Кинеске грађевинске компаније познате по корупцији и подмићивању политичара продиру у БиХ

0
189

Од путне инфраструктуре до електро-енергетског сектора, Босна и Херцеговина највеће пројекте полако препушта кинеским инвеститорима уз, до сад, најнеповољније услове! Притом, домаћи политичари се у таквим пројектима ни најмање не устручавају да заобиђу законске обавезе у најширем луку!

Тренутно су у току или су закључени послови вриједни стотине милиона евра које ће изводити кинеске компаније са црне листе Свјетске банке, Афричке банке за обнову и развој, фирме оптерећене преварама, корупцијом и експлоатацијом радника.

Тако ће у БиХ Кинези градити ТЕ Тузла Блок 7, Хидроелектрану Дабар, затим аутопут Бања Лука-Приједор, а у плану је да направе и аутопут од Бање Луке до Млиништа, ХЕ Бук Бијела, ТЕ Гацко 2 итд.

Иначе, у овој и сљедећој години Кинези су одабрали БиХ као европску државу у коју ће највише улагати, што би требало бити нешто крајње позитивно. Међутим, проблем је у томе што би БиХ од свих тих инвестиција могла имати више штете него користи, посебно ако погледамо бекграунд компанија које ће изводити радове на поменутим пројектима.

Кинеска улагања у инфраструктуру на Западном Балкану подстичу ионако проширену корупцију у региону, наводи се у посљедњој анализи Института за безбједносна истраживања Европске уније (EUISS). Институт, са сједиштем у Паризу, чије анализе прате Европска комисија и друга тијела Европске уније, такву тврдњу поткрепљује подацима да су досадашње кинеске инвестиције у путеве и жељезнице од 5,5 милијарди евра дошле у Сјеверну Македонију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Србију тако што су “кинеске компаније добијале уговоре директно од влада тих земаља, а не преко тендера који налажу надметање” више фирми.

Због тога су западнобалканске земље “често морале да доносе посебно уобличене законе за кинеске пројекте како би удовољиле захтјевима Пекинга да се уговори праве директно са владама“. То, додају, даље ствара нејасне празнине и изузетке у законима и одлаже усаглашавање региона са правилима и стандардима ЕУ.

– Мноштво је навода широм региона да су неки уговори с кинеским компанијама праћени незаконитим плаћањима – ставља до знања Институт ЕУ.

Истовремено предочава да такав утисак појачава и “изостанак увида у цјелокупан поступак склапања уговора и набавки”.

А као исход, како се напомиње, Кина учвршћује устаљени начин вођења послова иза затворених врата, подрива реформе које спроводе владе у региону и доприноси стварању “бијелих слонова” на Западном Балкану, односно великих пројеката прескупих за привреду државе а исплативих за приватне инвеститоре.

Према подацима до којих је дошао портал Моја Херцеговина, кинески инвеститори у БиХ су до сада највише послова реализовали или покушали реализовати у земљама трећег свијета, а неријетко су уносне уговоре склапали управо путем корупције и претходних договора са појединим представницима власти. Стога, овакве компаније, са дугогодишњим искуством у раду са корумпираним појединцима из власти у афричким и азијским земљама, итекако би могле или већ јесу нашле добре сараднике и у БиХ.

Еурактив је у прошлој години примијетио да се у посљедње вријеме неколико пројеката Кине, веома сличних оним који се планирају урадити или раде у БиХ, Србији и Црној Гори, постало кредитна замка за државе у којима се изводе.

Као примјер наводи изградњу луке у граду Хамбантота на југу Шри Ланке 2010. године. Прва фаза пројекта вриједног 361 милион долара финансирала се у износу од чак 85 одсто из средстава Export-Import Bank of China, односно кредитом. Проблем је настао кад је испало да приходи луке нису довољни за отплату кредита, па се предложило да 80 одсто луке пређе у власништво кинеске компаније CMPort у замјену за дуг, која би потом инвестирала још 1,12 милијарди долара у јавно-приватном партнерству. Осим свега тога, Human Rights Watch упозорава да је лука настала у изборној јединици бившег предсједника Махинде Рајапаксе и понијела његово име. Еураkтив сматра да би се слично, барем у неким случајевима, могло догодити и у неким балканским државама.

Бивши предсједник Шри Ланке на отварању луке у Хамбантоту

Посебно ако се узме у обзир све лошија финансијска ситуација у БиХ и немогућност грађана да плаћајући путарине на новим аутопутевима оправдају улагања и предвиђену добит. Управо на такве пројекте упозорава Human Rights Watch у посљедњем извјештају о стању људских права широм свијета. На први поглед се чини да кредити долазе без неких важнијих или већих услова, па се бројне државе окрећу Кини као преферираном партнеру, послије чега се испостављало да је све, ипак, само илузија.

Огромне количине новца слијевају се готово без контроле у те државе и тако омогућавају корумпираним функционерима крађу новца, док становништву остаје само отплата огромних кредита намијењених за финансирање градње инфраструктурних пројеката који често више користе Кини него народу државе гдје се граде”, наведено је у извјештају HRW-а.

Посебно су аналитичари HRW-а упозорили на ситуацију из Малезије гдје је премијер Махатхир бин Мохамад отказао три инфраструктурна пројекта финансирана кинеским новцем због сумњи да је његов предсједник Најиб Разак пристао на кредите како би прикрио друга коруптивна дјела. Кенија је, на примјер, пожалила због градње економски неодрживе жељезнице. Пакистан, Џибути, Сиера Леоне и Малдиви су редом изразили жаљење што су пристали на кинеско финансирање одређених пројеката.

Лице корупције – Најиб Разак

Financial Times наводи у једном тексту да у оквиру програма 16+1 Кина највише новца, чак три и по милијарде долара, улаже у пројекте у Босни и Херцеговини, с тим да највећи дио тих кинеских инвестиција долази у Републику Српску. Потврђује то и уговор Енергетске компаније „SinoHydro“ и „Ексим банке“ вриједан 1,4 милијарде евра за изградњу аутопута Бања Лука-Млиништа.

Synohidro, синоним за корупцију

Управо поменута компанија „SinoHydro„, која је потписала уговор са Владом РС о изградњи аутопута Бања Лука-Млиништа, налази се у жижи неколико великих скандала, а како смо сазнали и на црној листи Свјестке банке због свог пословања.

„SinoHydro“ компанија наводно је била укључена у више аномалистичких пројеката у афричким земљама као што су Кенија, Уганда, Зимбабве и Замбија.

Иначе, ова кинеска фирма која је једна од кључних компанија за изградњу аутопутева, има веома сумњиву међународну репутацију. У разним периодима, владе неколико земаља и представници организација, оптужиле су ову компанију за корупцију, варање, присвајање буџетских средстава, нискоквалитетне грађевинске радове, непоштено партнерство…

Медијска издања у многим земљама у којима је пословала компанија „SinoHydro“ писала су о коруптивним радњама те фирме.

Чак је и Развојна банка Африке (АфДБ) ставила поменуту компанију на Црну листу и забранила им учествовање у свим пројектима које финансира Банка Африке. Transparency International је навео да је један од грађевинских пројеката које спроводи „SinoHydro“ споменик корупцији.

Ријеч је о изградњи бране у Малезији која је према подацима који су представљени у овој земљи урађена без контроле квалитета уз многобројне нерегуларности, а све ради смањења трошкова.

Иначе, „SinoHydro“ је познат и по коруптивним радњама у пројекту у Зимбабвеу гдје је добио посао од 533 милиона долара. Ревизија овог пројекта показала је да је вриједност тендера умјетно увећана и двоструко премашила реалну вриједност.

Према подацима до којих смо дошли, „SinoHydro“ је оставио трагове корупције и у Уганди гдје није испунио захтјеве пројекта за путну инфраструктуру, а канцеларија за борбу против корупције оптужила је ову компанију и појединце у Уганди за потписивање незаконитих уговора и споразума који су резултат коруптивног дијеловања.

На основу документације коју смо прегледали, истрага коју је спровела Канцеларија за интегритет и борбу против корупције афричке Банке установила је да се „SinoHydro Corporation“ бави преварантском праксом у надметању за уговоре о радовима у контексту пројекта подршке путном сектору који је финансирао АфДБ у Уганди.

У 2013. години, „SinoHydro Corporation“ је учествовала на тендеру за уговоре о радовима у оквиру Пројекта подршке путном сектору који финансира Банка у Уганди.

Истрага Канцеларије за интегритет и борбу против корупције утврдила је да је „SinoHydro Corporation“ погрешно представила чак и своје претходно пројектно искуство коришћењем још непостојећих уговора као референци.

Занимљиво је да је „SinoHydro“ кажњен и од стране кинеске владе због лошег рада и критикован је за своје пројекте на мјестима као што су Мијанмар и многе афричке земље.

Слични кинески инвеститори би могли “доћи главе” и комшијама Црногорцима и то због изградње аутопута, који би требао повезати јадранску луку Бар са главним градом Србије, Београдом, а финансира се са 1,3 милијарде евра кредита кинеске Ексим банке, што је повећало дуг Црне Горе са 63 одсто (2012. године) на 80 одсто бруто домаћег производа, колико је данас. Иста банка се спомиње и око изградње аутопута у Српској.

Студије изводљивости, спроведене од стране међународних компанија, показале су да црногорски аутопут неће имати довољно промета да би оправдао трошкове, али је парламент те земље 2014. године изгласао одобрење кинеског зајма. Уговор је договорен без отвореног конкурса, те је ослободио ЦРБЦ и све подизвођаче од плаћања ПДВ-а или царинских даџбина.

Невјероватно, али је унесена и обавеза да ће, ако Црна Гора не би могла вратити свој дуг у предвиђеном року, Ексим банка имати право на дио територије ове земље (!?). Такође, било каква арбитража водила би се према кинеским законима.

Највећа инвестиција или највећа превара

Други пројекат који су добили Кинези је Тузла Блок 7, један од највећих инвестиционих пројеката у задњих 30 година, а градиће га још једна кинеска компанија која са собом доноси коруптивну праксу у пословању.

Наиме, Влада Федерације БиХ на сједници одржаној 17. августа прошле године у Мостару, дала је гаранцију у корист кинеске Извозно-увозне банке (EXIM BANK) за кредитно задужење ЈП Електропривреда БиХ д.д. – Сарајево за реализацију пројекта изградње Блока 7 – 450 МW ТЕ „Тузла“ у износу до 613.990.000 евра. То је 85 одсто од укупне вриједности Уговора о инжињерингу, набавци и изградњи Блока између ЈП Електропривреда БиХ и Конзорцијума China Gezhouba Group Company Limited и GEDI – Guandong Electric power Design Institute, Кина као члана Конзорцијума, увећано за камату и друге припадајуће трошкове по Споразуму о кредитној линији.

Све ово је недавно потврдио и Парламент ФБиХ.

Ипак, нико није узео у обзир историју пословања компанија којима се дају овакви послови на један нетранспарентан начин. Или је можда баш овакав профил компаније и био потребан овдашњим функционерима који су склопили поменути уговор?

Наиме, према подацима кинеских медија, Gezhouba, као једна од највећих енергетских компанија из ове земље оптужена је прије неколико дана за илегално подуговарање пројекта подземне жељезнице грађевинској компанији која користи несигурне материјале.

Како се даље наводи, од свих актера у овом коруптивном поступку затражено је да потпишу уговор који им је забранио пријављивање проблема властима, а заузврат ће сви бити новчано награђени.

Ово је прва оваква оптужба за поменуту компанију у Кини, али она је итекако позната по својим сумњивим пословима у свијету. Због тога је Свјетска банка скоро све чланице Gezhouba корпорације санкционисала на период од 18 мјесеци, док је остале искључила из послова на шест мјесеци.

Gezhouba је у свијету позната и по коруптивном добијању послова у Непалу, као и још неким земљама у Африци.

Иста ова компанија је једна од кинеских компанија које су у трци за изградњу хидроелектране „Дабар“. Градња још није ни почела а процијењена вриједност пројекта већ је неколико пута драстично повећана. И то са првобитно планираних 352 милиона на близу пола милијарде марака. Подсјећамо, предузеће „Хидроелектрана Дабар” расписало је у јануару ове године јавни позив за финансирање и изградњу објеката ХЕ укупне вриједности 366 милиона КМ без ПДВ-а, односно око 430 милиона КМ.

Да се овдје ради о класичном намјештању послова могло би се закључити већ на основу првих реакција компанија које су дисквалификоване из овог посла током такмичења. Тако је компанија „РИКО“ из Словеније као чланица конзорцијума поднијела жалбу у којој су изнијеле низ оптужби на рачун „Електропривреде РС“, наводећи да је тендер за ХЕ „Дабар“ намјештен.

АВИК и Ђокићеве везе

Недавно је министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић примио потенцијалне партнере из Кине, представнике Кинеске националне аеро-технолошке корпорације за међународни инжењеринг (АВИК) који би требали да граде хидроелектрану на локалитету Бук Бијела на ријеци Дрини у општини Фоча.

Занимљиво је да је ово други пут да се Ђокић састаје са представницима ове компаније, а већ након првог састанка су га појединци из власти анонимно оптужили за „намештање тендера за изградњу хидроцентрале Бук Бјела за кинеску компанију China National Aero-technology International Engineering Corporation“. Како су то путем медијских гласила СНСД-а описали појединци из власти, овдје се ради о базично државној компанији која у иностранству, ради извлачења профита за оне који треба да га подијеле, често послује уз помоћ разних приватних фирми.

Иза кулиса се све систематски пакује за једну кинеску фирму. То није добар увод у посао и да којим случајем све друго иде како треба. Но, по правилу када се лови у мутном ништа није како треба. Од цијене која се, ако не одмах онда постепено, надува преко сваке мјере до техничке стране реализације посла“, тврде извори из власти, напомињући да је у све умијешан и сам Ђокић, актуелни министар енергетике РС.

Упућени свједоче да је „комбинација“ око изградње ХЕ Бук Бјела добила нови замах послије интензивирања његових контаката са локалним и кинеским представницима China National Aero-technology International Engineering Corporation (AVIC-ENG ), а поготово послије његове посјете централи те компаније.

– Зна се како Кинези раде. Ко им од страних моћника обећа посао добије одмах значајан фиксни дио а по закључивању посла, фазно већ како се реализује, озбиљну провизију. Она иде до пет одсто, а некада и преко тога, али треба имати у виду да се обично дио тог износа враћа кинеским директорима. У земљама као што је наша, скоро сигурно је баш то случај. Кина је земља гдје је опасност од санкција велика када се унутар ње послује црно, али се много тога прљавог толерише у иностранству – тврде извори нашег портала из власти Српске.

Иначе, према подацима до којих је дошла Моја Херцеговина, China National Aero-technology International Engineering Corporation је и те како погодна за овакве послове, пошто је уплетена у велику аферу у Кенији, гдје је уз помоћ кенијског предузетника и тамошње власти користила нелегалне радне дозволе, те створила мрежу која је савјетовала кинеску компанију о томе како да избјегну порезе и друге законске обавезе.

Подмићивали званичнике по свијету, а сад би градили у РС

Министар Ђокић је и прије двије године потписао Споразум о сарадњи на реализацији пројекта изградње Термоелектране (ТЕ) Гацко 2 с двије кинеске компаније „China Africa Investment and Development Co.“ и „China Machinery Engineering Corporation“.

Занимљиво је да ни прије ни послије потписивања овог меморандума, који претходи једном од највећих електро-енергетских пројеката у РС, изградњу ТЕ Гацко 2, која би могла коштати милијарду КМ, нико није узео за сходно да помене историјат превара и корупционих афера у које су увучени будући партнери.

Ипак, екипа нашег портала је истражујући историјат пословања кинеских компанија дошла до запањујућих података о фирми „China Machinery Engineering Corporation“.

Наиме, руководиоци представништва ове компаније у Шри Ланки су прошле године оптужени да су платили 80 милиона долара тројици моћних личности владе како би сакрили слабе тачке у изградњи термоелектране Norochchoali.

Занимљиво је да је у току истраге у тој држави руководсто поменуте компаније побјегло из земље.

Директор ове компаније у Шри Ланки је чак и након што је откривена поменута превара плаћао моћним политичарима велике суме новца како би утицали на истрагу. Да ствар буде гора, истражиоцима је пријављено да је учесницима у превари помагала и кинеска амбасада у Шри Ланци и избавила их из земље.

Ово није први пут да се ова компанија повезује са коруптивним радњама. Године 2010. учествовала је у коруптивној афери у Венецуели.

„China Machinery Engineering Corporation” је на крају преузела изградњу нуклеарне електране једне од венецуеланских држава Зулиа и након добијеног посла наградила тамошњег високог званичника исплатом од 55 милиона долара.

Кинези намирисали плодно тло у БиХ

Ово су само неке од највећих коруптивних афера у којима су учествовале кинеске фирме које ће радити у БиХ и чије инвестиције би могле довести до краха бх. економије у наредном периоду, те се наћи у милости и немилости Кине и њених компанија.

Економиста Зоран Павловић каже да су кинеске компаније у БиХ итекако пожељне за домаће представнике, посебно ако знамо на који начи послују. Он тврди да ће овдашњи систем, који корупцију препознаје као саставни дио уговарања послова и важних пројеката, лако наћи заједнички језик са компанијама које вуку коруптивне репове из прошлости.

– Оно што је потпуно јасно и транспарентно јесте да код нас ништа није транспарентно. Видимо да кинеске државне фирме могу да уговоре послове које ће радити у Африци, на Балкану или негдје изван своје земље под веома сумњивим околностима. Њима је битно само да за то обезбиједе гаранције домицилне државе на износ кредитних средстава које ће одобрити кинеска државна банка извођачу радова – каже Павловић.

Он наводи да су кинеске фирме веома агресивне и да искуства у разним земљама показују да су те компаније у некој мјери са собом доносиле корупцију.

– То што су се ове компаније појавиле на Балкану и БиХ показује да су, с једне стране, – Кинези препознали могућност сарадње у којој би се могле заобићи неке процедуре које њима сметају, а наши благонаклоно прихватили такав начин пословања, увидјевши прилику за остваривање личне користи. Очигледно је да те кинеске фирме умију да се баве пословима на начин којим не бјежи од корупције и на који су навикли да раде домаћи изабрани дужносници – рекао је Павловић за Моју Херцеговину.

Када се погледа понашање кинеских фирми у земљама трећег свијета видимо да се често дешавало оно што управо гледамо у БиХ, да тамошњи функционери прихвате поједине захтјеве кинеских компанија, због којих су се касније нашли у немилосрдним раљама истих.

Павловић каже да је у БиХ најбољи примјер за то аутопут Бањалука-Приједор и одлука Владе да тај пројекат замрзне, зато што треба да се посвети изградњи аутопута за Београд и Сарајево. Сада је тај кинески партнер покренуо спор због тога, а Република Српска би могла да се нађе у тешкој ситуацији.

Он тврди да, поред тога што немамо довољно транспарентне информације о инвеститорима из Кине, владе овдје раде нетранспарентно, нема озбиљних припрема и када погледамо да БиХ плаћа интеркаларну камату на пројекте који нису завршени већ 10 година јасно је да наши изабрани дужносници лако потписују уговоре, а све се то најчешће ломи преко буџета и на крају леђа грађана БиХ.

Са овим се слаже и Давор Гјенеро, аналитичар и познавалац регионалних и свјетских прилика из Хрватске. Он наводи да је због кинеских инвестиција Црна Гора већ дошла у веома тешку позицију јер је јавни дуг због кинеских инвестиција страшно порастао.

– Кинезе то не узрујава, јер Кина располаже вишком капитала и њима је битно запослити своју индустрију, кредитирати посао, а онда накнадно наћи начин како ће се тај посао исплатити. Бојим се да је и са овом тузланском електраном слична ствар као и са аутоцестом у Црној Гори – рекао је за Моју Херцеговину Гјенеро.

Наш саговорник наводи да је још увијек тешко процијенити консеквенце које би могла имати кинеска улагања у БиХ.

– И Србија је доста изложила свој буџет склапањем уговора са кинеским компанијама. Чак је и Хрватска са Кином у великом послу, то је изградња моста Копно-Пељешец, али Хрватска је у другачијем положају пошто је то једини кинески посао на овим просторима који је добијен путем јавног тендера у складу са европским стандардима. И друга ствар, тај посао је финансиран европским новцем и не постоји ризик дужништва Хрватске према кинеском извођачу. Е сад, чињеница да је кинески извођач добио посао који се финансира новцем ЕУ је био огроман шок за Брисел и након тога су промијењена правила према којима данас Кинези не би ни могли добити тај посао – каже Гјенеро.

Зато он наглашава да је у односу на Хрватску положај БиХ увелико гори и сложенији и да изложеност кинеском капиталу неће донијети много доброг.

– БиХ се излаже двојном ризику. Један је ризик фискалне одрживости пројеката у које на овај начин улази, а други је тај што се излаже ризику санкционисања од стране ЕУ због склапања нетранспарентних послова мимо јавних набавки. То је двоструки утег којег доносиоци таквих инвестицијских одлука морају да носе – каже наш саговорник.

Даље наводи да посебно треба бити опрезан ако знамо да овдашњи политичари итекако навијају за кинеске компаније и дочекују их са одушевљењем, јер управо нетранспарентност и корупција коју би са собом могле донијети ове компаније одговара овдашњим носиоцима власти и одлука.

-Најопасније је што су сви политичари на овом простору склони томе да не воле бити ограничени, нити фискално, нити прецизним процедурама. Друго, живот им знатно олакшава чињеница да за такве послове не морају осигурати кредитне линије Свејтске банке, Европске банке за обнову и развој или комерцијалних банака који су скупи. Овдје се послови кредитирају на први поглед по духу светоме, а на крају су веома скупе. Обиљежје овдашњих политичара је да не маре за своје консеквенце које ће доћи на ред кад њих више не буде у власти – каже Гјенеро.

Он објашњава да Кинези у БиХ не долазе да би развијали привреду те земље, већ да би обезбиједили раст своје земље, како економски, тако и политички. Док то раде не хају много за државе у које долазе и њихове законе и процедуре.

– Кинезима је прва идеја да запосле своју привреду и то раде врло вјешто. Имају могућност одгођеног плаћања и онда њихова политика накнадно гледа како да најбоље наплати оно што су у једном тренутку продали. Да ли ће то наплатити концесијама, губитком суверенитета неке земље над неким подручјима, правима кориштења мимо стандарда који важе на просторима гдје се инвестиција догодила, све зависи од случаја до случаја. Наравно, често их инфраструктурна улагања интересују и због пута свиле, али и стварања партнерства са владама на овим просторима, због чега су спремни на све – закључио је Гјенеро за Моју Херцеговину.

Истраживачки тим портала Моја Херцеговина

* Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друшта)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име