прву, референце које ју са правом квалификују на тренутну позицију. Али, само на прву.

За вријеме њеног мандата у Пореској управи порески дуг Српске се значајно увећео и достигао износ од неколико стотина милиона марака. Вршена су спорна запошљавања, прије свега политички подобних особа, док су на руководеће позиције често постављани људи који ниси имали искуства у раду пореских органа, без одговарајуће стручне спреме, а запошљавана су и дјеца политичких функционера.

Дуг највећих пореских дужника у РС за вријеме њеног мандата се попео на вртоглавих 792 милиона марака, док је дуг здравствених установа према Пореској управи доспио до 210 милона КМ. Врло је битно напоменути да је дуг здравстевних установа прије осам година, када је Видовићева постала директор Пореске био занемарљив.

Такође, Пореска управа РС је у последњих неколико година потписала вишемилионске уговоре у ИТ сектору са бањалучком фирмом Проинтер, која се доводи у везу са сином лидера СНСД-а и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика. Само у 2017. ова институција је са наведеном фирмом потписала уговор о наставку имплементације интегрисаног система за регистрацију, контролу и наплату доприноса и фискалног регистра непокретости вриједан око девет милиона КМ.

Укупна цифра коју је Пореска управа од 2012. године, а све за мандата Зоре Видовић, испатила за ИТ услуге Проинтеру из Београда и Проинтеру из Бање Луке и осталим ИТ компанијама које се вежу за функционере највеће партије у Српској износи преко 20 милиона марака. Неке од фирми са којима је Пореска потписала вишемилионске уговоре имају запослено свега неколико радника. Такав случај је београдска фирма СИРИУС, са свега два запослена радника, а која је добила уговор у вриједности близу пет милиона марака.

Након што је постала министарка финансија, Видовићева је дозволила новом руководству Пореске управе РС да у 2019. години потроши додатних 3,6 милиона марака на ИТ услуге. Није тешко претпоставити, на наведени тендер једино се пријавио – Проинтер. Како сазнаје еТрафика, због спорних уговора са фирмама у ИТ сектору против Зоре Видовић је поднесено више кривичних пријава, а одређене кривичне истраге воде се и у Окружном јавном тужилаштву Бања Лука.

Међутим, добри познаваоци прилика у домаћем правосуђу новинарима нашег портала су изјавили да је тешко очекивати да ове истраге резултирају оптужницом, с обзиром да се на челу бањалучког тужилаштва налази Желимир Лепир који је поријеклом из Српца као и сама Видовићева а који су у одличним односима. Не треба заборавити ни Милана Тегелтију, предсједника ВСТВ, који је такође из Српца, а који је изузетно битна карика власти у Српској.

Спорна запошљавања

Дјеца министарке финансија запослена су у државним компанија, у којима су плате изразито високе, иако неријетко и сама у јавности говори о битности приватног сектора. Једна ћерка јој је запослена у Централној банци БиХ, која слови као најбољи државни послодавац, док је друга запослена у Фонду здравства РС, и то за вријеме директора, Српчанина, Неђе Илића. Један зет је запослен у бањалучкој Електрокрајини, за вријеме директорке Секе Кузмановић (данас Видовићева савјетница), а други у републичкој Агенцији за банкарство (уз то је и члан више управних и надзорних одбора у јавним предузећима).

Поред „помоћи“ при запошљавању своје дјеце и зетова, Видовићева је била вјешта и у запошљавању страначки подобних особа. За свога мандата запослила је оба сина Душанке Мајкић, вјечите посланице и делегата у Парламентарној скупштини БиХ. Један од њих, Дејан Мајкић, у кратком року је завршио приватни факултет у Бањој Луци те догурао до мјеста помоћника директора Пореске управе РС.

Подсјећамо, он је пажњу јавности скренуо на себе када је на Твитеру понудио „рјешење за незапосленост“, на начин да је позвао „све жене да дају отказ и посвете се породици“. Тако би се, по њему, „цијена радног часа удвостручила, радних мјеста би било довољно, сви мушкарци запослени а породице здраве“. Да му ни мајка овај рецепт није схватила за озбиљно показује чињеница да је и поред свих услова за одлазак у пензију, али и исплаћене отпремнине (пензионисала се на свега пар дана) и данас активна, овога пута као делегат у Дому народа БиХ.

За вријеме мандата Видовићеве у Пореској је запошљавана родбина Јове Радукића, главног републичког ревизора, брат Драшка Милиновића, директора РТРС, који је за само неколико мјесеци рада постао начелник одјељења, ћерка Неђе Илића, бившег директора Шума РС и многи други. Главна служба ревизије је у више наврата, док је на челу Пореске била Видовићева, упозоравала на кршење Закона о државним службеницима РС и Закона о раду приликом запошљавања радника, на високе плате руководилаца и особа које су биле ангажоване по уговору о дјелу.

Са праксом спорних запошљавања Видовићева је наставила и на почетку свог мандата у Министарству финансија. Одмах након именовања радни ангажман у министарству су добила четири пензионера и то у функцији савјетника. Треба нагласити да је и сама Видовићева испунила услове за одлазак у пензију. Посао је тако у Министарству финансија добила Сека Кузмановић, бивша директорица Електрокрајине, која је почетком године испунила услове за одлазак у пензију а која је наклоност Зоре Видовић стекла још као директорка Електрокрајине, запошљавањем страначки подобних особа, чланова СНСД-а из Српца, у локалну радну јединицу Електрокрајине.

Поред Кузмановићеве, запослени су и пензионери Душанка Ступар, Мира Страживук те Миле Баника, бивши директор Пореске управе, касније помоћник министра финансија задужен за рачуноводство, порезе и ревизију и члан многих управних и надзорних одбора. Својевремено је био у центру медијске афере захваљујући спорној дипломи због које је, иако до тада први фаворит, ипак спријечен да буде именован за првог ревизора Српске. Наиме, Баника има диплому Факултета за услужни бизнис (ФАБУС) из Сремске Каменице код Новог Сада, који је уписао 2002, а завршио одмах наредне, 2003. године.

Када је ријеч о запошљавањима, Видовићева је имала и позитивних потеза. Она је, тако, показала висок сензибилитет за дјецу погинулих бораца, за чије запослење се снажно залагала и што јој нико не спори.

Већ на самом почетку мандата у Влади РС изазвала је контроверзу и због усвојања новог Закона о играма на срећу, гдје је својим законским рјешењима отворила пут да једна фирма стекне монопол у овој области. Прије одласка на мјесто министра, за савјетника директора (стално радно мјесто) у Пореској управи РС поставила је Радована Самарџију, бившег директора Робних резерви, уништеног јавног предузећа, одведеног у стечај, које је остало дужно десетине милиона марака УИО-у а до данас је непознато и гдје је нестала роба вриједна неколико стотина хиљада марака. Против њега је поднесено више кривичних пријава и извјештаја о почињењу кривичних дјела. Сјајне референце за савјетника првог човјека Пореске.

Видовићева иза себе није оставила резултате као директор Пореске управе РС, већ велика дуговања укњижена према овој институцији, њена два мандата пратила су спорна запошљавања, сумњиви уговори са фирмама у ИТ сектору, али то није била препрека за њено именовање на чело најзначајнијег министарства у Влади Српске.

Пресуда, диплома, фаворизовање

Иако политички међу најјачим у Влади РС, лидер Социјалистичке партије и министар енергетике и рударства Петар Ђокић спада у најслабије карике када је ријеч о аферама које га прате. Министар “опште праксе”, како су га неријетко називали политички противници, јер изгледа да нема ресора којег се не би прихватио, у својој биографији има неславан детаљ који се не може пронаћи у званичној верзији – једини је министар актуелног сазива пресуђен за превару!

„Детаљ“ који би у уређеним друштвима био непремостива препрека за добијање најзначајнијих функција у држави код Ђокића као да је имао обрнуто дејство. Његов политички узлет незаустављиво је кренуо ка горе у периоду након пресуде. Тајна лежи у томе што је мало која скупштинска већина у посљедњих 13 година могла бити формирана а да социјалисти нису били њен значајан фактор.

Своју професионалну каријеру Ђокић је започео као позорник у полицији, а за вријеме ратног вихора, те периода након њега, брзо је догурао до министра унутрашњих послова и предсједника Народне скупштине Републике Српске.

И након медијског извјештавања о његовом факултетском образовању ни данас не можемо са сигурношћу рећи коју диплому о високом образовању посједује овај вјечити министар и на којој високошколској установи ју је стекао. Дуго година је у званичним Ђокићевим биографијама стајало да је завршио економски факултет на београдском јавном универзитету. Међутим, испоставило се да је диплому стекао од off shorre компаније из Лондона, која има свега пет запослених радника и представља филијалу контраверзног београдског универзитета Мегатренд, који је у међувремену престао са радом.

Када је ова вијест окупирала медијски простор Српске из кабинета минстра енергетике је дат немушт одговор да нико није тврдио да је факултет завршио на државном факултету већ „да је диплому стекао у граду Београду, без прецизирања високошколске установе“. Поједини посланици Народне скупштине РС и данас инсистирају да Ђокић мора бити позван на одговорност због лажног представљања.

Поред тога, како смо већ навели, Ђокић је 2007. године правоснажно осуђен на казну затвора за кривично дјело преваре од стране Апелационог суда Брчко Дистрикта јер је његова приватна фирма „крала“ импулсе Телекому Српске и тако зарадила 140.000 КМ а наведена пресуда је потврђена и од стране Уставног Суда БиХ двије године касније. Међутим, ни то није представљало препреку премијерима Александру Џомбићу, Жељки Цвијановић и Радовану Вишковићу да га поставе на позицију министра у Влади Српске, првобитно на челу Министарства рада и борачко-инвалидске заштите а потом и ресора привреде. Сам Ђокић је тврдио да је ријеч о политичком процесу те да није крив за оно што му се ставља на терет правоснажном пресудом.

Такође, у мандату Владе РС од 2014. до 2018. године давао је концесије непоштујући закон. Остаће запамћено да је незаконитом промјеном Правилника о висини концесионе накнаде и банкарским гаранцијама у области електроенергетике, енергената, рударства и геологије у РС ослободио концесионе накнаде за ископану руду приватну Термоелектрану Станерi. Због овога је бивши посланик у НСРС Адам Шукало поднио кривичну пријаву против Ђокића, а истрагу води Управа за организовани и тешки криминалитет МУП РС. Међутим, није реално да ова превара заврши осуђујућом пресудом, с обзиром na to да Ђокић слови за најоданијег коалиционог партнера Милорада Додика.

Правилник је мијењан два пута у кратком року. Прво су концесионари који у свом саставу имају рудник и термоелектрану ослобођени плаћања посебне накнаде за експлоатацију угља, који користе за производњу струје, а плаћали су укупну концесиону накнаду од 3,6 одсто од годишњег прихода, оствареног производњом и продајом струје. Потом је услиједила нова измјена, по којој је концесионарима, који истовремено плаћају и накнаду за коришћење природних ресурса, накнада смањена са 3,6 на 0,5 одсто. Тиме је Српска, тврде стручњаци, годишње губила око 10 милиона КМ само од привилеговане “ЕФТ РиТе Станари”.

И нови мандат у Влади РС кренуо је грубо кршећи Закон о концесијама на начин да је потписао концесиони уговор за вјетроелектрану Гребак у Невесињу за период од 50 година са роком реализације од три године, и поред чињенице да Правобранилаштво РС дало негативно мишљење на тај Уговор и тражило да се исти одбије као штетан за Републику Српску.

Такође, како сазнаје еТрафика, Ђокић прима у Влади РС бруто плату, без уплаћивања пореза и доприноса, с обзиром na to да се налази у радном односу у једној приватној фирми?! Овакав начин исплате плате није у складу са Законом о доприносима и Закону о порезу на доходак РС али то очито не представља проблем ако сте лојални владајућој структури у Српској. Немилосрдна распродаја природних ресурса настављена је и ове године а што најбоље показује примјер Ђокићевог дугогодишњег возача Горана Тадића, чија је фирма „New energy“ добила концесију за изградњу мале хидроелектране вриједне три милиона марака, о чему је детаљно писао Центар за истраживачко новинарство.

Наведена фирма тренутно нема запослене раднике за ту инвестицију, није познато ни да обавља било какву дјелатност нити гдје јој је смјештено сједиште. Занимљиво је и да се Ђокићев син бави приватним бизнисом те на своје име има регистровану фирму „Босна хидро снага“ из Модриче чији су послови под надлежношћу његовог оца. Претходно је неколико фирми, као једини запослени, гурнуо у стечај након чега је награђен директорским мјестом у Радној јединици „Пошта Српске“ у Брчком.

Вишемилионски тендери

На чело Министарства управе и локалне самоуправе именована је Лејла Решић, кадар ДНС, и то по трећи пут. И она је успјела да се нађе у средишту афере, када је Пореска управа РС са њеним братом, Неџадом Решићем, потписла два милиона вриједан купопродајни уговор за изнамљивање пословног простора. Наиме, Неџад је власник фирме „Agent Eneh“ која је Пореској управи продала пословни постор у Приједору од око 1.500 метара квадратних по цијени од 2.600 КМ по метру квадратном за потребе Пореске управе РС, Подручни центра Приједор. Посао је обављен без тендера и мимо Закона о јавним набавкама.

У Владу РС по други пут ушао је Неђо Трнинић као министар саобраћаја и веза и кадар ДНС са истока Српске. У претходном мандату обезбиједио је вишемилионске тендере за фирму на чијем се челу налазио његов син, али и запошљављавао родбину по јавној управи.

Трнинић је фирми Фабрика за поцинчавање из Сребренице, чији је директор његов син Бојан Трнинића, а и сам министар је један од власника, обезбиједио посао постављања заштитних ограда на аутопуту Бања Лука-Прњавор-Добој. Наведени аутопут је градила фирма „Интеграл инжињеринг“ која је у власништву Слободана Станковића, блиског актуелном предсједавајућем Предсједништва БиХ Милораду Додику.

Трнинић је потписао и уговор о концесији за изградњу аутопута Бања Лука-Приједор, чија је уговорна вриједност процијењена на 900 милона евра, колико је Влада РС гарантовала концесионару да ће зарадити на том путу, док према свим рачуницама релевантних стручњака изградња поменутог аутопута не би требала коштати више од 300 милиона марака.

Трнинићева снаха, за вријеме његовог министарског мандата, запослена је у РУГИП-у, подручна јединица Сребреница, а син му је једно вријеме био начелник у општинској администрацији у Братунцу. Против Трнинића поднесено је више кривичних пријава за кривична дјела злоупотреба службеног положаја и овлаштења, несавјестан рад у служби а све у вези његовог рада као министра.

За вријеме његовог мандата јавна предузећа под контролом Трнинићевог министарства доживјела су тешки суноврат, прије свега Жељезнице РС, али и Путеви Српске. Иако је на чело наведених предузећа поставио људе из своје партије (ДНС), и имао могућност као ресорни министар да интервенише, ова предузећа су пословала све лошије и са све већим проблемима у погледу ликвидности а афере око јавних набавки су се редале као на траци. Прошле године награђен је другим мандатом.

Да не мисли мијењати уносне навике за које нема ко да га позове на одговорност показала је и јучерашња вијест да је сестрића запослио на мјесто, ни мање ни више, него властитог свјетника.

Афере нису препрека за нови мандат

Иако се није најбоље снашао у афери везаној за (не)постојеће представништво Српске у Изреалу, није дао јасне одговоре о милионским износима чији се утрошак скрива од јавности те је за његовог мандата на челу Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу први човјек Српске Милорад Додик стављен на америчку црну листу, Златану Клокићу (СНСД) је поново поклоњено повјерење.

Исто тако и Антону Касиповићу (СНСД), министру правде (раније је био и министар просвјете и културе), иако је његов мандат обиљежило суђење првим људима РУГИП-а, Мирку Стојчиновићу и Бориславу Јеличићу, проглашеним кривим за малверзације у појединим предметима, због којих је Бања Лука оштећена за 7,5 милиона марака. Још већи потрес изазвао је говор тадашњег републичког правобраниоца Данијеле Новаковић у Народној скупштини РС о страховитим притисцима са којим се суочавала те неимању заштите система, чији је дио била. Новаковићева је неколико мјесеци касније, након можданог удара, преминула. Касиповић је наведене догађаје „преспавао“.

Мандат су обновили и Сребренка Голић (СНСД), министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију те Драган Лукач (СНСД), министар унутрашњих послова. Лукачу је суђено јер је у августу 2013. године на игралишту у Бањој Луци нанио Дејану Спасојевићу, како је оквалификовано оптужницом, лаке тјелесне повреде, по глави, раменима и тијелу. Инциденту је, како је наведено, претходила свађа Спасојевића са Лукачевом супругом која је на игралишту била са троје дјеце. Интересантно, случај је, након двогодишњег суђења, обустављен због застаре која је наступила захваљујући новом Кривичном закону РС, усвојеном за вријеме Лукачевог мандата на челу МУП-а Српске. Спорно је то што је суђење почело по једном а завршено по другом закону.

Његов први мандат пратио је низ афера, у некима је директно учествовао а код неких не али је морао преузети одговорност као први човјек МУП-а и понудити оставку. Током мандата десио се низ професионалних убистава у Бањој Луци и околини чији извршиоци као ни налогодавци никада нису откривени и процесуирани, припадници Специјалне полиције РС опљачкали су уз пријетњу и употребу оружја на аутопуту Бања Лука-Градишка 617.000 КМ Уникредит банке превоженог комбијем „Сектор секјуритија“, а покушана је и реализација куповине преко стотину радара која би сумњивим приватним фирмама обезбиједила профит мјерен десетинама милиона марака. Под притиском јавности од поменуте куповине се одустало.

Највише се искомпровитао око случаја убиства Бањалучанина Давида Драгичевића, када је у Народној скупштини РС тврдио да је страдали кобног дана конзумирао наркотике, што је касније доказано као нетачно. На терет му се ставља и то што није санкционисао никога због скандалозне конференције за медије на којој су високи полицијски званичници јавно и недвосмислено тврдили да је Драгичевић у ноћи када је нестао конзумирао наркотике, опљачкао кућу те да није убијен, иако ништа од наведеног није доказано. Реакције су биле благе и на уништавање доказног материјала али и на низ конкретних питања око бројних нелогичности у истрази.

Показао је и да има прекратак „фитиљ“ за позицију првог човјека МУП-а, да се не носи најбоље са критикама, неугодним питањима новинара али и да се лако може испровоцирати. У републичком парламенту је попустио након вербалног напада посланика Адама Шукала те га позвао да се обрачунају испред сале, а између редова је поручио и да би правду за своје дијете, уколико би га неко дирнуо, тражио мимо институција, што је недопустиво за позицију на којој се налази.

Нова лица

Наталија Тривић (Уједињена Српска), на чело Министарства просвјете и културе дошла је са позиције начелнице Одјељења за културу, туризам и социјалну политику у бањалучкој Градској управи. Препреку за оба именовања није представљала чињеница да је као власница фирме „Мисија НТ“ из Лакташа остала дужна Управи за индиректно опорезивање БиХ преко 33.000 марака. Док је обављала начелничку функцију у Градској управи, за директора бањалучког Центра за социјални рад именована је њена сестра, Ирена Јолџић, иако поменута јавна установа извјештаје подноси управо одјељењу на чијем је челу била Тривићева.

Као лидер Социјалистичке партије РС Ђокић је у нову Владу, поред себе, именовао још два министра из поменуте партије. Соња Давидовић, иако је била 11 година запослена у Министарству правде, постављена је на чело ресора за породицу, омладину и спорт. Социјалистичкој партији у новој Влади РС „припало“ је и Министарство рада и борачко-инвалидске заштите на чије је чело Ђокић поставио Душка Милуновића, искусног политичког кадра без искуства у приватном сектору, које је потребно за обављање поменуте функције.

Драгица Ковач, кадар Демоса (партије настале од бивших чланова ДНС-а на челу са предсједником републичког парламента Недељком Чубриловићем) у кабинет министра трговина и туризма доспјела је са радног мјеста наставнице информатике и техничког образовања?! Међу новим именима у Влади РС су и Борис Пашалић (СНСД), министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Вјекослав Петричевић (НДП), министар за привреду и предузетништво, Ален Шеранић (СНСД), министар здравља и социјалне заштите те Срђан Рајчевић (СНСД), министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво, чије биографије одговарају ресору на чијем су се челу нашли а о резултатима је још рано говорити. За разлику од Пашалића, Шеранића и Рајчевића, министар Петричевић је поприлична непознаница јер се није експонирао у јавности у досадашњем раду.

редакција портала eTrafika.net

* Текст је произведен у оквиру медијског pool-a Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име