МАРИЈА МИЛИЋ: Каква црна револуција

0
587
tunguzija

Атински реформатор Солон, који је познат по својој мудрости, одредио је да грађанска права губи онај ко приликом побуне или жестоке расправе у скупштини не пристане ни уз једну, нити уз другу страну. Тиме је хтио да постигне да људи не постану равнодушни, незаинтересовани и неосјетљиви за питања заједнице.

Штета што Солона више нема, ваљало би га питати једну ствар. Би ли он послао дијете на излет у приградско насеље гдје само превоз плаћа 16, 18 или 20 марака? Или би се побунио и тражио да чује шта тачно толико кошта. Да не буде равнодушан, незаинтересован и неосјетљив за питања заједнице.

Ових дана актуелни су једнодневни излети у основним школама у Републици Српској. Тако, рецимо, родитељи бањалучких основаца, да би им дјеца стигла у Слатину поред Бање Луке, плаћају ове износе горе, у зависности од тога у коју школу иду и са којим превозником је склопљен уговор.

Реално, такси је јефтинији. Још кад их би се троје-четворо потрпало, могли би за ту цијену успут да сврате и у ловачки на чорбу.

Али ни по јада не би било кад би се људи заиста побунили. Овако се дешавају вајбер-револуције, али Солон би на крају напустио групу. Јер овдје је навика – да се не замјери. И да се временом постане равнодушан, незаинтересован и неосјетљив за питања заједнице. Добро је док год не туку по глави.

Наречени Солон вјеровао је да и они који имају не треба да ћуте. Да нико не треба да ужива у томе што је свој иметак спремио на сигурно и да, због тога, не учествује у патњама и невољама отаџбине. Напротив, сматрао је да смјеста треба да се придружи бољима и праведнијима. Да заједно с њима дијели опасности и пружа им помоћ, радије него да се не излаже погибији и да чека ко ће побиједити.

Солон је кренуо од оваквих ствари. Од дизања гласа према неправди, дискриминаторској политици према обичним људима, сиромаштву, дуговима, игнорисању њихових проблема. Корак по корак, на крају је ушао у историју као реформатор који је промијенио идеју о политичком животу Атине, направио економску и правосудну револуцију.

Људи би овдје, веле, дизали велике револуције. А плаше се да кажу у школи да је излет за дјецу скуп.

Каква црна револуција, сједите с миром. И што рече једна твитерашица: Ћутите, није ни скуп, шта би било да иде на тендер.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име