Милијардама у здравству управљају доктори с 265 сати обуке које је немогуће замијенити

0
56

Скоро двије милијарде конвертибилних марака, тачније 1.941.678.114 КМ, било је на располагању здравственом сектору у 2017. години.

Подаци су ово које је прикупио и обрадио Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ у документу „Обрачун средстава у здравству“ за 2017. годину из јула прошле године. Подаци указују да је новца било значајно више – 132,5 милиона КМ или 7,3% у односу на 2016. годину, односно чак 280,7 милиона КМ или 16,9% када се упореди са 2015. годином.

Разлози овоме повећању укупно остварених средстава су повећање броја запослених у Федерацији БиХ, тј. повећања укупне привредне активности у Федерацији БиХ, контроле уплате доприноса од стране Пореске управе, контрола које проводе инспекцијске службе, те повећања броја приватних здравствених установа у Федерацији БиХ које су доставиле податке за Обрачун за 2017. годину, наведено је у овом документу.

Скоро два милиона особа имало је здравствено осигурање у Федерацији у 2017. години, тачније 1.975.447, од чега 1.295.857 – носиоци осигурања или 65,6%, а чланови породице осигураника 679.590 или 34,4%. Здравственим осигурањем „покривено“ је на нивоу Федерације БиХ 89,74% становништва, што је смањење за 1,17% у односу на 2016. годину. Разлози – смањење броја осигураних лица за 23.655, те броја становника за 5.038.

Према прикупљеним подацима, здравствену заштиту, односно расположиви новац у износу од 95%, осигурали су запослени и то кроз допринос за обавезно здравствено осигурање. Удио запослених у структури укупног броја здравствено осигураног становништва видљив је у сљедећем дијаграму.

Просјечан приход у Федерацији по осигураном лицу у обавезном здравственом осигурању у 2017. години био је виши за 40 марака и износио је 610 КМ. Најнижи је био у Средњобосанском кантону – 464 КМ, а највиши у Кантону Сарајево – 861 КМ. Разлике, како је наведено у „Обрачуну средстава у здравству“ проистичу највећим дијелом из висине средстава за обавезно здравствено осигурање, али и низа других фактора дефинисаних одредбама Закона о здравственом осигурању по којима кантони могу утврђивати самостално политику у расподјели средстава за здравствену заштиту (степен обухвата становништва обавезним здравственим осигурањем, висина основица и стопа за обрачун доприноса за обавезно здравствено осигурање, степен запослености, висине плата запослених, степен наплативости средстава од доприноса, висина учешћа осигураних лица у трошковима здравствене заштите и др.).

Иако се законски, на начелима солидарности и узајамности, гарантује једнако право на здравствену заштиту свим осигураним лицима у Федерацији, стварност је нешто друго. Осигураници у свим кантонима не остварују једнака права из обавезног здравственог осигурања нити имају једнакоправан приступ свим нивоима здравствене заштите и одговарајућим здравственим установама, прије свега због мањка новца.

ШТО СУ ПРИХОДИ ВЕЋИ, УСЛУГА ЈЕ СВЕ ГОРА

Потрошња и издаци су у 2017. години износили 1.853.969.388 КМ и већи су за 43,6 милиона КМ у односу на 2016. годину. Од укупне потрошње на текућу потрошњу односи се 1.802.849.511 КМ, а на капиталне издатке свега 51.119.877 КМ. Капитална улагања била су мања за чак 25% односно за 17,1 милион.

Дакле, здравство је 2017. годину закључило с приходима већим од расхода и то заводи здравственог осигурања укњижили су 55 милиона добити, јавне здравствене установе 43 милиона, док су приватне 2017. годину завршиле са скоро 41 милионом. Свеукупно 138.828.602 КМ.

– Може се закључити да је финансијска ситуација у здравству Федерације БиХ у цјелини, посматрано у односу на 2016. годину, повољнија – наведено је у Обрачуну.

Међутим, позитиван финансијски конто у 2017. години само је привид јер су акумулирани губици и обавезе из претходних година и даље омча око врата федералног здравственог система. И даље су дуге листе чекања на поједине здравствене услуге и лијекове, несташица појединих лијекова, неуједначен обим права осигураника на здравствену заштиту по кантонима, непостојање капацитета за лијечење одређених обољења у Федерацији и др.

Заводима здравственог осигурања (десет кантоналних и један федерални) без обзира на акумулирану консолидирану добит у 2017. години недостаје скоро 55 милиона за покривање дубиоза из ранијих година. С друге стране, јавне здравствене установе имале су акумулирани консолидирани губитак од 76 милиона уз укупне акумулиране обавезе од 279 милиона марака.

Највећи акумулирани губитак на крају 2017. исказао је СКБ Мостар у износу од 72,9 мил. КМ, уз предњачење и по акумулираним укупним обавезама од 105 мил. По акумулираним обавезама слиједе УКЦ Тузла – 50,4 мил, УКЦ Сарајево – 47,6 мил, КБ Зеница – 24,4 мил, КБ др Сафет Мујић – 16,4 мил, ЖБ др фра Миховил Сучић – Ливно – 13,6 мил, ОБ Коњиц – 10 милиона марака…

Управо у оваквој ситуацији Влада је утврдила и по хитном поступку у Парламент упутила Закон о финансијској консолидацији јавних здравствених установа у ФБиХ. Разлог је једноставан систем – ресетовати и ослободити се баласта дугова. Ријеч је о закону којим се уређује финансијска консолидација јавних здравствених установа чији су оснивачи општине, кантони и Федерација и које узастопно у периоду од три године, а закључно с крајем децембра 2016. године, биљеже негативно пословање.

Новац за финансијску консолидацију универзитетских клиничких болница тражиће се у федералном буџету, док ће санирање кантоналних и општинских болница пасти на терет њихових оснивача. Постићи ликвидност и солвентност, ојачати одговорност у управљању ризиком у пословању те повећати квалитет и ефикасност у пружању здравствених услуга, циљеви су закона који ће чекати нову владу и нову већину за рјешавање старих проблема, с кадровима који су већ опробани на челу јавних здравствених установа. Наиме, у члану 66. Закона о здравственој заштити прецизира се ко може бити директор.

КАКО СЕ ПОСТАЈЕ МЕНАЏЕР У ЗДРАВСТВУ

Директор здравствене установе мора имати медицински, стоматолошки односно фармацеутски факултет, најмање пет година радног искуства у струци, знање о здравственом менаџменту које доказује сертификатом о обављеној едукацији из здравственог менаџмента, односно завршеној специјализацији из здравственог менаџмента или завршеном постдипломском студију из здравственог менаџмента, те испуњавати и друге услове прописане актом о оснивању, односно статутом.

Образлаже се то здравством као карактеристичним пословним системом од посебног јавног интереса и да је тешко бити менаџер без непознавања медицине. Сходно овој одредби Закона који је на снази од 2010. године, Завод за јавно здравство Федерације, у сарадњи с Економским факултетом Универзитета у Сарајеву и Медицинским факултетом Свеучилишта у Мостару уз учешће Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, Економског факултета Свеучилишта у Мостару и Економског факултета Универзитета у Тузли, уз сагласност федералног министра здравства годишње организује континуирану професионалну едукацију из области здравственог менаџмента.

Три су нивоа едукације (СХЦЕ 1, СХЦЕ 2 и СХЦЕ 3) у трајању од 265 сати наставе. Полазници након тога добијају цертификат Федералног министарства здравства о познавању здравственог менаџмента. Трошкови котизације по полазнику износе: за основни ниво СХЦЕ 1 – 1.600,00 КМ, за средњи ниво СХЦЕ 2 – 1.800,00 КМ, а за напредни ниво СХЦЕ 3 – 2.300,00 КМ. Дакле, за 33 дана по осам сати наставе и здравствени сте менаџер којем су врата за директорске позиције отворена. Преостаје још да осигурате политичку подршку. Цјелокупан систем постављен је тако да му на челу могу бити само они који су дугове и правили.

Ни у једној болници у Европи у којој сам био доктор није директор – наводи предсједник Љекарске коморе ФБиХ Харун Дрљевић.

– У свакој болници имате медицинског директора, то је медицински ауторитет који доноси важне медицинске одлуке, а комерцијалисти су обично директори болница. Здравствени менаџмент мора се много озбиљније прихватити унутар економске науке, не само медицинске, али је важно да унутар менаџмента који води једну здравствену установу постоји медицински ауторитет. Данас су код нас директори љекари који у току своје едукације немају никакво предзнање из здравственог менаџмента, него то завршавају у облику неких курсева. Ја лично мислим да је боље да директори јавних здравствених установа буду економисти, комерцијалисти, који ће о медицини учити на курсу, а да постоје медицински директори као стручни ауторитети унутар здравствених установа. То би било јако корисно.

За предсједника Савеза струковних синдиката доктора медицине и стоматологије ФБиХ Рифата Ријада Заида нема дилеме ко је кривац:

– У мањој мјери систем, то је искључива одговорност менаџмента тих установа, 99% је кривица на директорима здравствених установа. Нема оправдања. Нажалост, у нашој држави ти и такви директори бивају награђени бољим позицијама, а оно што оставе иза себе је уствари једна чиста пустош. То доводи до тога да нема основног материјала за лијечење.

С друге стране, др Анте Квесић, који је од 2002. године на челу Свеучилишне клиничке болнице Мостар, своје одговорности за дубиозу од 72,9 милиона уз нагомилане обавезе од 105 милиона у одговору за наш портал не види. Уједно ради и као дјечији хирург у овој болници.

– Разлози лошег стања уопште у здравству, па тако и у СКБ Мостар, вишеструки су. Оно што бих желио издвојити као главни проблем јесте чињеница да смо у протеклих 15-20 година увели стотине нових услуга, од инвазивне кардиологије, кардиокирургије, лапараскопске кирургије итд., а извори финансирања су остали исти. Они се, како је и познато, извршавају по тзв. паушалу. Два су, по мом мишљењу, дугорочна начина рјешења финансирања болница: Прво је, оно за што се свих ових година залажем, увођење плаћања по јединици извршене услуге.

Други начин финанцсијске консолидације болница је лако могуће и изведиво смањењем броја пружених услуга. Питање је само је ли то добро за пацијенте и шта с њима?! Закон о финансијској консолидацији јавних здравствених установа ће донијети један изузетно значајан вјетар у леђа и рјешење тренутних финансијских проблема с претпоставком да се приступи трајном и систематском рјешењу финансирања болница о којем сам говорио у претходном одговору.

На примјер, и у Републици Хрватској сваке се године додатно „убризга“ неколико милијарди куна за здравство.

– Навели сте сјајан примјер СКБ Мостар, или УКЦ-а у Сарајеву у ранијем периоду, па и сада, гдје су заиста те дубиозе драстично смањиване, али на другој страни имамо девастирање докторског кадра, тако да никада два добра саставити. Нећете промијенити ништа тиме што ћете поставити било кога, најбољег економисту на свијету да доведете. Мора се промијенити систем по којем ми то прихватамо као политички плијен – истиче Заид.

Промјене су нужне само ко ће их покренути?

– Морате знати да се код нас припрема здравствена реформа којој нико не види ни реп ни главу, нити ико зна како она треба да изгледа. И нико не смије у њу ни да крене јер то може имати велике посљедице, јер то може довести и до социјалних немира – каже Дрљевић, те додаје: – Та здравствена реформа мора почети реформом здавственог динара, а не законима о санирању дуга. Ви ако имате лош систем, а имамо, ви можете санирати дуг, али за двије године ћете опет имати нови дуг. Онај ко измишља закон о санацији очито нема идеју да осмисли нови систем финансирања и да уђе храбро у реформу.

На бруто плате и накнаде у 2017. години потрошено је 762.340.644 КМ, а на лијекове 477.949.050 КМ.

Да ли је систем лош или није из Федералног министарства здравства нам нису ни одговорили. Хоће ли ресет система, уколико се Закон о консолидацији усвоји, само краткорочно обрисати дугове. А системом ће и даље управљати доктори с 265 сати менаџмента. И који су за неке, како видјесмо, једини кривци. Или треба провести реформу која би, између осталог, могла довести и до смањења стопе доприноса. И до мање новца, уколико не буде нових извора финансирања, којег сада у систему има скоро двије милијарде и којим, према тренутним рјешењима, не могу управљати менаџери које би савјетовали доктори.

Двије милијарде, а пацијенти чекају набавку реагенса, прегледе, операције. И можда неки нови будући ресет одговорности за стање…

BROJ JAVNIH ZDRAVSTVENIH USTANOVA U FEDERACIJI BIH

  • 3 univerzitetska klinička centra (Sarajevo, Tuzla i Mostar)
  • 7 kantonalnih bolnica (Bihać, Orašje, Zenica, Goražde, Travnik, RMC Mostar i Livno)
  • 8 općih bolnica (Sanski Most, Gračanica, Tešanj, Bugojno, Nova Bila, Jajce, Konjic, Prim. dr. Abdulah Nakaš Sarajevo)
  • 2 specijalne bolnice (Psihijatrijska bolnica Sarajevo i Bolnica za TBC Travnik)
  • 4 lječilišta (Bihać, Gradačac, Fojnica, Olovo)
  • 11 zavoda za specifičnu zdravstvenu zaštitu
  • 79 domova zdravlja, s organizacionim jedinicama
  • 21 apoteka, s pripadajućim organizacionim dijelovima (depoima)
  • 11 zavoda za javno zdravstvo (od kojih 1 na nivou Federacije i 10 na nivou kantona) i
  • Zavod za transfuzijsku medicinu Federacije BiH (Sarajevo)

U FBiH zaposleno je ukupno 32.853 zdravstvenih radnika!

fokus.ba

Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име