MARKO VASILJEVIĆ: Premijer postao medved!!!

marko

Verujem da veći broj onih koji ovo čitaju znaju na šta se odnosi pojam „fake news“. Ta sintagma se odnosi na prilike u kojima novinar laže svesno o nekoj temi jer zna da će lažna vest da donese veću gledanost ili zna da objavljuje neproverenu informaciju.

I dok prvi slučaj predstavlja čist marketing i borbu za klikove, drugi slučaj je možda i češći. Naravno, postoji i treća opcija – kada mediji služe režimu i njegovom spinovanju stvarnosti, ali to se ne dešava nigde. To je ružno i loše i pošten svet se ne bavi takvim radnjama.

Kako prepoznajete „fake news“? U naslovu stoji senzacionalna objava, a vremenom ste navikli da to ili neće imati veze sa tekstom ili je toliko malo realno i verovatno baš kako i zvuči. Taj naslov će doći od nekog tabloida koji samo to i zna da napiše.

Razvićete filtere i osećaje i manje-više uspešno ćete da ignorišete takve stvari. Biće i onih koji to rado konzumiraju i zapravo bez kritičke misli gutaju takve sadržaje. Takvih je zapravo mnogo više nego što mislite.

Ako bar malo pratite društvene mreže, videćete kako ljudi dele objave portala „Njuz“. Te objave su satirične, ali oni i pored toga nemaju svest o tome već je dele kao potpuno legitimnu vest. Informer, Njuz, Kurir, Blic – vest je vest i prihvata se kao takva i ne preispituje se.

Dodatni problem pravi i to što se vesti distribuišu deljenjem preko profila na društvenim mrežama. I ako Pera vidi da je Mita okačio neku izmišljotinu, automatski deli da to vidi i Zoki mehaničar koji se grohotom nasmejao, a gospođa Mileva koju ima u prijateljima i važi za starogradsku damu već komentariše kako je sramota da se tek sada utvrdilo da je jedan istaknuti političar zapravo medved i da je ona sumnjala u to i ranije. Objava ima legitimitet jer dolazi od proverenog izvora – osobe koju znam lično, a zajedno nemamo svest o tome da procenimo da nije sve na internetu baš nužno i istina.

„Fake news“ nam je jasan i od ranije, razumemo probleme i opasnosti. Ali šta je sad pa „deep fake“? Cela ujdurma oko toga je nastala zahvaljujući kompanijama među koje spadaju Google, Amazon, Facebook i ko zna ko još sve.

Pričamo o kompanijama koje prave mnogo para. Pitate se otkud novci? Gmail je besplatan, Facebook ne naplaćuje pretplatu. Te usluge su uslovno rečeno besplatne, jer zapravo plaćate svojim podacima – vašim datumom rođenja, adresom, informacijama o vašem polu, seksualnoj orijentaciji, političkim ubeđenjima i samim tim o vašim potrošačkim navikama.

Korišćenjem ovih servisa pristajete i dajete tim kompanijama mogućnost da te informacije prikupljaju i obrađuju kako god žele. Google generiše prihod od objave reklama – bilo na pretragama ili u okviru Youtube servisa. Facebook takođe.

Ako znaju sve o vama, onda znaju i najveću verovatnoća da li ćete da obratite pažnju na reklamu kada je prikažu. Time će maksimizovati profit, jer će kompanije koje se oglašavaju platiti tako vrhunski precizno sprovedenu kampanju.

Jasno je da sva ta analitika podrazumeva mnogo procesiranja podataka, na kraju krajeva i uređaje koji to mogu da urade. To znači da su IT monstrumi morali da smisle drugi način. To je princip koji se naziva „mašinsko učenje“. Njena varijanta koju zovemo „deep learning“ podrazumeva ogromne skupove podataka i korišćenje elemenata veštačke inteligencije. Pritom mašina oponaša princip funkcionisanja ljudskog nervnog sistema. Da uprostim – pričamo o varijanti „Skajneta“ koji pravi terminatora i šalje ga u prošlost da ubije Saru Konor. Trenutno prepoznaje lica na fotkama na Facebooku da bi ih automatski tagovao.

Kakve veze ima „deep learning“ sa „fake news“? Ako mašina može tako lepo da nauči neke stvari, onda može i da uradi neke stvari još brže. Zamislite fake sadržaj koji je računar napravio manje-više sam. Rezultat je „deep fake“. To je pojam koji se mahom odnosi na generisanje video materijala koji su lažni, ali deluju i te kako realno. Jedan od najčešćih primera je snimak glumice Dženifer Lorens sa licem Stiva Bušemija. Zatim glumac Bil Heder koji se bukvalno pretvara u Toma Kruza, Švarcenegera, Paćina. Zabavno, zar ne? Zatim pornić u kojem možemo da gledamo Gal Gadot ili Dejzi Ridli.

Poznate ličnosti su danas predmet šprdnje putem „deep fake“, ali koliko sutra to može d apostane opasna zanimacija na telefonima dolazećih tinejdžera kojima će te kerefeke biti više nego zabavne. Oni će to da rade drugarima i drugaricama i svima je jasno koliko je to opasno u tako društveno osetljivim okruženjima u kojima je internet identitet važniji nego fizički.

Posledice mogu da budu nesagledive. Ako je pomenuta gospođa Mileva ubeđena da je premijer zaista medved, a sve to na osnovu izmišljotine na šaljivom portalu, mislite da ne bi bila ubeđena da je on zaista medved kada pogleda snimak na kojem se vidi da je premijer medved? Objasnite joj koncept mašinskog učenja i kompjuterski generisanih sadržaja. Sa srećom.

Nove tehnologije uvek naprave takvu vrstu pometnje. Starije generacije slabije prihvataju, ali sve se to na kraju izbalansira. Neću da vas plašim „deep fake“ fenomenologijom. S druge strane, hoću da vas plašim činjenicom da smo mnogo sujetni i arogantni kada treba da prepoznamo na vreme stvari koje mogu da budu kobne.

Moguće je da će ovo sve da bude na kraju samo još jedna igračka za porno entuzijaste. Doduše, zahvaljujući njima VHS je postao to što je postao, jer ga je porno industrija prisvojila umesto naprednije „bete“. Šatro roditelji kupovali deci da gledaju crtaće, a onda oni gledali „crtaće“. Otuda eufemizam „crtać“ za pornografiju. 3D naočari još postoje čini mi se samo zbog njih i to nešto 3D pornografije. Internet protoci su sve bolji i bolji, a ekrani mobilnih telefona sve veći i veći. Tako da verujem da će i ovo da se razvija dalje.

Na kraju krajeva, nije kriva tehnologija, već mi i ono što nosimo u sebi. Tehnologije će da napreduju i dalje, kompanije koje ih razvijaju su trenutno najmoćnije na planeti i nema ko da ih spreči i u toj igri mi smo samo resurs. „Deep fake“ pozdrav svima! Odoh da spremam bunker. Znate kakve su mašine. Imaju one lasere. I ostalo.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime