КАКО СУ СЛУЖБЕНИЦИ „ПРИЗМЕ“ ПРЕВАРИЛИ ХИЉАДЕ ЉУДИ: Варали неуке, „згрнули“ милионе

0
51

Службеници „Призме“, микрокредитне организације која је у међувремену ликвидирана, незаконито су присвојили милионе марака преваривши више хиљада углавном неуких људи, настањених претежно у руралним крајевима широм БиХ. За поменуте преваре још нико није одговарао док су се обманути људи, који су по правилу лошијег материјалног стања, суочили са дуговима и до 10.000 КМ.

Један од, према појединим процјенама, 3.000 преварених људи, препричао је за портал Моја Херцеговина сусрет са службеницима „Призме“ и како је, због наивности, потписао папире уз помоћ којих су службеници ове микрокредитне фондације дигли кредит на његово име.

– Тог дана сам радио нешто на ливади и пошто је било вруће око подне сам се вратио кући. Убрзо је у моје двориште дошла жена која се представила да је из неке организације. Питала ме да ли сам заинтересован да добијем новчану помоћ. Ни слутио тада нисам у какав пакао ће ми се живот претворити након тог сусрета. Кад су ме питали да ли желим помоћ, рекао сам им „Па наравно да желим“. Јер, нисам луд да одбијем паре, несташица је већ годинама. Након што сам рекао да хоћу, она ми је рекла да потпишем неке папире, а да ћу послије тога добити једнократну помоћ фирме испред које је дошла. То сам онда и урадио, потписао сам папире, нисам их ваљано ни прочитао. Видио сам да на њима пише фирма испред које је она и дошла а није ми ни на памет падало да је ријеч о превари – испричао је за Моју Херцеговину саговорник (идентитет познат редакцији) који је замолио да му име и фотографију не објављујемо у јавности јер му је „превише и постојећа мука“, те да се не би осјећао пријатно „да људи упиру прстом у њега“.

Варали неуке

Додао је да се послије неколико дана иста жена вратила до њега и донијела му око 800 марака, а да је потом више није видио.

– Препричавао сам рођацима и комшијама, свима је било чудно да неко тек тако дијели новац, али нико није могао претпоставити да ће ме та жена коштати и образа и здравља али и новца. Јер ми је на нос изашло тих њених 800 марака – истиче он.

Послије неког времена, додаје, када је већ био и заборавио поменути сусрет, дошла му је опомена „јер није враћао рате кредита“.

– Прво сам мислио да је то нека грешка, јер знам да нисам дигао кредит. Читав живот сам бјежао од кредита али, ево, изгледа да је све било недовољно, због превараната ме кредит сустигао. Касније су ми објаснили да сам потписао папире да дижем 10.000 марака кредита и да то сада морам вратити. То је за мене нестварна цифра, живим скромно од мукотрпног рада – истиче овај преварени човјек те додаје да су му пријетили да ће му одузети стоку и кућу не буде ли враћао паре.

Због тога је, каже, већ вратио већи број рата, због чега је „на ивици егзистенције“.

Он и сам признаје да је „неук“ када су у питању „уговори, банке и кредити“, али и признаје да је испао лаковјеран, јер је повјеровао у добре намјере службенице „Призме“, мислећи да је заиста расположена да помогне, како каже, једном сељаку који се већ деценијама „злопати на овим просторима“.

Каснија истрага надлежних институција је показала да су поједини службеници поменуте организације врло прорачунато бирали људе са руралних простора вјерујући да су мање образовани и генерално упућени, што им је олакшавало да њима манипулишу.

Да су се поменути људи нашли у врло незахвалној ситуацији потврдио је за Моју Херцеговину бањалучки адвокат Бојан Микановић који нам је рекао да је код оваквих предмета врло битно да странке које потписују уговоре прочитају о чему се у истом ради и шта је предмет уговора који потписују.

– Веома је незгодно и незахвално доказати да странке нису знале или нису биле упознате о чему се ради у уговорима које су управо потписали. Наиме, предмет уговора представља битан елеменат уговора и о истом странке одлучују споразумом воља, а који споразум воља странке потврђују управо својим потписом на уговору – појаснио је за Моју Херцеговину Микановић.

Међутим, у сваком случају, додаје наш саговорник, онај ко сматра да је на преваран начин наведен да потпише уговор са прикривеним или симулираним садржајем или предметом уговора, има могућност да заштиту својих права затражи подношењем кривичне пријаве надлежном тужилаштву.

– Он то може да уради против свих лица са којима је водио преговоре о закључењу предметних уговора, јер у неким оваквим случајевима постоје обиљежја кривичних дјела за која ће та лица одговарати у поступцима пред судом – истакао је за наш портал адвокат Бојан Микановић.

Имајући у виду да су за свега сат или два, колико им је требало да преваре једну особу, а захваљујући којој су службеници могли да дигну и до 10.000 КМ, цифре које су на такав начин присвајане мјере се милионима марака. Само квалитетна истрага би могла утврдити тачну или барем оквирну цифру. Тренутно се води неколико истрага, али за сада ништа не указује да ће се пословање „Призме“ бити детаљно испитано.

Од хиљаду КМ позајмице до десетина хиљада дуга

Лажни кредити нису били једини начин на који су варани људи од стране службеника ове организације. Новинари Моје Херцеговине су успјели контактирати и разговарати са неколико бивших упосленика „Призме“ који су нам препричали како су људи са кредитом од хиљаду марака долазили до дуговања према „Призми“ вриједности неколико десетина хиљада марака.

– Службеници „Призме“ су људима, који су дигли неколико хиљада и нису могли враћати поменуте кредите нудили нове уговоре на позајмице са већим износима, како би вратили првобитне позајмице. Ријеч је о обмани. Неко ко је подигао хиљаду, могао је још толико добити камате, јер она не може прећи главницу и остати дужан двије хиљаде марака и ако треба ићи на суд. Међутим, службеници би неуким људима говорили како је боље да новим кредитом од двије хиљада марака покрију стари дуг а истовремено добију додатно вријеме да обезбиједе новац. Наравно, онда је и камата могла ићи дупло више па су постајали дужни 4.000 КМ, када су им нуђени нови уговори и дуг је касније растао на 8.000 КМ итд. Неки су долазили и до цифре од 20.000 марака – сазнаје Моја Херцеговина од бивших радника ове организације.

Они наглашавају да је најгоре што су дужници, увучени у поменути „зачарани круг“, након што су постајали кредитно неспособни у сву причу увлачили чланове своје породице или пријатеље, како би они дизали нове позајмице и вараћали старе.

– Тако имамо примјере гдје ће дјеца тих људи, која сад имају 25 или 30 година, вјероватно за читав живот остати кредитно „неспособна“, те ће имати проблем, када буду стварали своје породице, да нпр. ријеше станбено питање и слично – наглашавају они.

Поменути начин пословања, гдје од првобитног дуга од хиљаду марака долазимо до многоструко већих цифри које организација потражује, а гдје је клијент на располагање добио само поменуту прву хиљаду, строго je забрањен прописима Агенције за банкарство и Законом о банкама РС који уређује ову област, а који строго забрањује овакве рефинансирајуће облике пословања. Међутим, то није спријечило службенике „Призме“ да раде на такав начин, јер су имали инструкције руководилаца који су то радили како би показали да је њихова фондација веома успјешно пословала. Уједно, на такав начин је извлачен и новац.

Моја Херцеговина сазнаје и да је велики број службеника, а „Призма“ је имала неколико десетина запослених, био условљен подизањем фиктивног уговора за кредит и потписивањем мјеница за тај уговор, како би добили запослење у овој организацији. То је рађено како би новац од кредита завршио у непознатим рукама, највјероватније руководилаца или чак неформалних власника организације, највјероватније људи из свијета политике.

Када је организација отишла у стечај наведене позајмице су чуване у строгој тајности и непознато је гдје су завршиле. Јавна је тајна да су се средства „Призме“ користила за финансирање и куповину гласова, како на подручју РС тако и ФБиХ, непосредно прије одржавања избора. Радници су се често жалили и на мобинг, нарочито они који су радили ван сједишта у Сарајеву.

Интересантно, многи руководиоци ове организације су након отварања стечаја у „Призми“ махом били запошљавани у државним агенцијама, што показује њихову спрегу са политиком, која је одраније датирала. Неки су били запослени и у истражним органима који би требали да процесуирају овакве видове криминалитета.

Прве оптужнице

Нису сви преварени људи сједили скрштених руку и „плакали над властитом судбином“. Њих 84, са ширег подручја Мркоњић Града, Шипова и Језера, предузело је конкретне акције и ангажовало једну адвокатску канцеларију из Бање Луке како би поднијели колективну тужбу.

– Наша адвокатска канцеларија је специјализована за спорове из области привредног права, банкарства и финансијских истрага. Заступамо већи број клијената који ће устати са тужбом против поменуте микроредитне организације, али и фирме која је преузела дугове. Ту се ради о ништавим правним пословима без правне снаге, проистеклим из кривичних дјела претходне управе – појаснио је раније адвокат Дин Тешић.

У ове случајеве укључила су се и Тужилаштва која истражују поменуте преваре а најконкретнији до сада је био Основни суд у Мркоњић Граду, који је потврдио оптужницу против двије раднице ове организације, Драгане Балаћ из Шипова и Радосаве Савић из Бање Луке, које се терете да су са грађанима лошег имовинског стања закључивале уговоре о кредиту варајући их да је ријеч о хуманитарној помоћи.

Како је потврђено оптужницом, оне су тако, у периоду од новембра 2012. до маја 2013. године, подигле кредите у износу од 840.000 КМ на име 84 грађана Мркоњић Града и Шипова, а да поменути о томе нису ништа знали. Како смо већ нагласили, они су мислили да је ријеч о помоћи за социјално угрожене, а никако кредиту.

У оптужници се даље тврди да су од поменутих 840.000 КМ за себе просвојиле 655.000 марака.

– Савићева је наложила Балаћевој да са грађанима слабијег имовног стања закључи уговоре о кредиту на износе до 10.000 КМ. Уз то су им исплаћивале износе до 1.000 марака лажно им приказујући да се ради о хуманитарној помоћи, које се дају социјално угроженом становништву – наводи се у оптужници.

То је, наводи се, рађено с циљем да оштећене наведу да потпишу документацију, као наводну потврду о пријему хуманитарне помоћи.

Оптужница против службеница „Призме“

– Када су клијенти на то пристали и предали податке, Балаћева је сама сачинила и попунила 84 лажна захтјева за кредит на износе од 1.000 КМ, 9.000 КМ и 10.000 КМ, лажне мјеничне изјаве и мјенице. На основу тога су сачињени лажни уговори о кредиту. Знајући да се ради о лажним уговорима Савићева их је потписивала умјесто регионалног директора Н. Д. Потом је уговоре предавала Балаћевој, која је клијенте убиједила да потпишу исплате новца. Клијенти су потписима потврдили да су од Балаћеве примили од 500 до 700 КМ на име помоћи. Тако потписане лажне уговоре Савићева је доставила сједишту фирме, приказујући да је филијала Бања Лука с тим клијентима закључила уговоре о кредиту на отплату од 12 до 60 мјесеци – наводи се у оптужници.

Сви преварени клијенти, њих 84, због дуговања по лажним кредитима су евидентирани код Централне банке БиХ, у Централном регистру кредита физичких лица у БиХ, као дужници „Е“ категорије. Тиме су практично постали кредитно неспособни и онемогућени да се било којој банци обрате за кредит.

Оснивање “Призме”, врхунац и крах

Иначе, „Призма“ је била једна од највећих микрокредитних организација у БиХ која је, према властитим подацима, имала преко 50.000 клијената те 86 запослених, у 2014. години је имала мањак од 45 милиона марака. У стечај је отишла са потраживањима већим од 100 милиона марака.

Из „Призме“ су истицали да су поменутом стању највише допринијеле неплатише, којих су имали у 119 бх. општина, а којима ништа нису значиле ни опомене и тужбе.

У историјату ове организације, основане 1997. године, пише да им је почетни капитал обезбиједила америчка влада и Међународна католичка комисија за миграције из Швајцарске, а прве активности је имала на подручју Бихаћа. На почетку су дјеловали као пројекат „Project Enterprise“, да би назив „Призма“ добили четири године након оснивања. Као микрокредитна фондација, са лиценцом Агенције за банкарство ФБиХ, организовала се 2008. године.

На свом врхунцу, према ријечима њихових руководилаца који су у то вријеме давали изјаве за медије, имали су 400.000 пласираних кредита вриједности преко 640 милиона марака.

Агенција за банкарство ФБиХ 2014. године упозорава да извјештај независног спољног ревизора ADITION-а о пословању „Призме“ није у складу са законом. Уједно, проглашава га неважећим. Средином октобра исте године Агенција одузима дозволу поменутој организацији јер, како је наведено у образложењу, својим пословањем угрожава властиту имовину и донирана средства. Наведено је да има и око 40 блокираних рачуна.

Разлог зашто су дошли у такво стање, из „Призме“ су, приликом оглашавања у овдашњим медијима, док је организација још постојала, наводили то што клијенти нису редовно враћали микрокредите. Због тога се управа одлучивала на повећање резервисања новца а то је потом довело до тога да је износ резервисаног новца премашио капитал банке.

Тако су на примјер током 2014. у Призму уложена средства Нове банке у износу од 2.000.000 КМ, Сбербанк банке у износу од 700.000 КМ, Уникредит банке у износу од 2,5 милиона КМ. У 2013. години Шпаркасе и Унион банка су одобрила кредитна задужења Призми од 3,3 милиона КМ. Осим ових банака, средства је уложио и низ фондова, али и развојних агенција.

Надлежна тужилаштва се до сада нису оглашавала тако да остајемо ускраћени за званични одговор чија је одговорност зато што су улагања поменутих банака и фондова пропала.

Наслиједили потраживања

У међувремену ова фондација је изгубила дозволу за рад, а њене дугове преузела је друга фирма. Управо ту крећу највећи проблеми преварених људи, јер је нова фирма ажурно кренула тражити наслијеђена потраживања.

Обавјештење нове фирме

Наш портал је контактирао и компанију „EOS MATRIX“ из Сарајева, која је преузела потраживања од МКФ „Призма“. У писаном одговору достављеном нашем порталу истичу да немају ништа са евентуалним спорним дјелима службеника „Призме“ а да им се сви клијенти, који се осјећају превареним, могу обратити у било којем тренутку.

– EOS MATRIX је под окриљем стечајног поступка који се води пред Општинским судом у Сарајеву преузео кредитни портфолиј МКФ „Призма“ Сарајево – у стечају. По преузимању портфолија извршили смо уредну и благовремену пријаву овог догађаја у Централном регистру кредита при Централној банци Босне и Херцеговине чиме смо испунили своје законске обавезе. Уколико би се у току активности наплате утврдило постојање кривичног дјела повезаног са одобравањем или исплатом ових кредита, „EOS MATRIX“ би, према властитим процедурама и у складу са позитивним прописима, моментално обуставио све активности наплате и о томе обавијестио Централни регистар кредита. Такође, као оштећена страна бисмо засигурно предузели правне активности према евентуалним починитељима кривичних дјела ради обештећења. Наше поступање у таквим ситуацијама би било у потпуности прилагођено законском оквиру који се примијењује у Босни и Херцеговини. Клијенти који имају одређених питања везано за дуговање свакако нас могу контактирати у било којем тренутку – истичу из ове компаније.

О. Тешић / mojahercegovina.com

Текст је произведен у оквиру медијског pool-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име