NI TEORIJE, NI PRAKSE: Loši zakoni se vraćaju kao bumerang

0
121
Ustavni sud RS (foto: srpskainfo.com)

Zakoni u Republici Srpskoj sve češće dospijevaju pred ustavne sudove, pa se s pravom postavlja pitanje: ko piše zakone u Srpskoj? 

Posljednji takav slučaj desio se nedavno kada su banjalučki advokati Aleksandar Jokić i Arsenije Baltić podnijeli su Ustavnom sudu RS inicijativu za pokretanje postupka za ocjenu ustavnosti i zakonitosti člana 133. Krivičnog zakonika RS.

Inicijativa je, kako Jokić kaže za IZVOR, pokrenuta zbog toga što ovaj član Krivičnog zakonika RS žene stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na muškarce u pogledu krivičnopravne zaštite od genitalnog sakaćenja.

– Utisak je da struka nije dovoljno integrisana kada je pisanje zakona u pitanju. Ne znam kako drugačije da objasnim sve češće kritike „struke“ koje ostaju neusvojene do odluka ustavnih sudova. To je slučaj i sa pojedinim zakonima i sa podzakonskim aktima. Naizgled dobre ideje se nekada loše realizuju – kazao je za naš portal Jokić.

Aleksandar Jokić

On ističe da ne postoji određeni „šablon“ po kojem se zakoni pišu, pa da kažemo da šablon ne valja. Greške se dešavaju, ljudi smo. Samo mi ne priznajemo da su greške greške, a time smo osuđeni da ih ponovimo na ovaj ili onaj način.

– Pa kada se ponove, onda smo skloni da prstom pokazujemo na one što su grešku uočili. Nema sistemske greške, greške su ljudske, a ko radi taj i griješi, samo što kada greška ne nosi posljedicu, onda valjda i nije neka greška. Barem ne za onog ko ju je učinio – smatra Jokić.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić kaže da bi zakone trebali da pišu stručnjaci. U Srbiji to, dodaje on, nije praksa.

– To je još jedan deo pogrešne percepcije. Postoji jasna percepcija o tome da političke stranke okupiraju i taj prostor onog trenutka kada osvoje vlast. I da je njihovo i da pišu zakone i da presuđuju. To se često vrati kao bumerang – ističe Majić.

Loš zakon, dodaje on, najčešće ne završi svoj život onda kada određena politička stranka ode sa vlasti. On nastavi dalje. Zato zakone trebaju da pišu stručnjaci, odnosno oni koji znaju „materiju“.

– Danas članovi radnih grupa za izradu zakona nemaju nikakvu kvalifikaciju osim što su bliski određenim političkim grupama. Zakonodavstvo se, kao i svaki drugi zanat, uči. Možete imati dobru ideju, ali ako nemate nekoga ko to zna nomotehnički dobro da „spakuje“, dobićete nedorečen zakon – istakao je Majić.

Advokat, potpredsjednik Narodne skupštine RS i član Zakonodavnog odbora NSRS Milan Petković smatra da Srpska ima dobre mehanizme i dodaje da je pitanje dobrog zakonodavstva posebna tema

– Zakone treba da pišu stručne grupe u kojima će da sjede i teoretičari i praktičari. Ne možemo da dozvolimo da u izradi jednog zakona učestvuju samo teoretičari. Bitno je da se uvijek angažuju stručnjaci iz određene oblasti, nebitno da li dolaze iz privrede, poljpprivrede ili prava – istakao je Petković.

G. Dakić / izvor.ba

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime