Приватни сектор на језику, a јавни у срцу

0
194
фото: capital.ba

Политичари у Републици Српској годинама причају о приватном сектору, а истовремено никоме од њих не пада на памет да сигурне фотеље замијене несигурном производњом.

Анализа ИЗВОРА је показала да су ријетки политичари у Српској који не маре за јавни сектор, којима су сигурне плате у јавним установама досадме и који су своју пословну срећу потражили у „приватлуку“.

Комплетан врх СНСД-а је у јавном сектору – Милорад Додик, Небојша Радмановић, Жељка Цвијановић, Никола Шпирић, Радован Вишковић, Игор Радојичић, Лука Петровић. Сви се годинама или деценијама налазе на државним јаслама. Поред делегатске, Шпирић прима и професорку плату на Економском факултету Универзитета у Бањој Луци.

Није лако бити опозиција

Ни у СДС-у ствар није ништа боља. Мирко Шаровић је у Савјету министара од 2012. године. Крајем јуна прошле године изабран је за предсједника СДС-а и професионални је посланик у ПД ПС БиХ. За генералног секретара СДС-а Зоран Латиновић именован је са позиције савјетника министра у Министарству спољне трговине и економских односа.

Мирко Шаровић (фото: sdsrs.com)

Предсједник Главног одбора СДС-а Милан Миличевић уједно је и начелник Теслића. Његов „начелнички“ колега у Лопарама Радо Савић је замјеник предсједника СДС-а. Сва четири СДС-ова потпредсједника – Мићо Мићић, Младен Босић, Недељко Гламочак и Немања Васић – дијелови су јавног сектора. Васић је потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ која је јавно-правна асоцијација.

Партија демократског прогреса има једног „издајника“: генерални секретар ове странке Милко Грмуша није на државним јаслама и запослен је као шеф правног сектора „Новоматик“ групације за југоисточну Европу.

Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић, његов замјеник Ненад Вуковић и потпредсједници Славиша Марковић, Игор Црнадак и Јелена Тривић раде у јавном сектору. Тривић је посланик у НСРС и ванредни професор на Економском факултету Универзитета у Бањој Луци.

Овлашћено лице ДНС-а у судском регистру и предсједник ове странке у оставци Марко Павић тренутно је, према свим доступним информацијама, незапослен. Док је био запослен, радио је само у јавном сектору.

Његов насљедник на предсједничком трону Ненад Нешић прима двије јавне плате – једну као посланик у Представничком дому ПС БиХ, а другу као в.д. директор „Путева РС“. Док је био у приватном сектору, Нешићеве компаније су биле међу највећим пореским дужницима у земљи.

Замјеник предсједника ДНС-а је бивши директор „Нове банке“ Милан Радовић. Тренутно је посланик у Народној скупштини РС, баш као и генсек ДНС-а Дарко Бањац. Потпредсједник ДНС-а Драгомир Јовичић је професор на Факултету безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци.

И друга два потпредсједника ДНС-а плату примају у јавном сектору: Марко Аћић као директор Републичког секретаријата за расељена лица, а Огњен Тадић као делегат у Вијећу народа РС.

Тешко је и мањинама

Предсједник ДЕМОС-а Недељко Чубриловић је уједно и предсједник парламента Српске. Његова замјеница Споменка Стевановић посланик је у НСРС, док је генерални секретар ДЕМОС-а Боран Босанчић одборник у Скупштини Града Бања Лука уједно је запослен у бањалучком „Водоводу“.

Недељко Чубриловић (фото: gerila.info)

Највише радника међу страначким функционерима који су запослени у приватном сектору крије Уједињена Српска. Међу њима су замјеник предсједника странке Маринко Драгишић који је запослен у „Јелшинграду“ и Душан Стојчић који такође ради у приватном сектору.

Предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић је посланик у ПД ПС БиХ и замјеник директора Универзитетско-клиничког центра РС. Његов замјеник Славко Дуњић је вбласник ПЗУ „Специјалистички центар Дуњић“ и привредног друштва „Wellmedic“. Потпредсједник Уједињене Српске Мијат Шаровић запослен је у невладиној организацији.

И социјалисти су, да зло не чује, редом отишли у јавни сектор. Петар Ђокић у Владу РС, Живко Марјанац у Вијеће народа РС, а Далибор Стевић у Народну скупштину РС. И бивши Ђокићев страначки саборац Максим Скоко је дио парламентарне већине, баш као и Горан Селак који је притом и директор бањалучког затвора. Предсједник ИО Социјалистичке партије Слободан Протић професионално је ангажован у странци.

„Тешко“ је и главешинама Народног демократског покрета: предсједник НДП-а Драган Чавић је народни посланик и в.д. директора „Електрокрајине“, док је генерални секретар ове странке Горан Ћосић донедавни замјеник министара у Савјету министара БиХ.

Вукојевић: У јавном сектору је могуће куповати гласове

Борислав Вукојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци за ИЗВОР каже да је већина политичара у Српској навикла на привилегије које гарантује јавни сектор. Исте политичке гарнитуре су, додаје он, у врху већ трећу генерацију. Нажалост.

– У јавном сектору је могуће куповати гласове, у приватном је то готово немогуће. Радна мјеста која немају начин верификације рада су идеална у јавним агенцијама, па савјетничка мјеста, сарадници. С друге стране, они који долазе из приватног сектора и успјешно раде свој посао су позитивна ствар у БиХ, јер не гледају све кроз призму личног интереса – казао је Вукојевић.

Шукало: Вратио сам се у струку

Адам Шукало је на Општим изборима 2014. године изабран за посланика у Народној скупштини РС са 260 гласова. Четири године касније освојио је 20.927 гласова, али није добио мандат у Парламентарној скупштини БиХ. Након тога се вратио праву.

– Вратио сам се у своју струку након политике. Уз политику сам радио на развоју вјештина да бих једног дана могао да живим управо од ове професије којом се бавим, од права – каже Шукало.

Адам Шукало (фото: srpskainfo.com)

Он додаје да напредује у каријери и да му право омогућава да храни петочлану породицу. О политичарима који зарађују искључиво у јавном сектору каже да о њима све говоре њихове каријере након политике.

– Они се и баве политиком да би себи могли да обезбиједе приватне послове једног дана када оду у пензију. Јавни сектор им омогућава да развију сопствени приватни сектор и то је свакако злоупотреба политике – рекао је Шукало.

Г. Дакић / izvor.ba

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име