КЊИГОКАЗИ ИГОРА ПРЕРАДОВИЋА: Филмски синопсис Анджеја Кусњевича

0
118
tajib

„Кад би се истргнула само једна карика, кад би се само једна фигура скинула са шаховске плоче, испоставило би се да се читава слика о свом непрестаном кретању зауставила и скаменила. Као да гледамо филм у коме је замро живот: лица која некуда смерају застала би у месту, с ногом подигнутом у ваздуху, с комадом шпанске торте натакнутим на виљушку, већ принетим устима разјапљеним у ишчекивању, али не и донесеним. Чак би и крем који цури с виљушке остао да виси у ваздуху. А уста би остала заувек мртво и апсурдно отворена…“

Данас ћемо се дотаћи пољске књижевности XX стољећа и указати на један заиста мало познат и ријетко читан роман који то сигурно није заслужио пошто је у фином маниру писан, плијени читачеву пажњу глатко исписаним страницама које су надасве необичне и умногоме посједују класичле елементе романа тока свијести. Ријеч је о роману „Краљ двеју Сицилија“ Анджеја Кусњевича. Очигледна је лектира којом се писац бавио, па су тако препознатљиви утицаји Роберта Музила, Франца Кафке, Михаила Булгакова, а надасве Мирослава Крлеже који је у то вријеме (прво издање ове књиге се појавило 1970. године код „Варшавског издавачког завода) био веома превођен и читан у Пољској.

„Садржина романа је наизглед неухватљива, а ипак држи пажњу, непопустљива је, напета, као растући изазов. Контаминирана је из три мотивске цјелине које представљају сарајевски атентат, фаталну и нечисту љубав брата према сестри и загонетну смрт младе циганке у гарнизонској варошици. Ове цјелине се непрестано узајамно прожимају, а догађаји су кадрирани као у филмском синопсису што приморава читаоца да непрестано учествује и прикива га за текст као за екран…“ – ријечи су из предговора Милорада Живанчевића који је и преводилац овог дјела.

Анджеј Кусњевич рођен је 1904. године и дуго се „тражио“ судећи по његовим биографским подацима – студирао је на Вишој школи за спољну трговину, на ликовној академији, али је ипак 1935. године дипломирао на Правном факултету у Кракову (у међувремену је похађао и школу политичких наука). Уочи Другог свјетског рата обрео се у Тулузу и за вријеме окупације учесник је француског Покрета отпора (ухапшен 1943. године и осуђен на смрт, али му је казна замијењена концентрационим логором). Кусњевич је почео као пјесник и те се љубави никада није одрекао, заступљен је и у великој антологији пољске поезије, иако је као прозаиста много успјешнији и познатији.

„Краља двеју Сицилија“ објавила је Српска књижевна задруга 1979. године.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име