КВАЛИТЕТ ЗРАКА У КАНТОНУ САРАЈЕВО: Милион за студије, само два инспектора на терену

0
48

Босна и Херцеговина има највише прагове узбуне у Европи када је ријеч о загађењу зрака. Тако се у Сарајеву може прогласити ванредно стање тек када ниво честица ПМ10 у зраку буде већи од 400. Еколошки активисти неријетко Сарајево упоређују са Паризом у том контексту, у којем је праг за узбуну за наш појам „скромних“ 80.

Милион КМ за студије и планове

Док су се грађани Сарајева сваке зиме гушили у смогу, кантоналне и федералне власти наручивале су и издашно плаћале израде различитих студија и анализа. На једном од округлих столова посвећених загађеном зраку министар просторног уређења, грађења и заштите околиша Дамир Филиповић навео је податак да је у протеклим годинама, према грубим процјенама, на разне анализе, студије и извјештаје на различитим нивоима, за ову област дато скоро милион КМ.

Мало шта је из тих студија реализовано, па нас, скоро је сигурно, исти проблем очекује и ове зиме. Из излагања министра Филиповића сасвим је јасно да је, по доласку на функцију крајем прошле године, у овој области затекао приличан хаос и безакоње. Бројни прописи недостају, они који су већ на снази се не поштују довољно, различити нивои власти не сарађују добро. Али невладине организације које прате рад кантоналне власти и потезе које повлаче како би ријешили проблем загађења, кажу како су већ разочаране у нову владу:

– Нема посвећености рјешењу. Мјере Владе побољшање ће донијети тек за 100 годину а нама требају брже и ефикасније реакције – упозорава Анес Подић из Удружења Еко Акција.

Кантонална влада још 2017. усвојила је КЕАП (Кантонални план заштите околиша КС), који детектује узроке загађења, и предлаже мјере за побољшање:

– КЕАП је студија на студију, како би се створио привид рада и залагања – каже Подић.

Општина Илиџа као примјер непланске градње

Из самог КЕАП-а сасвим је јасно да је ситуација изузетно лоша и да ће за њено побољшање требати много мање студија а много више практичног рада на терену. Признаје се да се у Сарајеву високе зграде граде неплански и без контроле, да је мрежа саобраћајница неадекватна, да јавни превоз стагнира а илегалне превознике је тешко контролисати. Нема стратегије развоја енергетике КС за наредних 10-15 година, нема довољно мјерних станица за квалитет зрака, плин се, због раста цијене, све мање користи, а појединачна ложишта тешко је контролисати.

– Зелене и слободне површине поред саобраћајница под утицајем локалних лобија, неодговорне политике и лошег планирања израстају у зграде тако да долази до загушења транзитних/примарних цеста, смањује се проточност истих – наводи се.

На све то ради само један службеник у кантоналном министарству и два инспектора.

За израду КЕАП-а који је наручило Министарство просторног уређења 2016. ангажовани су фирма Енова и Институт за хидротехнику. План је коштао 86.000 КМ.

И док се у КЕАП-у детаљно наводе различити узрочници загађења у кантону за којих велики дио кривице сносе сви нивои власти, чини се да свој дио одговорности уопће не доживљавају озбиљно. Као илустрација може послужити примјер општине Илиџа. Начелник Сенаид Мемић члан је Савјетодавног одбора за израду КЕАП-а, у којем јасно стоји да је Илиџа изложена најинтензивнијој градњи.

– Неповратно се, за потребе стамбених објеката, узурпира пољопривредно земљиште, заштитне зоне питке воде, постојеће и потенцијалне зоне експлоатације термалних и термоминералних вода, подручја природног и градитељског насљеђа, трасе виталних саобраћајних праваца и слично. Без обзира на данашње трендове и очекивани пораст броја становника на Илиџи, ПП КС није предвидио заузимање новог земљишта за потребе стамбене изградње. Међутим, теренским обиласком установљена је градња стамбених, пословних објеката и туристичких насеља.

До сада тај темпо није успорен јер није успостављена контрола над овим простором, грађевинске инспекције су неефикасне, евиденција како бесправних, тако и легално изграђених објеката није успостављена…

Анес Подић подсјећа да су 2017. године донесене измјене просторног плана у КС, чиме су значајне површине земљишта преведене у грађевинско.

– У Урбанистичком плану Града Сарајева је мораториј на изградњу високих зграда и уништавање зелених површина али се он не поштује. Бетонирање је приоритет и нове власти.

У посљедњих десет година примјетан је и пад потрошње природног гаса због раста цијена. Иако је урађен СЕАП (Одрживи енергетски акциони план) за потребе Града Сарајева, његова примјена и провођење мјера је изостала, јер су у питању различите надлежности. Углавном се ради о демонстрационим пројектима страних организација.

– Али када покренете питање одговорности добијате одговор како то није у належности те институције или тог нивоа власти. Подијељена надлежност је рај за избјегавање одговорности – каже Самир Лемеш, предсједник УО УГ „Еко форум“ Зеница.

Премјештање станица као мјера у борби против загађења

У Сарајеву су постављене четири аутоматске мјерне станице за мјерење вриједности полутаната (Вијећница, Отока, Илијаш и Илиџа) и једна мобилна.

Мјерни резултати прикупљени од 2009. до 2012. показали су да је квалитет зрака у Сарајеву катастрофалан. У 2012. години просјечна годишња вриједност ПМ10 на станици Отока износила је 79 μг/м3 а дозвољено је 40 уз 215 прекорачења граничне дневне вриједности (дозвољено 35). Како би прикрили стварну ситуацију, тврде у удружењу Еко Акција, премјештају мјерне станице ближе ријеци јер је тамо ваздух мање загађен.

Станица из Алипашине се премјешта код Вијећнице, свега неколико метара од ријечног користа Миљацке. Станица на Отоци се такође премјешта ближе ријеци, у парк, неколико стотина метара од првобитне локације.

– Корита ријека уопште нису мјеста на којима би се требао мјерити квалитет зрака. Због разлике у температури у односу на околно подручје, око корита ријека се обично стварају додатна зрачна струјања, што за посљедицу има смањене концентрације загађујућих материја, често и драстично у односу на околно подручје – каже Анес Подић.

Станице би, према правилницима, требале бити постављене на мјестима гдје се мјери највећа концентрација загађујућих материја, уз прометне саобраћајнице и то најмање 25 метара од руба већих раскрсница и највише десет метара од руба цесте.

А 2017. године просјечна годишња вриједност ПМ10 на станици Вијећница износила је 39 μг/м3 (дозвољено 40), уз 57 прекорачења граничне дневне вриједности (дозвољено 35).

– Након премјештања станице и квалитет зрака на подручју Отоке такође се драматично “побољшава”. Средња годишња вриједност ПМ10 за 2017. је скоро па преполовљена у односу на период 2009. – 2013. 2017. године, просјечна годишња вриједност ПМ10 на станици Отока износила је 45 μг/м3 (дозвољено 40), уз 80 прекорачења граничне дневне вриједности (дозвољено 35!) – кажу у Еко Акцији.

Уколико се настави тренд нелегалне градње и градње високих зграда без плана и процјене, уништавања зелених површина, подизања цијена еколошки прихватљивих енергената, недовољна контрола у саобраћају… бит ће прекасно за квалитетно рјешавање проблема, упозоравају еколози. Дато је већ превише новца за израду студија и планова, сада их ипак треба реализовати.

Б. Мркић Радевић / zurnal.info

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име