Како су намјештани тендери за Херцег ТВ: За пола године добила 87.000 КМ јавног новца

0
74

Приватна требињска Херцег телевизија само у овој години кроз три тендера инкасирала је преко 87.000 марака јавног новца – из касе Града Требиња, Електропривреде РС (ЕРС) и Хидроелектрана на Требишњици (ХЕТ).

Иако су услови у тендерима били као писани за њу, истраживање “Директа” показало је да их Херцег ТВ у најмање једном од три случаја, ипак, није испунила, односно да су јој неки од уговора противзаконито додијељени.

Елиминација непожељних понуђача по провјереном рецепту

Због лошег стања у градској каси, која је у дефициту од око миллион марака, Град Требиње недавно се кредитно задужио за 5,5 милиона КМ. Ипак, његов градоначелник Мирко Ћурић одлучио је да рад Градске управе треба медијски промовисати, за шта је крајем маја из буџета издвојио чак 61.800 марака са ПДВ-ом. Посао су, у два лота, добиле Херцег и Алтернативна телевизија, с тим да је прва од наведених добила већи дио вриједан 46.800 марака.

Услови за дио тендера који је Град Требиње дао Херцегу школски су примјер кршења Закона о јавним набавкама. Тачније, умјесто да утврди минимум захтјева за квалификацију понуђача, Град Требиње ставио је толико прецизне услове да на њих може одговорити само ова телевизија. Стога не чуди што је она била једини понуђач.

Град Требиње тако је тражио да ТВ станица мора имати „квалитетно терестријално (земаљско) покривање регије Херцеговина, тј. минимално општина Требиње, Билећа и Гацко“, а према подацима који су „Директу“ достављени из Регулаторне агенције за комуникације БиХ (РАК), Херцег ТВ тражену покривеност има баш у овим општинама. Осим тога, ово је једина телевизија у држави која има земаљску покривеност у Билећи.

Даље, Град је тендером захтијевао да понуђач „посједује властити студио или уговор између понуђача и ТВ станице о закупу истог, на подручју Херцеговине, уз сву пратећу опрему, посједовање, реализације, режије, монтаже (најмање два монтажна мјеста, могућност јављања испред зграде Градске управе, најмање у ХД резолуцији)“. Наше истраживање показало је да, осим Херцег ТВ-а, овај услов може испунити једино Радио-телевизија Републике Српске (РТРС) која, међутим, не испуњава друге ставке тражене у овом тендеру.

Коначно, трећи услов који је Град Требиње тражио био је „искуство у реализацији два уговора о извршењу услуга медијске промоције у посљедња 24 мјесеца, чија збирна вриједност (без урачунатог ПДВ-а) је најмање 35.000 КМ“. Погађате, Херцег ТВ једина је испуњавала и овај услов – али само на први поглед.

Како – објаснио је директор Херцега Ђорђе Бјелаковић који је, на наше питање која два уговора је приложио Граду Требињу као доказ да испуњавају наведени услов, рекао да су у питању уговор за израду филма о ријеци Требишњици, за који им је ХЕТ 2018. године дао 24.900 КМ без ПДВ-а и једногодишњи уговор са ЕРС-ом из фебруара ове године вриједан 15.000 КМ. На нашу констатацију да то, онда, значи да уговор са ЕРС-ом још траје, односно да није реализован и да га, самим тим, нису ни могли приложити као доказ да испуњавају услове, Бјелаковић признаје да је то тачно. Затим додаје да су можда, ипак, приложили други уговор умјесто тог.

– Он је потписан на 12 мјесеци, финансијски је реализован, али правно није. Нисмо ми онда у то везали ЕРС. Мислим да је ишао ХЕТ, али не могу да се сјетим, требао бих да потражим. Наћи ћу ти ја то тачно, имам кући у роковнику – рекао је Бјелаковић за „Директ“, али нам накнадно није доставио ову информацију.

Занимљиво је да је Град Требиње у овом тендеру употријебио израз „искуство у реализацији два уговора“ што би понуђаче могло довести у забуну да ли се тражи да ти уговори морају бити реализовани, односно завршени или је њихова реализација у току. Међутим, Александра Мартиновић из Transparency Internationala БиХ истиче да је јасно да референца може бити само оно што је завршено.

– У нормалним условима тражи се оно што си реализовао, оно што си завршио, да се зна да си успјешно окончао. Они свакакве формулације користе у тендерским документима, али јасно је шта каже закон и тендерски модел. Дакле, то не може бити уговор који је у току, већ онај који је готов – изричита је Мартиновић.

А изричит је и Закон о јавним набавкама чији Члан 68. каже да је уговорни орган дужан да одбаци захтјев за учешће или понуду у случајевима кад понуда није потпуна и не испуњава захтјеве из тендерске документације.

Ко је у Граду Требињу чинио Комисију за тендер који је додијељен Херцегу и како је он додијељен овој телевизији кад није испуњавала услове, из Градске управе нисмо добили одговор.

Уговори за (бивше) раднике Херцега

Истраживање „Директа“ показује да тендерски уговори нису једини који повезују Градску управу Требиња и Херцег ТВ. Раније смо писали о томе да је директор ове телевизије Ђорђе Бјелаковић ангажован у Градској управи по уговору о дјелу, а, како сазнајемо, он је исти уговор имао континуирано, најмање до краја прошлог мјесеца. Но, он је за „Директ“ поново негирао ове наводе.

– Волио бих да видим тај уговор, јер онда тај новац иде негдје друго, а не мени. Ти мени достави уговор, онда ћу ја да тужим њих и да тражим свој новац – тврди Бјелаковић.

Такође, уговор о дјелу у Градској управи до априла ове године имала је и Весна Ђурић, кандидаткиња СНСД-а за требињску Скупштину на посљедњим изборима која је у исто вријеме била запослена управо на Херцег телевизији. Занимљиво је да је прије три мјесеца, без конкурса и изван њене струке, Ђурић добила посао у Јавној установи Народна библиотека Требиње, чији је оснивач Град.

– Са госпођицом Весном Ђурић склопили смо уговор о раду на одређено вријеме, на период од три мјесеца (до септембра 2019, прим. аут.). Ђурићева је примљена на радно мјесто организатор и водитељ културних манифестација, а по занимању је дипломирани политиколог – одговорила је за „Директ“ Милосава Супић Вуковић, в. д. директорице Народне библиотеке Требиње.

Умјесто прецизних спецификација “lapsus calami”

Значај медијске промоције на Херцег телевизији у овој години увидјели су и Електропривреда РС и њено зависно предузеће Хидроелектране на Требишњици (ХЕТ) које су јој додијелиле тендере у износу од 15.550 КМ, односно 22.815 КМ са ПДВ-ом.

Занимљиво је да је и ЕРС РС у тендерској документацији, исто као и Град Требиње, као услов ставио да понуђач мора имати „квалитетно терестријално (земаљско) покривање регије Херцеговина, тј. минимално општина Требиње, Билећа и Гацко“.

Скоро индентичан услов у свом тендеру имао је и ХЕТ, с тим што је умјесто Гацка стављено Невесиње. Да ли је по сриједи тек омашка у писању онога ко је састављао тендерску документацију или не, али посао је добила Херцег телевизија иако није испуњавала овај услов.

То је за „Директ“ потврдио и директор Херцега Ђорђе Бјелаковић који каже да није знао да на потврди од РАК-а, коју су ХЕТ-у доставили заједно са осталом документацијом, нема Невесиња.

– Ево, не знам, вјеруј ми да сам мислио да пише Невесиње на папиру који смо доставили, нисам обратио пажњу. Стварно га нема овдје. Ми га, углавном, покривамо, да ли је то јачином сигнала, али на папиру не – каже Бјелаковић.

На наше питање како су, онда, добили тендер и да ли ово значи да је био намјештен баш за њих, Бјелаковић каже да „тендер сигурно није намјештен“ и да „види да се поткрала грешка за Невесиње“.

Објашњење нисмо добили ни из ХЕТ-а. Срђан Амбулија, који је био задужен за поступак ове јавне набавке, у телефонском разговору рекао нам је да не зна ко је била Комисија за јавну набавку у овом случају. Није желио да коментарише како је Херцег добила тендер кад није испуњавала услове.

Да добијемо одговор нисмо успјели ни путем званичног упита који смо послали ХЕТ-у. На нашу констатацију да су услови у овом тендеру тако детаљно наведени да елиминишу друге понуђаче, чиме је прекршен Закон о јавним набавкама, Амбулија каже да „свако има право на своје мишљење“.

– Свако може да изјави жалбу, да постави питање и правовремено реагује, као и на сваку другу набавку. Ништа није било нетранспарентно – сматра Амбулија.

Будући да ХЕТ није поступио по Закона о јавним набавкама, према којем је био дужан да одбије понуду Херцега, овим тендером могла би се позабавити Агенција за јавне набавке БиХ.

– Одговорност је понуђача ако је навео лажне податке, а ако није, а ипак је добио тендер, онда је одговорност уговорног органа, односно особа одговорних у њему. У оваквим случајевима може се послати пријава Агенцији за јавне набавке БиХ која обично тражи објашњење од уговорног органа, па на основу тога, евентуално, покреће прекршајну или кривичну одговорност. Било је случајева да је Агенција подносила кривичне пријаве надлежним тужилаштвима – појашњава за „Директ“ Ивана Корајлић из ТИ БиХ.

„Видовити“ понуђач

Када је конкурисала на тендер ЕРС-а, Херцег ТВ морала је доставити доказ да је у посљедња 24 мјесеца имала реализован уговор вриједан најмање 15.000 КМ без ПДВ-а. За ХЕТ је, пак, морала доставити доказ да имала такав уговор вриједан 20.000 КМ. Према Бјелаковићевим тврдњама, у оба случаја позвали су се на гореспоменути уговор који су од ХЕТ-а добили за израду филма „Интегрално управљање водама слива ријеке Требишњице“. Но, испоставило се да је и овај тендер споран.

Наиме, ХЕТ је за израду овог филма Херцегу платио чак 29.133 марке са ПДВ-ом. Власник и директор телевизије тада је био Драгутин Паповић који је за „Директ“ појаснио да је филм прављен за потребе прославе 50 година рада ХЕТ-а. Није, каже, примијетио да је филм након тога дистрибуиран негдје, нити да је пуштан на Херцег телевизији.

– Филм је снимљен у трајању од око 60 минута, па су ми тражили скраћену верзију која је на крају била 23,5 минута – каже Паповић.

Осим саме цијене филма, занимљиви су начин и период у ком је Херцег добио овај тендер. Како „Директ“ сазнаје, Паповић је образац за пријаву испунио, потписао и печатирао 26. октобра 2017. године, само десетак дана након што је у јавност „процурила“ прича о продаји Херцег телевизије. Све не би било толико необично да Паповић образац није испунио два мјесеца прије него што је тендер за њега уопште објављен. На питање „Директа“ како је то могуће, Паповић тврди да се не сјећа.

– Е, не знам, може бити свашта – каже Паповић.

Осим тога, и у овом тендеру детаљно су биле прописани опрема, као и техничка лица која су била потребна за израду овог филма, чиме су, практично, елиминисани други понуђачи.

Вукајловић: Такве набавке договорене унапријед

Игор Вукајловић, из Удружења грађана „Тендер“, за „Директ“ каже да је прецизно навођење услова, што је случај у свим тендерима које је добила Херцег ТВ, јасан показатељ да је ријеч о унапријед договореним набавкама.

– Такве набавке се договоре унапријед, тако да нико од других понуђача и не учествује у њима, што због (прећутног) договора, што због због тога што се боје одмазде. С обзиром на врсту посла и услова, јасно је да су одређени понуђачи елиминисани аутоматски – појашњава Вукајловић.

Прецизно навођење услова у тендерима, додаје, представља кршење члана 44. Става 2. Закона о јавним набавкама.

– Ту би се могла упутити жалба и оборити таква тендерска документација, али се нико не жали, јер подразумијева да је тендер већ договорен и да се ти други неће жалити ако они договоре тендер. То је тај прећутни договор – закључио је Вукајловић за „Директ“.

Ј. Денда Борјан / direkt-portal.com

* Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име