МАРИЈА МИЛИЋ: Новокомпонована школа извјештавања

0
276
mediji

Морало се једном и то десити. Да се, послије вишегодишњег обезвређивања новинара и новинарске професије на разне начине, медијски урадак и дословно преношење изјаве без трунке размишљања, али са пуно надобудности, обије о главу власти и то баш ономе ко је новинаре до сад најмање понижавао.

На страну да ли би неки други предсједник Владе прије или послије садашњег, говорећи о лијечењу онколошких болесника, на тај начин то рекао, али је чињеница да прије десетак година нити један новинар, из поштовања према болесним људима, не би дословно пренио његову изјаву. Којом се, вјероватно из незнања и несмотрености и без консултација прије обиласка Клиничког центра са онима који познају материју, вријеђају болесни људи и умјесто изљечења говори о посљедњим данима живота.

Увијек је било људи који вербално нису дорасли функцијама које обављају, али је све оно што чини јавност у збиру било колико-толико здраво.

Новинари нису дактилографи. Новинар је, бар би требало тако да буде, особа која је у стању да промишља и закључи да ли, без обзира на то ко је рекао, нешто уопште може или смије да се емитује. И да, без обзира на то да ли је његова медијска кућа наклоњена власти или опозицији, постоји и нешто што се зове етички кодекс и свијест о посљедицама објављеног садржаја.

Хтјели то признати или не, премијер Републике Српске прекјуче је, пред камерама и диктафонима, увриједио онколошке болеснике. Да новокомпонована школа извјештавања са догађаја по којој је власт УВИЈЕК и без имало сумње У ПРАВУ није изградила и у први план ставила особе налик новинарима које имају површно знање, много сујете и нимало размишљања, та изјава никад не би угледала свјетло дана.

Тиме би се много учинило и за пацијенте и јавност, али у коначници – и за самог премијера.

Кад новинар извјештава са догађаја и о томе пише на друштвеним мрежама, поготово ако и име куће прикачи уз своје, то се сматра релевантном информацијом. Друштвене мреже, осим узалудног пискарања, и томе служе.

Старије колеге су, особи која је извјештавала, добронамјерно сугерисале да је то што је, преносећи дословно мисли власти која је, јелте, увијек у праву, написала нешто што – вријеђа. Особа је узвратила надобудношћу, али бих прије назвала то глупошћу, послије одређеног времена избрисала твитове и побјегла на Фејсбук да саопшти да је не занима ничије мишљење и да мрзи савјете. Да сваки пут помисли, цитирам, „Једи го**а, али пристојност…“

Како једна ласта не чини прољеће тако ни ово не би било вриједно помена да није ријеч о катастрофалној увреди јавности и суноврату новинарства, које се, напослијетку, за сада, највише обило о главу несмотреном премијеру.

Из поштовања према болесницима, изјаву нећу дословно цитирати. Због њене медијске куће, бар за овај текст, небитно је и име, бар јој тако радно мјесто каже, новинарa.

Ко жели да чује и види, све је јавно, доступно и савршено јасно – на рубу смо моралне пропасти.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име