Невоље мјештана Хрваћана због малверзација у изградњи „9. јануара“

0
48

Да је испоштован Регулациони план за простор у зони утицаја магистралног пута М-16, дионица Клашнице – Дервента која захвата територију општине Прњавор, а који је био важећи у тренутку кад су отпочињали радови на изградњи аутопута „9. јануар“ мјештани Хрваћана данас би имали четири безбједна прелаза преко аутопута који је пресјекао село попола.

Умјесто четири прелаза у склопу кредита од 402 милиона евра добили су два, подвожњак који није планиран, воде које извиру и плаве цесте послије киша, јер нема одвода за ријеку Црквену, недовршену и до краја неисплаћену експропријацију земљишта и смањену безбједност за пјешаке.

Република Српска задужила се за овај износ на основу једног, првобитног Регулационог плана и Плана парцелације. Мост и пут који су постојали у плану су нестали. О томе и мукама које су их снашле очигледним малверзацијама у изградњи аутопута свједоче мјештани Хрваћана. Власт, осим неколико флоскула, никада јавности, иако је задужила Српску за скоро пола милијарде марака, није предочила шта је тачно и зашто измијенила.

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС објавило је у Службеном гласнику Републике Српске Одлуку о измјени локацијских услова за изградњу аутопута Бања Лука–Добој на територији града Добоја и општина Прњавор, Лакташи и Дервента. Иако у Одлуци пише да се „текстуални и графички дио Плана, у аналогном и дигиталном облику, налази у Прилогу одлуке и чини њен саставни дио“ – измјена се никад у јавности није појавила. И до данас нисмо званично сазнали, осим у јадањима и жалбама становништва на проблеме, шта се тачно измијенило. Вјероватно зато што би онда морали и да имају објашњење. И у Службеном гласнику РС потврдили су да комплетан документ, и то баш онај дио који се односи на спорне измјене, до данас није достављен.

Мјештани Хрваћана с правом постављају питање зашто се аутопут баш у њиховом мјесту морао збрзити пред изборе, а увидом у документацију јавност с правом може да постави питање – ко је украо пут и мост, зашто није завршена експропријација и гдје су паре планиране за ту намјену.

Предизборна журба

Аутопут, посљедњу дионицу од мјеста Друговићи до Прњавора, отворио је 2. октобра 2018. тадашњи предсједник РС Милорад Додик. Тиме је завршена изградња аутопута „9. јануар“ од Бање Луке до Добоја дугог 72 километра, који је са цијеном од 402 милиона евра представљен као најмодернији инфраструктурни објекат у Републици Српској.

Отварању су присуствовали представници власти РС и Србије, али и мјештани Хрваћана којима је обећано да пут доноси напредак. Али су добили само проблеме.

Откад су почели радови на аутопуту долазак до амбуланте, школе, цркве, пијаце, гробља и њива за ове људе постао је прави подухват. Стари путеви који су одувијек коришћени су уништени, али су стрпљиво чекали модерне приступне путеве. Умјесто тога, стигла је хрпа погрешних рјешења.

Ишчитали смо одлуке и рјешења државе и општине у вези са овом темом, али смо мјесецима послије свечаног отварања посјетили и мјештане Хрваћана, да чујемо и њихову причу.

– Ово је центар села, а ја живим са оне стране. Видите како то изгледа, када наиђе већа вода не може се никако проћи, тешко је и у чизмама, али ја морам туда, падала киша, не падала. Немам ауто и то ми је најближи прелаз – прича Зоран Иванчевић.

Зоран Иванчевић (фото: С. Пашалић)

„9. јануар“ није пресјекао само путеве у овом селу. Мјештани показују на којим мјестима имају великих проблема са водом која извире након киша, јер још није направљен канал који би одводио воду из ријеке Црквене којој је мијењан ток на неколико мјеста. Док се многи боје поплава, један од комшија био је, с друге стране, принуђен да затвори млин, јер је рјечица пресушила.

– Говорили смо да ће се вода појавити на цести, јер нису урадили канал, али нико нас није слушао. Можда би они то и урадили, али је била журба да се аутопут отвори пред изборе. Радили су нон-стоп, без разлике, падала киша или не. Морали су како-тако да заврше аутопут – прича Иван Поплашен.

Мјештани великих проблема имају са водом која извире након киша

Аутопут им је, подсјећа Поплашен, укинуо и најстарији пут у регији, који је коришћен још из доба Аустроугарске и гдје су мјештани, како је било и представљено на јавној расправи, очекивали да ће бити направљен надвожњак. Кад су схватили да од надвожњака нема ништа, речено им је да је Регулациони план промијењен и да су имали прилику да на јавној расправи укажу на проблем. Нико од њих се не сјећа да је нешто такво помињано.

Питали смо надлежне у општини Прњавор на основу чега су измијенили Регулациони план општине који је био на снази у тренутку кад су отпочињали радови на изградњи аутопута, као и да ли је прњаворска општина расправљала о тим измјенама.

Иако је мјештанима Хрваћана речено да су имали прилику да изнесу примједбе на јавној расправи о измјени Регулационог плана, из кабинета начелника општине прослиједили су нам одговор прњаворског Одјељена за просторно уређење да је наше питање нејасно, јер „регулациони план општине не постоји“.

Тврде да нису упознати ни са једном примједбом мјештана Хрваћана да је са измјенама плана смањена безбједност саобраћаја у том селу, као и да они немају ништа са експропријацијом земљишта.

Ништа није како је планирано

Према Изводу из просторно-планске документације, то јест Регулцационом плану за простор у зони утицаја магистралног пута М-16, дионица Клашнице – Дервента, који је био на снази у тренутку када су отпочели радови на градњи аутопута „9. јануар“ и који је објављен на веб-страници општине Прњавор, село Хрваћани умјесто четири стара пута која су користили за приступ њивама требало је да добије четири прелаза преко аутопута који пресјеца село напола. Тачније, планирана је изградња три надвожњака и један подвожњак.

Мјештани нам показују гдје је то све требало да буде изграђено и како, да је и испоштовано, не би било ниједног проблема. Показују нам непрописно изграђену обилазницу на дијелу магистралног пута М16 код скретнице за Горњане, Дењик, Кокоре и остала села. За њих је овај подвожњак привременог карактера и никако не може да представља дугорочно рјешење за кретање пјешака који желе да пређу са једног краја села на други, преко аутопута.

Поред удаљености од центра села од пар километара, скретница или прикључење из правца Прњавора направљена је на мјесту смањене видљивости без траке за престројавање. Испод самог аутопута магистрални пут пролази у двије траке и заграђен је одбојном оградом без тротоара или предвиђеног простора за безбједан пролазак пјешака.

– Не можемо туда водити ни стоку пошто закрчи цијелу ширину цесте, а брзо се вози и страх нас је да ће неко настрадати. Нема расвјете тако да ни пјешке није сигурно пролазити кад је ноћ – жали се Ненад Петковић из овог села.

У самом селу направљен је један подвожњак којег нема у Регулационом плану, на мјесту који се налази тачно између планирана два, која нису направљена. Регулационим планом је на том мјесту превиђена изградња прикључног пута код, како они кажу, „пијаце“ са планираним мостом преко Црквене. Мост и пут који су постојали у плану су „нестали“, а на том мјесту је извођач радова искористио постојећи неуслован мост преко ријеке и стари пут који није планиран као прикључак.

Тај пут је некада спајао село са мјесним гробљем, али је пресјечен аутопутем, а данас је „заокренут“ и води ка неколико кућа које се налазе са друге стране аутопута. До гробља сада води други пут који је под толиким нагибом да је немогућ приступ моторним возилима која нису опремљена за теренске услове вожње.

Због „рециклаже“ старих путева и непоштовања Регулационог плана којим су уцртани смислени и за мјештане логични приступни путеви, већини мјештана тај подвожњак је потпуно неупотребљив. Да би прешли на други крај села на ком се налазе имања они су принуђени да користе подвожњак код скретнице за Горњане, удаљен неколико километара – онај који није сигуран за промет пјешака. Многи од њих и по неколико пута дневно.

Друга могућност је да се као најближи пролаз користи одводна цијев кроз коју се може проћи на другу страну само ако се добро сагне. Без дубоких чизама не треба ни помишљати и кренути на овакво путешествије, гдје у дубокој трави и води неријетко дочекају и змије.

Како је за потребе изградње аутопута направљено неколико захвата на току ријеке Црквене, након сваке кише долази до акумулације велике количине воде која више не отиче на природан начин. Мјештани тврде да је корито уређено само дјелимично и неадекватно, тако да се редовно стварају баре и стајаће воде. Измјеном тока ријеке трајно је уништена и једна воденица.

Уз то, на магистралном путу је изграђен надвожњак „Стегићи“ који је најдужи објекат на тој траси аутопута. Иако је саобраћај преко њега дозвољен, мјештани сматрају да је он неупотребљив из безбједносних разлога, те да не испуњава најосновније техничке услове за саобраћај. Надвожњак се са магистралним путем М16 спаја на мјесту које је некад било означено као „црна тачка“, без проширења за престројавање возила и на мјесту које има веома малу видљивост од једва десетак метара због окуке која се налази на обје стране магистралног пута.

На самом надвожњаку не постоји тротоар за пјешаке, а заштитна ограда је висине од једва метар, што је, тврде мјештани, недовољно за надвожњаке који прелазе преко аутопута.

Министарство крије измјену

Како се десило да се у изградњи једног тако скупог, важног и значајног пројекта толико забрља? Како се планирани радови толико разликују од изведених? Да ли је заказало планирање, извођење, или можда обоје?

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је 28.04.2017. године донијело Одлуку о измјени локацијских услова за изградњу аутопута Бањалука–Добој на територији града Добоја и општина Прњавор, Лакташи и Дервента под бројем 15.02-365.490/11.

Том измјеном се тачка II локацијских услова за изградњу аутопута допуњује изводом из Плана парцелације за аутопут Бања Лука–Добој по скраћеном поступку (Службени гласник Републике Српске 56/16).

То значи да се у току завршних радова на изградњи приступних путева у селу Хрваћани приступило измјенама Регулационог плана да би се десило ово на шта се мјештани жале – измјештање надвожњака, смањење њиховог броја и промјена траса приступних путева.

– Парцелација земљишта је поступак којим се врши промјена облика и површине парцеле у катастру и земљишној књизи. Углавном се једна катастарска честица дијели на више њих или се више честица спаја у једну – објаснио нам је судски вјештак грађевинске струке.

– Парцелација се спроводи помоћу парцелацијског елабората, који израђује овлаштена геодетска фирма. Парцелацијски елаборат је геодетски производ састављен од графичких прилога с приказаним стварним и катастарским стањем, те низа писаних исказа за катастар и земљишну књигу, а темељ је за промјену стања у катастру и земљишним књигама – објашњава.

Сам садржај Плана парцелације, по ком је извршена промјена Регулационог плана, а на који се позивају сви одговори надлежних, никад није презентован јавности. У Одлуци о усвајању Приједлога плана парцелације за аутопут Бања Лука-Добој по скраћеном поступку која је објављена у Службеном гласнику Републике Српске 56/16 у члану III стоји:

– Текстуални и графички дио Плана, у аналогном и дигиталном облику, налази се у Прилогу ове одлуке и чини њен саставни дио.

Проблем је што се у склопу ове Одлуке у том издању Службеног гласника не појављује сам Прилог са текстуалним и графичким дијелом плана. Ово је потврдо и ЈУ Службени гласник својим дописом број 01-2642/18 у ком се констатује да Прилог никад није достављен и да су одлуку објавили онако како им је достављена. Дакле, без Прилога.

Тачније, осим што Одлука о усвајању није објављена у потпуности (будући да јој недостаје Прилог за који се у самој одлуци тврди да је њен саставни дио) и њена правна ваљаност је упитна, нико није упознат шта тај План тачно мијења!

Графички и текстуални дио Плана парцелације се не може наћи на интернет презентацијама локалних заједница на које се односе локацијски услови, док сви који су повезани са овим случајем упућују на Одлуку објављену у Службеном гласнику, која је објављена без Прилога.

На упите да нам се доставе графички и текстуални дио Плана парцелације као и Уговор за пројектовање и извођење радова како бисмо упоредили Регулациони план, План парцелације, пројекат и коначни резултат изградње, добили смо одговор да, због комерцијално повјерљивих података и информација немамо право на увид у ова документа.

Молба да нам се доставе информације из којих би било јасно да ли је огроман новац грађана потрошен како треба остала је неодговорена. Као што је непозната и чињеница ко је, како и зашто пословну и комерцијалну тајну ставио изнад општег интереса.

Фиктивна измјена локацијских услова?

Интересантни су и разлози који се наводе за измјену локацијских услова, односно нови План парцелације. У преписци са надлежним установама (Аутопутеви Републике Српске) и извођачем радова (Интеграл инжењеринг) нисмо добили ниједан конкретан одговор, али смо зато добили врло занимљиве, креативне и неразумљиве језичке конструкције.

Иако надлежно министарство у свом одговору ништа слично не спомиње, они нам објашњавају „резултате детаљних геотехничких и геомеханичких испитивања“, „хидролошке податке“, „детаљне геодетске подлоге“ које су указале на „нивелациону оптимизацију главне трасе која је узроковала измјене позиција надвожњака“. Али прецизног објашњења шта је и зашто промијењено – нема.

Без прецизног објашњења је и Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС издало Рјешење за давање грађевинске дозволе, као и усвојило Измјену локацијских услова без навођења иједног документа гдје се налазе „резултати детаљних геотехничких и геомеханичких испитивања“.

Оба ова документа је потписала министар Сребренка Голић и садрже приложену документацију која се углавном састоји од налаза, мишљења и сагласности надлежних установа и стручних служби у виду техничке ваљаности пројекта изградње ауто-пута и приступних путева. Нигдје се не спомиње стручно мишљење или налаз који указује на то да су рађена икаква, а камоли геотехничка, гемеханичка или хидролошка испитивања терена.

Аутопут и даље на приватној земљи

Још није завршена ни експропријација земљишта. Имање Ратка Михајловића аутопут је подијелио на два дијела, а дио имања се налази и испод петље Друговићи гдје су и наплатне кућице.

Радове на његовом земљишту „Интеграл инжењеринг“ а.д. Лакташи започело је на основу Уговора о закупу земљишта који је склопљен 22.06.2017. године, а који је сачињен на период од годину дана. Уговором је Ратко Михајловић од „Интеграла“ добио 17.420 КМ или 2,00 КМ/м2 на име закупа земљишта.

Закуп је истекао, аутопут је завршен, а уговор никад није обновљен. Тако је Ратко и даље формално власник дијела куда пролазе аутопут и петља, али никад није добио ни рјешење о експропријацији, нити новац за земљиште.

– Ушли су ми у посјед, пресјекли имање, и од 44 и више дунума колико је моје сад имам само 20 дунума на располагању – огорчен је Михајловић.

На терен су више пута излазиле екипе Геодетске управе, извођача радова, Аутопутева и Правобранилаштва Републике Српске, али рјешења нема.

Случај Ратка Михајловића, по свему судећи, није изузетак већ правило у начину поступања Интеграла на овој дионици аутопута. Милован Шуман, чији се посјед такође налази на дијелу измјештеног магистралног пута М16, као и на дијелу који захвата аутопут Бања Лука-Прњавор. С њим је Интеграл такође склопио Уговор о закупу земљишта на годину дана, који је истекао 17. 9. 2018. године и никад није обновљен.

С друге стране, Влада Републике Српске је 7. 3. 2019, пола године након званичног завршетка радова и отварања аутопута, донијела Рјешење о потпуној експропријацији сасвим друге парцеле, која је у власништву истог Милована Шумана – овај пут за потребе изградње приступних путева на овој дионици аутопута.

У одлуци стоји да се улазак у посјед врши по хитном поступку, а циљ је проширење и уређење у дијелу пута ради безбједнијег прикључка возила у саобраћају. Такође се наводи како је раскрсница дјелимично изграђена, те да је изградња ауто-пута у завршној фази.

У одлуци из марта 2019. наводи се да је завршетак радова Допуном уговора продужен до 30.09.2018. године и да су радови у завршној фази, а аутопут је у редовној употреби већ дуже од шест мјесеци!

Очигледно је да никоме није сметало да се аутопут отвори пет дана пред изборе иако се највећи инфраструктурни пројекат налази у правном вакууму.

Поставља се питање – ако је могућа хитна експропријација дијела земљишта како би се се санирала већ постојећа раскрсница, зашто су остали приступни путеви остављени на земљишту које је предмет уговора о закупу, који су махом састављани на годину дана и који су сви редом истекли?

По извјештају извођача, пројекат изградње те дионице аутопута обухвата и изградњу локалних и сервисних саобраћајница у укупној дужини од 12.157,52 метара, 13 мостова (од којих је најдужи мост преко ријеке Врбас 340 м); 4 вијадукта, („Маховљани“ 400 м, „Лакташи“ 449 м, „Црквиште“ 52,16 м и „Поточани“ 146 м;) 9 надвожњака (од којих је најдужи надвожњак „Стегићи“ 112,00 м; 5 подвожњака и осталих пратећих елемената који се везују за аутопут.

Ако су сви изграђени на земљи која је предмет уговора о закупу земљишта и ако се са свима постало као у случају Михајловић и Шуман, без продужења уговора о закупу – гдје је новац из цифре од 402 милиона евра који је предвиђен за експропријацију земљишта?

Интеграл инжењеринг

Поред Хрваћана налази се село Лишња. За разлику од Хрваћана, они су задовољни. И њихова имања су пресјечена попола, али су добили пет надвожњака који их спајају са селом са друге стране и од изградње аутопута немају никаквих проблема.

– Нас из Хрваћана критикују како смо против аутопута. То није тачно, без аутопута нема развоја, али не овако, не на овај начин. Нису испоштовали ријеч, створили су нам проблеме и овако не можемо да живимо – каже Ненад Петковић.

Драго Василић каже да га је нови аутопут „докрајчио“.

– Тај аутопут је мене преполовио, не знам који бих други израз употријебио. Имао сам шест крава, сада само једну, јер их немам чиме хранити – каже Драго.

Како је могуће да два сусједна села, иако су исти и аутопут, инвеститор и пројекат, имају потпуно различиту причу?

Разлика је – у извођачу!

Наиме, радове на изградњи аутопута Бања Лука–Добој, дионицу Бања Лука–Прњавор изводило је Заједничко предузетништво (Joint Venture) “Интеграл инжењеринг“ а.д. Лакташи и ГД „Гранит а.д. Скопље”.

Док је све објекте локалних и сервисних саобраћајница у селу Лишња радила македонска фирма, поддионицу која пролази кроз спорно село Хрваћани радила је домаћа фирма „Интеграл инжењеринг“ из Лакташа.

Осим што ужива скоро митски статус архетипског тајкуна који је близак властима и Милораду Додику, Слободан Станковић се доводи у везу са многим крупним грађевинским пословима чији наручилац је Влада Републике Српске. Скоро непрекидан прилив тендера на којима суверено осваја све послове осигурао је његовој фирми монополистички статус кад су у питању послови широм Републике Српске.

Управо у вријеме спорне и мистериозне измјене Регулационог плана и недостајућих дијелова који итетако коштају, Слободан Станковић је направи пословни подухват са далекосежним посљедицама на политичку климу у Републици Српској. Умјесто исплате земљишта и надвожњака, „Интеграл инжењеринг“ купио је за 4,5 милиона КМ бањалучку Алтернативну телевизију.

Како се наводи, Наташа Тешановић продала је 28 посто од 30% удјела које је посједовала, Дарко Алексић девет од 10 посто, Драгана Шкрбо и Данко Матић по седам од осам посто колико су имали у власништву. У кратком периоду након куповине извршена је промјена уредничке структуре, визуелног идентитета, али и начина извјештавања. Према бројним наводима, између осталог и портала раскринкавање.ба, који је детаљно анализирао медијску кампању у БиХ, та телевизија постала је гласило владајуће партије у Републици Српској. И Регулаторна агенција за комуникације БиХ током кампање казнила је АТВ због пристрасности у извјештавању. АТВ је тако несумњиво, кроз медијску кампању, помогла у побједи на изборима 2018. у, по многим наводима, најпрљавијој кампањи у историји парламентарне демократије у Републици Српској.

Очигледно да је умјесто аутопута у Хрваћанима, за које се знало да ће бити отворен, макар и недовршен, пред изборе било много уноснијих послова за извођача радова. Поготово кад се има у виду да је новац од кредита за аутопут већ стигао.

b1info.ba

Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име