КВАЛИТЕТ ЗРАКА У ТУЗЛАНСКОМ КАНТОНУ: Највећи загађивачи пролазе некажњено

0
77
foto: A Kebo / zurnal.info

Горан Стојак живи само неколико стотина метара удаљен од тузланске Термоелектране. Пола свог живота је потрошио на борбу против неподношљивог загађења које долази из ове термоелектране.

Он и житељи Букиња више од двије деценије безуспјешно покушавају да зауставе неконтролисано загађење и испуштање по живот опасних полутаната које свакодневно, у екстремним количинама, морају да удишу. Најтеже је, каже Стојак, током јесени и зиме када је, због максималног рада свих блокова, испуштање штетних полутаната и неконтролисано загађење алармантно.

– 45 година доле живим, не знам особу која је умрла природном смрћу. Када дође зима, дјеца 15 дана не излазе напоље, јер не могу ухватити зрак. Толико је загађено да смрди, а киселина уједа за очи. Највећи је број карцинома плућа, готово сви људи умиру млади – прича Стојак.

Егзактне податке о емисији полутаната у Букињу који долазе из Термоелектране нико не зна. Мониторинг квалитета зрака Министарства просторног уређења и заштите околине Тузланског кантона не показује релевантне податке.

Мјерна станица у Букињу је често у квару. На wеb страници Мониторинг квалитета зрака пише да континуирани подаци могу садржавати невалидне вриједности због могуће тренутне неисправности анализатора. Континуирани сатни подаци сумпордиоксида, који највише угрожава здравље становништва Букиња, не постоје, а нема података ни за суспендоване честице ПМ 2,5.

– Дешава се да поједини анализатори не раде. Покушавамо да темпирамо да сви анализатори раде у зимским увјетима када су већа загађења, а љети покушавамо да их сервисирамо – наглашава Горан Мишић, помоћник министра за заштиту околине и природе Тузланског кантона.

ВРИЈЕДНОСТИ ПМ-А ДВОСТРУКО ВИШЕ ОД ДОЗВОЉЕНИХ

Центар за екологију и енергију Тузла у сарадњи с локалном заједницом извршио је независна мјерења загађења зрака у Букињу. Инсталирали су уређај за континуирани мониторинг још већих честица ПМ 10 који је крајем прошле и почетком ове године 174 дана мјерио полутанте у зраку.

Просјечне вриједности ПМ 10 су износиле 87,3 µг/м кубних, двоструко више од законске годишње граничне вриједности од 40 µг/м кубних и четири пута више од препоручене годишње вриједности Свјетске здравствене организације од 20 µг/м кубних.

– Загађење ПМ 10 честицама је било изнад граничних вриједности које су дефинисане директивама ЕУ, Свјетске здравствене организације и које су у крајњој линији трансплантоване у нашу легислативу. Ја мислим да је по закону 20 и нешто дана дозвољено прекорачење тих граничних вриједности. То значи да смо три мјесеца, не укључујући други дио зиме, били, практично, у сталном прекорачењу тих вриједности. Опрема коју смо ми користили је баждарена у Федералном хидрометеролошком заводу, она је у складу с опремом коју користи тај завод – наводи Денис Жишко, координатор у Центру за екологију и енергију Тузла за програм енергија и климатске промјене.

– Тај дим направи се као један облак. Једва долазиш до зрака. Чим је пала ноћ, до ујутро све је отишло у тачку. Апсолутно се нису слагале мјерне станице Букиње и наша. Тотално, није могла да мјери, нон-стоп се зачепљавала, филтери су били блокирани – истиче Стојак.

Мјерење ПМ 10 честица је значајно, наводе у Центру за екологију и енергију Тузла, због законске обавезе коју имају надлежне институције када је у питању реаговање у алармантним ситуацијама.

– Једино у ТК се не мјери ПМ 10, него се мјери ПМ 2,5 који није детаљно обрађен у нашој легислативи. За ПМ 2,5 не постоје дневне и сатне граничне вриједности дефинисане у нашим правилницима и законима. Постоје некакве просјечне годишње вриједности које се практично не могу користити у плановима интервентних мјера. Када би се мјерио ПМ 10, као и у осталим кантонима, то би се могло укључити у планове интервентних мјера и реаговати када се прекорачи то загађење које је дефинисано у нашим правилницима – упозорава Жишко.

Супротно мишљење имају у ресорном кантоналном министарству: – Ми имамо такву опрему која мјери ПМ 2,5. Тачно је да немамо сатне граничне вриједности, али исто тако немамо за ПМ 10. Не би се ту, када би се прогласиле поједине епизоде упозорења, ништа промијенило када би мјерили ПМ 10. Мјерење ПМ 2,5 тако се мјери у читавом свијету, то су мање честице, то је повољно за грађане – појашњава Мишић.

Прије три године Влада Тузланског кантона је сачинила план интервентних мјера који је прецизирао услове проглашења епизода приправности, упозорења и узбуне. Утврђене су граничне вриједности само за сумпордиоксид, азотдиоксид и озон, али не и за суспендоване честице ПМ 2,5 које су најопасније за здравље становништва. Када се удахну, ове честице штете плућима и срцу, а могу чак ући и у крвоток, упозоравају здравствени стручњаци и наводе да њихово токсично дјеловање може изазвати мождане ударе и преране смрти.

МОРТАЛИТЕТ ВЕЋИ ЗА 50 ПОСТО

Утицај полутаната и тешких метала који се емитују из Термоелектране Тузла и њених одлагалишта шљаке на здравље становништва које живи у непосредној близини у насељима Букиње, Шићки Брод, Плане и Дивковићи је много већи него на становништво у насељу Солина које је удаљено 10-ак километара од Термоелектране, показале су стручне анализе. Морбидитет и морталитет становништва у насељима која се налазе у околини Термоелектране већи је за чак 50 посто.

– Радили смо анализу Солине и ова четири подручја уз Термоелектрану, све ове болести су чешће у тим мјестима, него у Солини. То је јасно – закључује Нурка Прањић, координаторица Федералног министарства здравства у Свјетској здравственој организацији.

Постојећи блокови у Термоелектрани Тузла који користе мрки угаљ и лигнит емитују око 2.000 тона ПМ 10 честица годишње. Знатно више, око 50 хиљада тона годишње, емитују сумпордиоксида. Изградњом новог модерног блока с европском технологијом, Блока 7, емисија штетних полутаната могла би бити смањена за осам пута, предвиђају стручњаци.

Прекомјерно загађење ће бити настављено, након што је Федерално министарство околине и туризма прекинуло поступак издавања околинске дозволе за постројења одсумпоравања на блоковима 5 и 6 који највише загађују околиш. Студија процјене утицаја на околину није добила зелено свјетло јер није адекватно ријешено питање отпада постројења за одсумпоравање.

– Електропривреди је на неки начин јефтиније наставити тровати грађане од улагања у смањење загађења. Улагањем у такво постројење неминовно је сљедећи корак је да мора поскупјети електрична енергија – сматра Жишко.

– Тај гипс као неопасни отпад је било предвиђено да се одлаже на постојећим шљачиштима, то је било неприхватљиво невладиним организацијама и локалној заједници. Несхватљиво је да удишемо сумпордиоксид, могли смо га имати издвојеног из зрака, одложеног на нешкодљив начин како се ради у читавом свијету. Велика је грешка да су се ЕП БиХ и ТЕ Тузла повукле, због чега ми, сви грађани, трпимо – појашњава Мишић.

Најзагађенији град послије Тузле, која према интерактивној мапи Свјетске здравствене организације има најлошији квалитет зрака у БиХ и Западном Балкану, на подручју Тузланског кантона је Лукавац. Највећи загађивачи су велика индустријска постројења Глобал Испат Коксна Индустрија, Сисецам сода и Цементара Лукавац.

Зијад Касумовић је од 1981. године радник ГИКИЛ-а, некадашње лукавачке Коксаре. С олакшањем је, каже, гледао изузимање документације о организованом криминалу и хапшење британско-индијског милијардера Прамода Митала којем је власт поклонила управљање овом компанијом, иако никада није уложио 45 милиона марака на које се обавезао уговором о оснивању ГИКИЛ-а.

Од 111 милиона марака које је ГИКИЛ морао уложити у еколошке пројекте из околишне дозволе, инвестирано је само око пет милиона марака. Нехумани услови рада, без минималне заштите од отровних полутаната и хемијских материја, један су од главних узрока појаве рака гласне жице од којег Касумовић болује.

– Имам карцином десне гласне жице. Имао сам три операције, послије треће чекам ПХ налаз. Доктори који су ме лијечили рекли су ми да ми у Лукавцу имамо највише карцинома грла. Вјероватно је од фабрика. Нас четворица имамо исти карцином гласних жица. Карцинома других врста има колико хоћеш, по томе смо први на кантону – каже Касумовић.

У посљедњих пет година је забиљежено око 35 обољелих од свих врста карцинома у ГИКИЛ-у, а у прошлој години је регистровано око 15 случајева.

– Коксара је давно требала бити затворена, зато што у Коксари има пуно обољелих људи од карцинома. Повећан је број нових карцинома у Лукавцу, посебно код радника Коксаре. Смртност је велика, скраћен је животни вијек, не у старијем, него у средњем добу када су људи у продуктивном капацитету, што нам ремети будућност – упозорава докторица Прањић.

ТРИ ЗАГАЂИВАЧА, ЈЕДНА МЈЕРНА СТАНИЦА

У Лукавцу постоји само једна мјерна станица, иако су на малом подручју смјештена три велика индустријска загађивача.

– Овдје треба да постоји мрежа станица да покрије цијело подручје. Прије рата су биле три, ова је дошла половна. Највећа опасност није ово што показује мјерна станица, него оно што не показује, што немамо мјерења изузетно тешких отрова из ГИКИЛ-а – наводи Бајазит Окић, потпредсједник Форума за заштиту околиша Општине Лукавац.

Мјерна станица у Лукавцу врши мјерења емисија само пет полутаната, СО2, НО2, О3, ЦО и ПМ 2,5. План интервентних мјера Кантоналне владе је предвидио проглашење епизодних ситуација само када су прекорачене граничне вриједности СО2, НО2 и О3, али не и ПМ 2,5 који је често забиљежен у прекомјерним количинама,знатно изнад дозвољених граничних вриједности, посебно у зимском периоду.

– Седамнаест отровних полутаната из ГИКИЛ-а који су изузетни карциногеници и спадају у прву групу отровности по међународној скали отровности, они се не мјере на мјерној станици, нити има приступ грађанству у ГИКИЛ-у – истиче Окић.

– Од ГИКИЛ-а би могле бити загађујуће материје оне које се односе на угљиководике. Ми смо раније разматрали могућност набавке таквог анализатора. Међутим, тај анализатор је јако скуп. Морали би узети од неке друге фирме, јер ова фирма од које смо купили ове, не производи такве анализаторе. То би значило комплицирање јавних набавки. Ми нисмо до сада имали законску обавезу, не мјеримо такве параметре угљиководонике у Лукавцу – наглашава Мишић.

Индустријски загађивачи, међу којима ГИКИЛ предњачи, често прекорачују граничне вриједности емисија штетних полутаната дефинисаних федералним Правилником о мониторингу квалитета зрака и околинским дозволама.

– Проблем је што се околинском дозволом загађивачима дозвољавају много веће количине од граничних вриједности испуштања полутаната које су дозвољене законом. Нема контроле и санкција против неспровођења онога што је дато у околинској дозволи – упозорава Окић.

– Имали смо случај ГИКИЛ-а да им се не изда околишна дозвола зато што нису испунили услове из претходне околишне дозволе. Имамо ситуације да велики број загађивача, ако би се примијенили високи стандарди заштите околиша, које смо ми преузели од ЕУ, већина од тих великих загађивача који су у надлежности Федералног министарства, ти погони би могли одмах да се затворе – закључује Мишић.

А, због тешких еколошких инцидената, испуштања катрана и други отровних материја у ријеку Спречу те дугогодишње прекомјерне емисије штетних полутаната, ГИКИЛ-у је одбијен захтјев за нову околишну дозволу и пријетило је затварање компаније.

Тужилаштво Тузланског кантона је подигло оптужницу против правног лица ГИКИЛ и генералног директора Дебасисх Гангулy. Гангулy је побјегао из државе, за њим је расписана међународна потјерница, а према полицијским сазнањима тренутно се налази у Лондону.

ГИКИЛ је признао кривицу, изречена му је само новчана казна у износу од 100 хиљада марака. Стање у ГИКИЛ-у се није много промијенило. Комисија за преглед постројења и уређаја ГИКИЛ-а у марту ове године је утврдила да су постројења за кондензовање, коксовање и ђубрива у тако лошем стању да су могуће експлозије и пожари који могу изазвати несагледиве посљедице за ГИКИЛ и околину.

ПМ ЧЕСТИЦЕ ПОГУБНЕ ЗА ЗДРАВЉЕ

У прошлој години, према подацима Завода за јавно здравство Тузланског кантона, од 193 умрлих пацијената код којих је констатована исхемијска болест срца, највише смртних случајева је забиљежено у Тузли 62, 25 у Лукавцу и 24 у Градачцу. Укупан број пацијената који су умрли од хроничне опструктивне болести плућа је 117, највише у Тузли 38, 16 у Лукавцу и 16 у Живиницама. Малигна неоплазма бронхија и плућа била је узрок смрти укупно 243 пацијента, 70 из Тузле, 28 из Живиница и 21 из Лукавца.

– Може се рећи да су ПМ честице разлог за мождани удар у 29 случајева, 31% од хроничне опструктивне болести, 20 % рака плућа је посљедица ПМ честица које су прекорачене. 31% бронхитиса одраслих може бити разлог прекорачене вриједности загађености зрака, прекорачене вриједности ПМ 2,5 као и 23% бронхитиса код дјеце – наводи Селма Азабагић руководилац Службе за хигијену и здравствену екологију Завода за јавно здравство ТК.

– Сматрам да је то једна критична ситуација у којој нема могућности да се нешто промијени. Треба направити друштвене пресјеке и зауставити оне погоне који убијају људе, прије свега дјецу – закључује докторица Прањић.

Без обзира на ове поражавајуће податке, власт, надлежне инспекције и правосуђе су били благонаклони према највећим загађивачима, који су у већини случајева пролазили некажњено за бројне еколошке инциденте.

Јачање еколошке свијести грађана, ефикасније инспекцијске мјере и пооштравање казнене политике у области заштите околиша, само су неки од конкретних начина приближавања високим европским стандардима у области заштите околиша које наша држава мора примијенити на свом европском путу.

Истраживачки тим Журнала

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име