КЊИГОКАЗИ ИГОРА ПРЕРАДОВИЋА: Од „Песмованог доба“ до перонске карте

0
72

Све је било здраво и румено
у то време кад смо били мали
на купање кад пођемо Лено

сећаш ли се кад смо диње крали

Драга Лено у то подне врело
од тих диња које крали ми смо
ништа слађе у животу целом
никад више окусили нисмо!

Скоро ми колега прича, нажалост истиниту анегдоту, да је, радећи један од сајмова – а реалност је већ дуго таква да на таквим културним манифестацијама излагачи имају много времена да се међусобно боље упознају и друже, јер је читача све мање, а самим тим и трагача за одређеним насловима – упознао, на штанду поред његовог, млађу жену које је дипломирала српски језик и књижевност.

Посла нема, па ето спаја угодно с корисним – зарађује дневницу окружена књигама које ће је, по логици ствари, пратити до краја живота. И у неоптерећеној конверзацији, на тим светим мјестима књижевност и њени великани се намећу као приоритетна тема и шарајући од грчких трагедија до савремене домаће и свјетске литературе, колега се присјети Бранка Ћопића и неких његових дјела, на шта му новопечена колегица рече да ништа његово није читала.

Не бих се упуштао у критику образовног система, али ако један професор књижевности није читао једног од највећих – не требају домаћи савремени писци пуно да брину што њихова многа дјела остају непрочитана или су сасвим мало читана. Такав је тренутни тренд.

Данас ћемо да укажемо на писца који има ту срећу да његове пјесме, приче, пјесме за дјецу буду често тражене, а самим тим и читане. За Бору Капетановића прошла година је била значајна – изашла му је четрдесета књига, збирка поезије „Песме са перонске карте“, а ове године обиљежава вриједан јубилеј – 45 година од објављивања прве књиге, збирке „Песмовано доба“.

Боро је и у овој књизи остао вјеран свом поетском стилу који најчешће једноставним, понекад и кафанским рјечником оставља дубоке трагове у главама читача:

Негде лестос, једне вечери,
желећи да напишем једну посебну,

једну необичну љубавну песму о њој,
толико сам се занео да је,
на крају, испало као да пишем 
о Холандији, а не о љубави својој!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име