ЈЕЛЕНА ДЕНДА, Direkt: Скршено милионско задужење на непостојећу машину за крш

0
99
Петровић и Мирјанић након сједнице Центра за аграрни развој медитеранског подручја Херцеговине у Требињу

„Шуме Српске“ прошле године задужиле су се 3,5 милиона марака како би купиле половну машину за припрему земљишта на кршу, тендер је расписан, уговор потписан, а онда су схватили да им та машина не одговара.

За само мјесец дана „Шуме“ су потписале уговор са фирмом „Лагер“ о куповини половне машине, затим су се код државне банке експресно задужиле тајном емисијом обвезница, а потом раскинуле уговор о куповини.

Прича о куповини ове машине почела је крајем 2017. године када су тадашњи градоначелник Требиња Лука Петровић и тадашњи министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Стево Мирјанић помпезно најавили да ће бити основан “Центар за аграрни развој медитеранског подручја Херцеговине” који ће радити на унапређењу пољопривреде на овом подручју Требиња, Билеће, Љубиња и Берковића.

Петровић је тада навео да ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде обезбиједити специјализовану машину за тзв. привођење земљишта намјени, вриједну око три милиона марака која ће моћи да обрађује земљиште које није чиста ораница. Предвиђено је да набавку машине финансирају “Шуме Српске”, а да њоме газдује требињски “Центар за газдовање кршом” који је јавно предузеће шумарства.

Сагласност за кредитно задужење од 3,5 милиона марака “Шуме РС” од Владе РС добиле су почетком јуна 2018. године, а тендер за набавку машине расписале су крајем истог мјесеца. Будући да је њена тежина 69.000 килограма, тендером је била обухваћена и куповина платформе за превоз ове машине, такозвана “лабудица”, те тегљач лабудице и камион кипер-троосовинац. За све наведено “Шуме РС” су биле спремне да дају скоро 3,4 милиона марака са ПДВ-ом.

Стево Мирјанић и Лука Петровић, 28. августа 2018. године, након друге сједнице „Центра за аграрни развој медитеранског подручја Херцеговине“ у Требињу, најавили су да ће машина у „Центар за газдовање кршом“ стићи до краја септембра. Истог дана, „Шуме РС“  су у тендеру поништиле лотове за набавку тегљача лабудице и камиона кипера-троосовинца, наводно, због тога што ниједна од примљених понуда није била прихватљива.

Тендер са два преостала лота – за набавку машине за припрему земљишта на кршу и платформе за њен превоз на крају је добила фирма „Лагер“ из Посушја, која је била и једини понуђач. Уговор вриједан 2.631.330 марака са ПДВ-ом „Шуме РС“ су са „Лагером“ закључиле 11. септембра, а машина је требала да буде достављена у Требиње најдаље четири дана касније. Но, то се није догодило.

Са друге стране, иако је сагласност за кредит стигла већ у јулу, „Шуме РС“ кредитно су се задужиле тек након закључивања уговора са „Лагером“, 17. октобра 2018. године. Занимљиво је да је Одлука о дугорочном задужењу предузећа, коју је донио Надзорни одбор „Шума РС“, прописивала емисију обвезница на домаћем тржишту капитала, али на Бањалучкој берзи није било ни трага о емисији коју је Комисија за хартије од вриједности РС прогласила успјешном и навела да се уписује се у Регистар емитената. Испоставило се да је обвезнице у износу од 3,5 милиона марака тајно купила Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске.

Уговор са „Лагером“ раскинут је 6. новембра, десет дана прије него што је са функције директора „Шума РС“ смијењен Ристо Марић. Зоран Стојчић, који је дошао на Марићево мјесто, у одговору на наш упит тврди да је уговор раскинут због тога што су, након што су посјетили „Лагер“ и извршили увид у машину и платформу, схватили да „машина тог типа и техничких норми неће у потпуности задовољити потребе и намјену за коју је купљена“.

Према Стојчићевим ријечима, уговор је раскинут споразумно, па ово јавно предузеће „Лагеру“ неће морати да исплати никакву надокнаду. Због чега су претходно из тендера избачени лотови за куповину тегљача лабудице и камиона кипера- троосовинца, Стојчић није одговорио.

Дамир Ћорић из „Лагера“ потврдио нам је да је уговор споразумно раскинут.

– Након увида у машину, они су утврдили да она својим техничким, а и самим стањем у којем јесте, не задовољава оно што њима треба. Након тога су донијели одлуку да одустају, а ми смо пристали на то, јер ако купац то не жели, зашто бисмо инсистирали да то купе – каже Ћорић за „Директ“.

Петровић и Мирјанић у обиласку терена прије најаве „велике инвестиције“

Он додаје да је „Лагер“ испуњавао услове који су били прописани тендером, али да они „нису били тако ригидни“. Иако је у тендерској документацији било наведено да „Шуме РС“ траже нову машину или машину стару највише десет година, Ћорићев утисак је да су, ипак, хтјели половну.

– Они су, у принципу, тражили неку половну машину, јер је нова прескупа, а није баш јефтина ни овако половна. Ова коју смо ми нудили оквирно је била стара 7-8 година – сматра Ћорић.

На наше питање да ли је пракса да представници предузећа којима продају машине дођу да их прегледају прије потписивања уговора, а не након, Ћорић каже да их већина дође прије.
– Зашто су они (из „Шума РС“) тако урадили, то је њихова ствар“, закључује Ћорић.

Без обзира на све, директор „Шума РС“ Зоран Стојчић за наш портал тврди да је „инвестициони пројекат за обраду каменитих површина Херцеговине, који је покренут на иницијативу Министарства пољопривреде, шумарства и пољопривреде РС, актуелан и даље“.

– У предстојећем периоду треба пронаћи адекватну машину којом би се повећала обрадива површина на каменитом терену, производњом супстрата који погодује подизању трајних насада винове лозе, маслина, смокве и других култура, а која би се, такође, користила приликом изградње шумских, камионских путева у оквиру јавног предузећа – наводи Стојчић.

Помоћник министра за шумарство и ловство у Влади РС Горан Зубић, који је од почетка био укључен у причу о куповини машине, такође тврди да нису одустали од пројекта.

– У производно-финансијском плану Шума РС средства су и ове године резервисана за набавку механизације за припрему земљишта на кршу. Хоће ли то бити конкретно таква машина или нека друга, комбинована машина, то ћемо видјети, али од идеје се није одустало – тврди Зубић.

Став Министарства, каже Зубић, био је да машина мора бити нова, јер нису сигурни у каквом је стању половна. На нашу констатацију да смо у „Лагеру“ добили информацију да је нова машина веома скупа, Зубић каже да не зна колико кошта нова и да ће се уклопити у куповину са новцем који имају како не би морали дизати још један кредит. Међутим, он није могао да прецизира када тачно у овој години ће поново бити расписан тендер за куповину машине.

Предсједница Надзорног одбора „Шума РС“ Биљана Марковић за „Директ“ каже да је у одлуци о дугорочном задужењу овог јавног предузећа јасно наведено да ће се кредитна средства користити искључиво за набавку механизоване линије за припрему и обраду земљишта на кршу.

– Том линијом ће газдовати Центар за газдовање кршом у Требињу и тај новац се не може употријебити у друге сврхе – истиче Марковић.

У 2017. години, „Шуме РС“ узеле су кредит од скоро 26 милиона како би измириле дуг према општинама по основу неисплаћених накнада за експлоатацију шума. На крају прошле године, ово предузеће Пореској управи РС дуговало је 438.906 марака. Стога се поставља питање оправданости новог кредита од 3,5 милиона, који ће „Шуме РС“ отплаћивати три године, уз каматну стопу од 4,5 одсто. Директор Стојчић кредитно задужење види као оправдано.

– Доношењу одлуке о набавци машине претходила је израда елабората о економској оправданости набавке, тако да је екомонска исплативост била и један од главних предуслова за започињање реализације пројекта – тврди он за „Директ“.

Са друге стране, у требињском „Центру за газдовање кршом“ нису хтјели да говоре на ову тему. То што је машина требало да буде дата њима на кориштење, у јавности је представљено као позивитивна ставка за ово јавно предузеће, која би требала да му донесе зараду. Међутим, наш добро упућен извор из „Центра за газдовање кршом“ каже да би ефекат био потпуно супротан.

– Пошто бисмо ми газдовали машином, ми бисмо морали и да плаћамо њену амортизацију која би на годишњем нивоу износила у просјеку 15 одсто од њене цијене. То је за нас велики трошак – каже наш извор.

Такође, он сматра да је нереално то што је у елаборату економске оправданости наведено да би „Центар за газдовање кршом“ зарађивао 3,5 марке по квадрату земљишта које би обрадио том машином.

– Ко би дао толике паре за обрађену земљишту на кршу, кад може за тај новац купити готово земљиште негдје друго на подручју града? Осим тога, да би се земљиште припремило за подизање трајних насада, није довољно само купити ту машину за његову обраду, потребно је споровести и систем наводњавања и још много тога, што само по себи, на крају, много кошта и велико је питање колико је исплативо – закључује наш извор.

Прича је објављена у склопу програма подршке новинарима IMEP, финансираног од стране USAID

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име