Потрошили више од пола милиона за барокомору, па пацијенте оставили на цједилу

0
134
Фото: trebinjelive

Када је у јуну прошле године у Болници Требиње, путем јавно-приватног партнерства, помпезно отворена Специјалистичка амбуланта за баромедицину „Баромед“, пацијентима је обећано да ће имати могућност лијечења уз минималне или никакве трошкове.

Но, за мање од годину дана обећања су ишчезла, па је пацијентима ова могућност укинута иако је притом, према истраживању „Директа“, потрошено најмање 600.000 марака јавног новца. Како је новац потрошен и у чијим џеповима је завршио, нико од надлежних није хтио да да одговор.

Приватну здравствену установу „Баромед“ пресијецањем црвене врпце свечано су отворили његова власница Бранкица Стевић, коју су локални медији представили као Требињку која живи у Београду, те тадашњи градоначелник Требиња Лука Петровић и тадашњи директор Болнице Требиње Борислав Грубач.

Грубач је тада рекао како „грађани источне Херцеговине ради лијечења третманом у барокомори више неће морати да иду у удаљене здравствене центре – Бању Луку, Фочу и Мостар, гдје су чекали и по шест мјесеци“.

Планирано је да осигураници Фонда здравственог осигурања РС један третман плаћају 21,80 КМ, односно 19,50 КМ, као што је предвиђено цјеновником, а да услуга буде бесплатна за категорије које су ослобођене плаћања. ФЗО РС новац је требало да уплати Болници Требиње, да би га она прослиједила „Баромеду“.

Међутим, пацијенти су на овај начин услуге барокоморе могли користити само до маја ове године, а сада то могу чинити једино уз плаћање пуне цијене услуге која износи 145 КМ, односно 130 КМ, у зависности од врсте третмана.

Ко је одговоран?

Одговорност за укидање умањеног плаћања услуге барокоморе пацијентима у овом тренутку не прихватају ни Болница Требиње, ни ФЗО РС, ни „Баромед“. Према ријечима Љубице Миљановић, директорице Болнице Требиње, ФЗО РС је прошле године у транши овој установи предвидио 200.000 марака за дјелатност барокоморе, а након што је овај новац дозначен „Баромеду“, Болница му је дала додатних 133.000 марака.

– Фактуре којима је прекорачен укупно уговорени износ Болнице и Фонда за 2018. годину у јануару 2019. године биле су предмет арбитраже Фонда (њоме се утврђује оправданост пружања услуга којима је прекорачен уговор). Арбитражом је Болници призната већина прекорачених услуга, од којих се на дјелатност барокоморе односио износ од око 133.000 марака. Дакле, у 2018. години Амбуланти за баромедицину су вредноване и признате услуге у вриједности од око 333.000 марака, а Болница је комплетан износ Амбуланти уплатила закључно са априлом 2019. године – рекла је Миљановић за „Директ“.

Она тврди да ФЗО РС у овој години у транши Болници Требиње није предвидио средства за дјелатност барокоморе, али да је ова установа свеједно наставила сарадњу са „Баромедом“ и дозначила му 200.000 марака.

– Тај износ Амбуланта је оправдала већ у марту уговорне године, а у интересу пацијената Болница је дозволила Амбуланти да настави да пружа услуге пацијентима код којих је баро-третман започет све док се тај циклус не заврши. Сходно томе, Амбуланта за баромедицину је наставила да пружа услуге до краја маја ове године. За разлику од претходне године, у којој је ФЗО РС намијенио средства за дјелатност барокоморе и накнадно одлучивао о прекорачењу тих средстава, ове године то није случај, па осим 200.000 које је Болница гарантовала Амбуланти за баромедицину, свако прекорачење средстава представља неизвјесност за коју Болница не може давати гаранције, те из тог разлога сарадња није настављена – тврди Миљановић.

Према њеним ријечима, проблем рада барокоморе између себе треба да ријеше ФЗО РС и „Баромед“.

– Болница Требиње се силом прилика налази само као посредник између ове двије стране. Она је показала више од добре воље када је дио властитих средстава одредила за барокомору, те се ни у ком случају не може означавати као кривац за престанак пружања услуга из дјелатности барокоморе – сматра Миљановић.

Са друге стране, из ФЗО РС стиже другачији одговор. Како тврде за „Директ“ није тачно да ове године у транши Болници Требиње нису планирали средства за рад барокоморе.

Фонд је за ову годину за услуге пружања из области баромедицине за Болницу Требиње планирао и уговорио средства, на основу процјењених потреба те здравствене установе. Тако да нису тачне констатације да Фонд није намјенио средства за ову услугу болници Требиње – тврде у ФЗО РС.

Са њиховог становишта, одговорност за то што су пацијенти изгубили погодности коришćења услуга барокоморе, лежи на менаџменту Болнице Требиње.

– Свака болница, па и Болница у Требињу, има могућност и право да изврши релокацију средстава уколико уочи да за одређеним здравственим услугума постоји већа неопходност пацијената. Дакле, на менаџменту здравствених установа је да адекватно и у складу са начином финансирања здравственог система адекватно планира и процјењује потребе за одређеним здравственим услугама, прати финансијска кретања током текуће године и рационално и правично управља средствима које добија како од ФЗО РС тако и по другим основама, попут партиципације и слично – сматрају у ФЗО РС.

Власница „Баромеда“ Бранкица Стевић није жељела да даје званичне изјаве на ову тему. У неформалном разговору казала нам је да ФЗО РС није одобрио новац за ову годину за рад барокоморе, али да се, ипак, нада да ће се то у наредном периоду промијенити.

Но, у овом јавно-приватном партнерству новац није уложен само кроз 533.000 марака исплаћених за услуге барокоморе. „Баромед“ је смјештен у просторијама Болнице Требиње на име чега су потписали петогодишњи уговор о закупу просторија.

Међутим, умјесто да “Баромед” плаћа закуп Болници, договорено је да уложи своја средства у реновирање тих просторија. Према нашим сазнањима, „Баромед“ је у реновирање уложио око 70.000 марака, а будући да Болница не добија новац од кирије, може се сматрати да га је уложила из свог буџета.

Без одговора како је новац трошен

Колико је тачно новца уложено у реновирање просторија те како је могуће да је помпезно најављивана прича о повољним услугама баромедицине пропала за мање од годину дана, нисмо успјели да сазнамо од бившег директора Болнице Требиње Борислава Грубача.

Будући да Болница Требиње, по Закону о здравственој заштити РС, може да пружа услуге баромедицине својим лежећим пацијентима ако је оспособљена за то, поставља се питање зашто из сопствених средстава није купила барокомору, умјесто што је новац за то дала приватној амбуланти.

Према понуди коју је „Директ“ тражио од једне домаће трговине медицинском опремом, исту барокомора коју је набавио „Баромед“, уз њену инсталацију и технички тренинг који подразумјева издавање цертификата о стручној оспособљености особља за рад на њој, Болница Требиње могла је добити за око 120.000 марака.

У међувремену, према подацима сајта akta.ba, „Баромед“ је у прошлој години зарадио преко 46.000 марака. Ни он, а ни ФЗО РС нису нам дали одговор на питање да ли је прије него што је сачињен уговор о јавно-приватном партнерству између Болнице и „Баромеда“ направљен дугорочни план о исплативости овакве сарадње и начину на који она може да опстане.

Рјечитији нису били ни када је ријеч о новцу који је ФЗО РС исплаћивао за услуге барокоморе. На питање колико је новца у прошлој, а колико у овој години исплаћено за услуге баромедицине у РС, из Фонда за „Директ“ кажу да то није могуће оцијенити.

– Будући да је код болница у Републици Српској основни критеријум финансирања број и сложеност услуга, а од 2011. године болнице се плаћају по начину финансирања који подразумјева неколико модела, попут ДРГ модела за акутно болничко лијечење. Тако да није могуће прецизно навести трошкове услуге баромедицине, јер та услуга улази у укупне трошкове пацијента који лежи у болници – навели су из ФЗО РС.

Покушај да сазнамо за колики број и које врсте пружених услуга је „Баромеду“ дат јавни новац, био је безуспјешан и са актуелним менаџментом Болнице Требиње. Директорица Љубица Миљановић упутила нас је да одговоре на то питање тражимо од „Баромеда“.

Међутим, ни власница „Баромеда“ није одговорила на наш упит.

Фемић: „Пребацивање лоптице“ изазива сумњу

Миодраг Фемић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине, за „Директ“ каже да управо овакво ћутање свих актера о томе како су трошене паре за барокомору изазива сумњу у регуларност цијеле приче.

– Пошто ниједно од њих троје није хтјело да да званичне информације о начину на који су средства трошена, то изазива огромну сумњу да то није у складу са законом и остаје неразјашњено под којим условима је изграђена барокомора у Требињу, чији су новци у питању, коме се плаћа и на који начин – сматра Фемић.

И док надлежни „пребацују лоптицу“ одговорности са једних на друге и крију на који начин су потрошили јавни новац, посљедице њихових поступака директно осјећају пацијенти.

Нада Биједић из Удружења дијабетичара и других заинтересованих лица Требиње за наш портал каже да ће сада лијечење бити компликованије за пацијенте из овог града, јер ће морати да путују у здравствене установе у другим градовима и да притом, евентуално, узимају боловање за одсуство са посла, што ће им одузимати и вријеме и новац.

Незванично, у Требињу тренутно има око 2.500 особа које болују од дијабетеса.

Ј. Денда Борјан / direkt-portal.com

*Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже АЦЦОУНТ (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)*

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име