Миладин Берић: Све је могуће у земљи бијеса и хира

0
228
фото: Глас Српске

На ванредној сједници Скупштине бањалучке Подружнице Удружења књижевника Републике Српске, која је одржана прошлог викенда у Вијећници Банског двора, већином гласова опозван је досадашњи предсједник Подружнице Сретен Вујковић, а на његово мјесто постављен је Миладин Берић.

Вујковић, да ствар буде чуднија, није присуствовао овој сједници. И не само да јој није присуствовао, него је у исто вријеме сазвао сједницу Скупштине Подружнице у Јеврејском културном центру.

На годишњој извјештајној сједници Скупштине Подружнице, како је назван овај састанак, осуђено је сазивање сједнице Скупштине у Банском двору, донесена је одлука о неплаћању чланарине Удружењу књижевника Републике Српске, искритикован рад актуелног предсједника УКРС Предрага Бјелошевића и похваљен мандат (смијењеног) Вујковића.

Протеклог викенда, истог дана и истог сата, одржане су двије скупштине бањалучке Подружнице Удружења књижевника Републике Српске. Како је то могуће?

Све је могуће у нашем апсурдистану, тако да је могуће одржати и двије скупштине у истом сату, наравно под условом да се не поштује статут. Теже је данас некога из сфере књижевности смијенити него било којег начелника општине. Ово је БиХ, земља Бијеса и Хира. Залуд статут, потписи, управни одбор, чланство.

Смијењени предсједник није желио да закаже Скупштину и када је то урадио Управни одбор он је одлучио да на другом мјесту у исто вријеме сакупи неколико својих присталица, одржи паралелну скупштину без да је позвао било кога од седам чланова УО и нахвали свој рад, сматрајући да је успјешно избјегао смјену.

Ви сте изабрани за новог предсједника бањалучке Подружнице. С обзиром на све оно што се у подружници, али и у УКРС дешава годинама, намеће се једно једино питање – шта ће вам то?

У праву сте, вјероватно ми ТО не треба, али посматрајући какав је однос друштва према књижевности, без обзира на то што смо великим дијелом и сами криви за тај (не)однос, покушаћу нешто да промијеним. Република Српска нема другу књижевност сем ове и ако жели да изгледа колико толико озбиљна, мора да уозбиљи и свој став према писаној ријечи, која је једно од првих огледала бића.

Зашто ја? Шансе да исправи књижевну криву Дрину има само неко из млађе или средње генерације пошто исти нису оптерећени сукобима из прошлости, књижевним клановима, купљеним наградама и сличним. У случају да не постигнем јединство одступићу достојанствено и нећу покушати да разним смицалицама останем предсједник.

Више од десет година бањалучка Подружница је била у рату са управом Удружења. Зашто?

Бањалучка Подружница је бројчано далеко највећи дио УКРС и сва дешавања у њој имају директне рефлексије на рад Удружења. Већ годинама Подружница је приватизована од стране неколицине којима такав статус више него одговара, јер оно поражавајуће мало средстава које се добије од власти и за које влада права отимачина, таман је довољно да се намире исти.

Ствар је отишла тако далеко да бањалучка Подружница двије године није успјела да усагласи статут са статутом удружења, чак постоји спор и око имена. Прецизније, поштују се само оне одлуке које су на правцу неколицине који су прватизовали Подружницу. Једном ријечју – апсолутно одсуство права.

Да ли ће нова управа бањалучке Подружнице успјети да добије печат, архиву, извјештаје?

Мислим да хоће, али да ће бити лако – неће. У прошлом случају одлучивао је дуд, а тако ће бити највјероватније и овога пута. Огроман дио чланства Подружнице никад није видио архиву нити је упознат шта је све архивирано. Претходни предсједник је игнорисао комисију коју је Скупштина формирала за претходну примопредају, па се сад архива ваљда налази код њега. Све ово има утицаја на углед УКРС који је додатно срозан и то у години када очекује да постане удружење од јавног значаја и тиме ријеши бар неке проблеме.

С обзиром да то никоме до сада није пошло за руком, како то намјеравате да учините?

Немам као предсједник намјеру да нешто од некога отимам. Искључиво сам за законско и легално рјешавање спорова тако да ћемо, то је став комплетног УО, у случају да не буде примопредаје, морати да се обратимо суду.

Не схватам потребу, а то нам се већ други пут дешава, да онај који због своје самовоље изгуби повјерење чланства разним триковима покушава да опструише рад Подружнице. Кад осјетим да немам већину истог трена ћу да поднесем оставку и тачка.

Шта намјеравате да урадите са позиције новог предсједника Подружнице?

Неколико ствари, од којих је прва ствар помирење, прво унутар Подружнице, па онда и на нивоу УКРС, враћање неких награда које су се посљедњих неколико година престале додјељивати („Станко Ракита“, „Ђуро Дамјановић“), апосолутну транспарентност у раду, прављење базе чланова и сајта удружења, подизање угледа и статуса књижевника.

Много пута се говорило о томе да бањалучка Подружница има свој рачун. Да ли је то тачно? Да ли по статусу УКРС подружнице могу да имају рачуне?

Подружнице по Статуту УКРС имају своје рачуне што је по мени и потребно јер имају и своје програме рада који се требају финансирати. И овако у УКРС влада неповјерење, а када још Подружнице не би имале своје рачуне тек би онда настао хаос, првенствено око подјеле средстава на рачуну.

Мени се никад није свиђала централизација, већ сматрам да требамо још више децентрализовати културу да би и онај посљедњи члан удружења схватио да је то и његово удружење у којем се поштује и његов глас и у коме је видљиво присуство и негове подружнице и њега.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име