ПРАВНИ ПРЕСЕДАН КАО ЕПИЛОГ НАЈСТАРИЈЕГ НЕРАСВИЈЕТЉЕНОГ УБИСТВА У БАЊОЈ ЛУЦИ: Влада РС мора да плати одштету!

0
156

Уставни суд БиХ донио је „несвакидашњу“ пресуду по којој је Влада РС обавезана да Бранку Ћорди, који је 25 година безуспјешно трагао за истином о убиству брата Неђе Ћорде, плати одштету због „повреде права на живот“ од 5.000 марака!

Иако се не ради о великом новчаном износу, оваква пресуда је велика ствар за будућу праксу истражних органа и својеврсни правни преседан, јер је њоме једна званична институција кажњена због неправовремене и неефикасне истраге у случају тешког кривичног дјела.

Бранко Ћорда указао је на повреде својих права, загарантованих Уставом БиХ и Европском конвенцијом и то због пропуста бањалучке полиције и тужилаштва да проведу ефикасну и дјелотворну истрагу поводом убиства његовог брата.

Уставни суд БиХ је апелацију усвојио и утврдио повреду права на живот из члана II/3.а) Устава БиХ и члана 2. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, у поступку који је окончан наредбом Окружног јавног тужилаштва у Бањој Луци о обустави истраге (број КТН 2694/04) од 6. марта 2019. године.

– Имајући у виду конкретне околности из којих произлази да јавна власт није поступила у складу са захтјевом ажурности и експедитивности, те неопходне марљивости и свеобухватности у истраживању и откривању починиоца кривичног дјела убиства на штету Неђе Ћорде (апелантовог брата), Уставни суд је одлучио да апеланту за утврђену повреду права на живот одреди накнаду у износу од 5.000 КМ. Наведени износ апеланту је дужна исплатити Влада Републике Српске – стоји у одлуци Уставног суда БиХ.

Хронологија случаја

Неђо Ћорда убијен је у ноћи 28. на 29. децембра 1993. године у Бањој Луци.

Центар јавне безбједности Бања Лука је 23. фебруара 1994. године Основном тужилаштву у Бањој Луци поднио кривичну пријаву против непознатог извршиоца. У пријави је описано дјело те указано да предузетим мјерама и радњама није идентификован починилац.

У априлу исте године надлежно тужилаштво је вратило полицији споменуту пријаву уз захтјев да и даље раде на случају, а полиција их је у августу обавијестила да ће то и учинити. Затим је наступио дуг период неактивности.

Шест година касније, предмет је пребачен у надлежност другог тужилаштва, а у октобру 2001. године тадашњи ЦЈБ је обавијестио Окружно јавно тужилаштво Бања Лука да су, поред оца и супруге убијеног, обављени информативни разговори са још 12 особа о чему су сачињене службене забиљешке.

Дописом из септембра 2002. године полиција је обавијестила тужилаштво да и даље раде на расвјетљавању кривичног дјела и да ће их о резултату до којег дођу благовремено обавијестити. Услиједила је даља комуникација на релацији полиција – тужилаштво те су сличан допис о томе како „раде на случају“ из полиције послали и у фебруару 2003. године.

Сага се наставила и у наредним мјесецима, а тек у децембру 2008. године од ЦЈБ је затражено да се поново позову и саслушају свједоци, укупно њих шест, који су већ раније саслушавани, као и записник о обдукцији леша.

Међутим, помака у истрази и откривању Ћординог убиства није било, а његов брат куцао је на сва врата тражећи помоћ.

У јуну 2009. године Бранко Ћорда се обратио главном тужиоцу у Бањој Луци, захтијевајући да се предмет ријеши, а писао је и Високом судском и тужилачком савјету БиХ.

У потрази за истином о убиству свог брата и расвјетљавању свих околности, писао је и свим надлежнима у МУП-у РС који су били на функцијама у мандату 2014. године. Представке је слао тадашњем начелнику ЦЈБ Бања Лука Младену Марићу, министру Радиславу Јовичићу, директору полиције Гојку Васићу, као и тужилаштву.

Услиједили су нови кораци тужилаштва, али се дошло и до невјероватних сазнања о поступању неких „карика“ у ланцу, попут Завода за судску медицину у Бањој Луци, који ни након ургенције није доставио записник о обдукцији тијела убијеног. Оно што је посебно шокантно, јесте да је утврђено да нема метка којим је Ћорда усмрћен!

Тужилаштво је тек 29. августа 2014. године, дакле 21 годину од почињеног убиства, донијело наредбу о спровођењу истраге против непознатог починиоца или више њих, због основа сумње да је ноћу 28. на 29. децембар 1993. године у Улици раковичких рудара б.б. у Бањој Луци у намјери да убије Неђу Ћорду, испалио један метак из пиштоља непознатог броја и калибра у потиљак. Од задобијених повреда Ћорда је на лицу мјеста преминуо.

Обдукцију и вањски преглед леша обавио је контроверзни Жељко Каран

У образложењу ове наредбе је изнесена хронологија поступка, те је истакнута хитна потреба да се прибаве и доставе подаци везани за записник о обдукцији и вањском прегледу леша које је обавио контроверзни др Жељко Каран, као и да се хитно прибаве подаци о пронађеном зрну испаљеном из пиштоља.

У одговору који им је стигао из полиције, наведено је да „ЦЈБ није у могућности сазнати гдје се налази зрно којим је убијен Неђо Ћорда“!

Услиједио је низ других корака, који су таксативно наведени у образложењу чињеничног стања, у склопу одлуке Уставног суда БиХ, међу којима су поновљена саслушања и полиграфска тестирања, промјена поступајућег тужиоца… а све су пратила и стална писма и молбе Бранка Ћорде надлежним органима, те новом министру Драгану Лукачу, министарству правде РС и другима, а у којима је уриграо на брзину истраге и откривање починиоца дјела.

Посебно је карактеристично да полиција у допису тужилаштву из јула 2016. године, између осталог наводи:

– Увидом у расположиве евиденције из спорног периода није било могуће утврдити ко је од полицијских службеника присуствовао обдукцији беживотног тијела, те ко је преузео зрно извађено приликом обдукције леша Неђе Ћорде, нити располажемо подацима о даљем поступку с пиштољем одузетим од Б. Л. – наводи се.

Епилог овакве, у најмању руку „траљаве истраге“, закључен је 6. марта 2019. године, када је обустављена истрага, јер је наступила релативна застарјелост кривичног гоњења.

У образложењу је наведено да су током истраге предузете бројне истражне радње, саслушани многобројни свједоци и извршена полиграфска испитивања, али да је починилац кривичног дјела остао непознат. Затим су наведене релевантне одредбе Кривичног закона РС који је важио у вријеме извршења дјела, те констатовановано да се он у међувремену више пута мијењао, и да се, сходно законским одредбама, примјењује онај који је најблажи за учиниоца, а то је управо онај који је важио у вријеме убиства.

– Имајући то у виду и чињеницу да је предметно кривично дјело учињено 28/29. децембра 1993. године, Тужилаштво је утврдило да је у конкретном случају наступила релативна застарјелост кривичног гоњења 30. децембра 2018. године – стоји у образложењу тужилачке одлуке.

Наставак правне битке

Ипак, Бранко Ћорда ни тада није дигао руке од борбе да укаже на неадекватан, непрофесионалан и неажуран рад надлежних органа у истрази убиства његовог брата.

У апелацији Уставном суду БиХ навео је да дјело никада није расвијетљено, нити пронађен починилац јер „ЦЈБ и Окружно јавно тужилаштво никада нису провели истрагу на прави начин“.

– По апелантовом мишљењу, ЦЈБ и Тужилаштво су низ година скривали кључне доказе, односно нису подузели никакве мјере и радње како би се починилац кривичног дјела открио. У том правцу апелант је појаснио да је његов брат по повратку с борбене линије убијен у близини своје куће, да је потом извршена обдукција и преглед леша, да је том приликом из тијела његовог брата (главе) неспорно извађено зрно (метак) који је пет година након тога нестао, при чему нико од одговорних особа и институција, прије свега Тужилаштво, не зна гдје је наведени доказ депонован и да ли је икад дат на вјештачење – наводе у Уставном суду БиХ.

Овакву одлуку Уставног суда БиХ потисало је велико вијеће у саставу – Златко М. Кнежевић, предсједник, потпредсједници Мато Тадић и Мирсад Ћеман, те судије Валерија Галић, Миодраг Симовић и Сеада Палаврић.

Ћорда је истакао да је путем многобројних надлежних институција, подношењем представки, покушао утицати да се предмет ријеши и пронађе починилац дјела, али да у томе није успио ни по протеку 25 година од почињења убиства.

– Указао је да је конкретни предмет, иако их има још, најстарији неријешени предмет убиства у Тужилаштву и да, поред свих својих ургенција, за 25 година није урађено ништа како би се починилац кривичног дјела открио, већ се, по његовој оцјени, на предмету радило веома површно како би се испунио мјесечни или годишњи план. Позивани су исти свједоци и по неколико пута, вршена полиграфска испитивања, али никада Тужилаштво није добило податак, нити је подузело радње и мјере с циљем проналаска кључног доказа – метка, нити су икада прибављени налаз и мишљење вјештака по завршеној обдукцији који се највјероватније налази у ЈУ Завод за судску медицину – образложиле су судије Уставног суда БиХ.

Ћорда је у својој апелацији оцијенио да је комплетна истрага била неефикасна и да као блиски сродник трпи посљедице које се огледају у душевној боли узрокованој немогућношћу да сазна истину поводом убиства брата.

Иако он то није експлицитно навео, у Суду су истакли да из апелације произилази да му је тиме повријеђено право на живот из члана ИИ/3.а) Устава Босне и Херцеговине и члана 2. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Допустивост

У складу са чланом VI/3.b) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у БиХ. Такође, у складу са чланом 18. став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може разматрати апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону.

У конкрентом случају, апелацијом Бранка Ћорде није се оспоравала ниједна пресуду, него је покренуо питање (не)дјелотворности истраге, због чега се поставило питање допустивости.

– У вези с тим, Уставни суд указује да, у складу са чланом 18. став (2) Правила Уставног суда, може изузетно разматрати апелацију и када нема одлуке надлежног суда уколико апелација указује на озбиљна кршења права и основних слобода које штити Устав или међународни документи који се примјењују у БиХ – навеле су судије Уставног суда БиХ, те је у конкретном случају утврђено да постоји њихова надлежност.

Појашњено је да истраге морају бити ажурне и правовремене, доступне породици жртве у оној мјери у којој је потребно за заштиту њихових права.

– Штавише, у одређеним околностима истрага мора бити подвргнута и „оку јавности“ – додаје се.

Анализирајући цијелу хронологију случаја, и све (не)учињене радње, судије на крају истичу да „све наведено своди закључку да Тужилаштво није поступало у складу с неопходном марљивошћу и свеобухватношћу“, те да је „изостао благовремен и адекватан одговор у складу са позитивном обавезом јавне власти“.

Овакву одлуку Уставног суда БиХ потисало је велико вијеће у саставу – Златко М. Кнежевић, предсједник, потпредсједници Мато Тадић и Мирсад Ћеман, те судије Валерија Галић, Миодраг Симовић и Сеада Палаврић.

„Њих не боли што нас боли“

Новинар „Фокуса“ ступио је у контакт са Бранком Ћордом, као и његовим другим братом Драганом Ћордом, који живе у Канади.

Обојица су подвукли да им финансијска накнада коју треба исплатити Влада РС, ништа не значи, него да инсистирају и да се неће смирити, док убице њиховог брата Неђе, не буду изведене пред лице правде. Од почетка овог контроверзног случаја, они сумњају у три особе, као наручиоце и починиоце овог злочина.

– Не желим накнаду, него само истину и истрагу. С обзиром на то да су је обуставили због релативне застаре кривичног дјела, тражићу да се иде на апсолутну застару, а која траје до 2045. године. Направили су много пропуста. Писао сам свима у полицијским и тужилачким институцијама, као и у власти у РС. Четири пута сам се прошле године састајао са главним окружним тужиоцем Желимиром Лепиром и тражио да се открију починиоци убиства мог брата. Узети некоме живот је најопасније што се може десити једном друштву – казао је Бранко Ћорда, који је тренутно настањен у Ванкуверу у Канади.

Брат убијеног Бранко Ћорда се током прошле године четири пута састајао са главним окружним тужиоцем Желимиром Лепиром

Он је подвукао да га ни посљедња одлука Уставног суда БиХ неће зауставити да трага за истином.

Никада нећу одустати. Борићу се до смрти. Ја нисам против власти, али тражим да раде свој посао и да се ухапсе убице. Мени не треба тих 5.000 КМ јер сам до сада, трагајући за истином, дао бар десет пута више и спреман сам дати још толико само да се ухапсе извшиоци мучке ликвидације мог брата – истакао је Бранко Ћорда.

Његов брат Драган Ћорда, који такође живи у Канади, огорчен је досадашњим поступањем истражних органа у Бањој Луци, а сумња и на јаку криминалну спрегу у самом полицијском, правосудном и политичком врху, која је допринијела овако траљавој истрази.

– Не знам да ли се може и рећи да је истрага била спора, или је заправо није ни било. Ништа нису радили, само су нас лагали. Сваки пут су говорили „ради се, ради се“, а никаквог помака није било. Али њих не боли што нас боли, и можда нам се послије смију, јер не знају да ти цркаваш, да умиреш, да те боли, што 25 година не можеш доћи до истине и смираја – казао је Драган.

Додао је да им је у међувремену обоје родитеља преминуло, никада не сазнавши шта се десило и како је убијен њихов син.

РС ће испоштовати одлуку

У Министарству финансија РС, које је надлежно за све исплате из ентитетског буџета, су нам одговорили да се предмети по обавезама за дуг по апелацијама измирују посредством Канцеларије правног представника РС, као и да не могу износити детаље о исплатама на рачун физичких лица.

– С обзиром на то да се ради о исплати на рачун физичког лица којом би се довело у питање нарушавање приватности и кршење регулативе која се односи на заштиту личних података, не можемо дати тражену информацију. Личне податке може добити само лице на које се предмет односи или правни заступник уз предочавање валидне документације – одговорили су нам у Министарству финансија РС.

У Канцеларији правног представника РС потврдили су за „Фокус“ да су 11. јула 2019. године запримили Одлуку Уставног суда БиХ број АП-1057/19 по апелацији Бранка Ћорде.

– Рок од три мјесеца за извршење предметне одлуке истиче 11. октобра 2019. године. Канцеларија правног представника РС има обезбјеђена финансијска средства за исплату нематеријалне штете како када су у питању одлуке Уставног суда БиХ, тако и када су у питању одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру. Када је у питању конкретна одлука, извршићемо је и прије предвиђеног рока, односно чим апелант достави рачун на који ће средства бити благовремена уплаћена – казао је Слободан Радуљ, правни представник РС.

Из Окружног јавног тужилаштва нису се ни удостојили да одговоре на наш упит.

На питање да ли је био упознат са овим предметом, Радуљ је подвукао да није, „нити је могао бити, јер су га водиле друге институције“.

– Након што смо прочитали предметну одлуку, могли смо се упознати са суштином проблема – истакао је Радуљ.

У Министарству правде РС нису имали сазнања о наведеној одлуци, те су се са садржајем, како су истакли, упознали након нашег упита.

Потврдили су и да им се Бранко Ћорда више пута обраћао.

– Господин Бранко Ћорда се више пута обраћао овом министарству везано за предметни случај, а ради којег је и поднио апелацију Уставном суду БиХ, те му је Министарство правде РС, сваки пут одговорило, а све у складу са својим надлежностима – кратко нам је одговорила Бојана Милановић, виши стручни сарадник за нормативно-правне послове у овом министарству.

Из Окружног јавног тужилаштва за „Фокус“ нису доставили одговоре на питања у вези са овим контроверзним случајем, ни по протеку законског рока од 15 дана за достављање информација.

Међутим, у одговору на апелацију Уставном суду БиХ, из бањалучког тужилаштва су подсјетили да су запримили кривичну пријаву 1994. године, навели које су истражне радње предузели, а главни тужилац је истакао и да је у неколико наврата примао на разговор Бранка Ћорду и упознавао га с предметом, те да су прихватани његови приједлози у погледу саслушања неких особа за које је он исказао индиције да су могли бити осумњичени, или су могли о томе имати сазнања.

Европске пресуде

Уставни суд БиХ је у меритуму навео и неколико европских пресуда на које се позивају. Међу њима су Европски суд, М.Ц. против Бугарске, пресуда од 4. децембра 2003. године. Овај предмет је формиран на основу представке против Републике Бугарске коју је упутила Европска комисија за људска права, а коју је на основу Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода уложила држављанка Бугарске М. Ц.

Затим, ту је и пресуда од 24. октобра 2002. године, Мастроматтео против Италије. Одлучна је била оцјена суда јесу ли државна тијела учинила све што се од њих могло разумно очекивати како би се избјегао стваран и непосредан ризик за живот неке особе о чему су оне имале или требале имати сазнања.

Такође, истакнута је и пресуда од 26. фебруара 2004. године Нацхова и др. против Бугарске.

fokus.ba

* Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име