U cik marta, sred Babinih huka,
u domove naše uđe struka.
„Braćo Srbi, sprem`te se za muke“ –
te su noći rekli ljudi struke.
Kraj TeVea sjedi jato tuka –
sve da čuje šta će reći struka.
Tri’est puta dnevno perem ruke
slušajući preporuke struke.
Nema braka, pa čak ni zaruka.
„Grupisanja nema!“ – veli struka.
K`o tučad se narod kući kljuka.
„Nema vani!“ – naredila struka.
Već nam uši liče na oluke.
„Tako treba“ – kažu ljudi struke.
Ekonomski brod nam se nasuka.
„Nije vakat! – još šapuće struka.
I najednom, k`o dim iz čibuka:
„Marš napolje!“ – naredila struka.
Opet ona stara halubuka:
„Sad ne smeta!“ – poručuje struka.
***
Ko god hoće da opere ruke
pozove se na mišljenje struke.
Kada vidim ko je nama struka,
nemam riječi. Ništa, sem jauka!
Da m’ je znati ima li nauke –
barem mrva tu u naše struke.
Sve se bojim da će pasti bruka:
o koroni nema pojma struka.
