ПРОПАГАНДНЕ МРЕЖЕ ЛАЖИ (I): Није неопходно да људи повјерују у лаж, довољно је да посумњају у истину

0
218

Упркос томе што власти и други политички актери директно или индиректно контролишу велики дио медијског простора, у новије вријеме развијају нове технике којима настоје манипулирати јавним мнијењем и корумпирати основне канале демократске комуникације.

Те технике превасходно укључују измишљање вијести и манипулисање чињеницама и њихово пласирање кроз врло функционалну мрежу пропагандних медија. Чини се да крајњи циљ и није да се ове информације прихвате у јавности као истините, већ да се створи константна дебата без краја и закључка, док се пажња јавности усмјерава управо на теме и расправе које одговарају властима. На овај начин јавност је под сталним притиском, слуђена свим овим „информацијама“.

Илустративан примјер може се наћи у сљедећем: 15. маја 2017. на порталу oslobodjenje.rs извјесни Радосав Милутиновић у рубрици Став у тексту „НОВИ УДАР СТРАНАЦА И ’ДОМАЋИХ ИЗДАЈНИКА’: План ’Последња шанса’ коси Републику Српску!“ изнио је читав план насилног свргавања Милорада Додика са власти у Републици Српској. Овај текст преноси СРНА, а онда и РТРС, тражећи коментаре од представника опозиције. О пакленом плану рушења Републике Српске причало се и у Дневнику РТРС-а, уз коментаре „експерта“ Џевада Галијашевића. Исту вијест преноси и Спутњик, позивајући се на oslobodjenje.rs, а затим и Пинк, позивајући се на Спутњик. На крају се показало да Радосав Милутиновић уопште и не постоји, како је за Анализирај тада открио Срђан Пухало.

Пухало је истакао да то није први пут да се политички манипулише фиктивним ликовима: годину раније портал srpska.ru такође је „цитирао“ измишљеног аналитичара Сергеја Миловановића, исто тако у одбрану Додика. У међувремену, оригинални текст на порталу oslobodjenje.rs је обрисан, док је текст на Спутњику измијењен тек толико да се Радосав преиначи у „извор“. Блесаво и наивно би било очекивати исправку нетачног навода − како налаже Кодекс. Поента свакако није била у Радосаву Милутиновићу.

Ширење дезинформација

Није то био једини пут да се путем праћења ширења дезинформације од извора до медија преноситеља да примијетити да је у бх. медијском простору на дјелу дезинформационо-пропагандна мрежа која за циљ има дезинформисање јавности кроз употребу метода чији се коријен може наћи, прије свега, у хибридним методама ратовања 21. вијека. Наш медијски простор полигон је за стварање како простора за дезинформисање тако и за креирање неповјерења и довођења у питање већ установљених чињеница. У контексту очитих сепаратистичких накана вођства Републике Српске и СНСД-а Милорада Додика и његових све јаснијих аутократских тенденција, крајње је индикативно да бројни медији из овог ентитета, на челу са два јавна сервиса − РТРС-ом и агенцијом СРНА − не само да отворено подржавају ентитетску власт већ служе као лансирне платформе за дезинформације.

Без обзира на очигледне примјере попут ових с почетка текста, до 2019. нисмо имали тако конкретне доказе као што их је пружило УГ „Зашто не“ путем свог истраживања „Дезинформације у онлине сфери: Случај БиХ“. За основу истраживања узете су оцјене скоро 2.500 медијских прилога које је портал Раскринкавање оцијенило у периоду од новембра 2017. до новембра 2018, а за које је установљено да садрже дезинформације у неком од својих појавних облика. Закључци су јасни: иако су анонимни портали тип медија који најчешће производи и преноси дезинформације, појединачни медији с највише политичких дезинформација управо су били РТРС и СРНА.

Међутим, далеко интересантнији су резултати „ассоциатион руле мининг“ анализе – дакле, алгоритамско проналажење веза између унесених података у великом сету података – у истом истраживању, који су потврдили постојање дезинформационе мреже: групе медија који континуирано користе једни друге као изворе и преносиоце истих дезинформација. Група се састоји од 29 медија: 15 у Србији, а 14 у Босни и Херцеговини (од чега 12 у Републици Српској). Медији који се појављују као главна осовина у овој мрежи су РТРС у Босни и Херцеговини, те Спутњик, Информер и Блиц у Србији. Од битнијих учесника свакако се по броју повезница издвајају и Инфосрпска, АТВ, Глас Српске и СРНА у РС-у, те Курир у Србији.

РТРС, превасходно његов информативни програм, годинама је предмет седмичне анализе портала Анализирај и довољан је и летимичан увид у објављене текстове да би се разумјело пропагандно дјеловање ентитетског јавног РТВ сервиса, који би морао искључиво служити грађанима, а не било којој политичкој структури. Присуство РТРС-а у овој мрежи је и најпроблематичније: никад конкретнији докази нам говоре да грађани БиХ плаћањем претплате изравно финансирају властито дезинформисање. Само по себи, ово би требало бити довољно да се спроведе озбиљна ревизија рада ове медијске куће. Међутим, о разлозима због чега још увијек није дошло до тога, као и чињеници да и сами медијски професионалци већином игноришу проблематично понашање РТРС-а, али и осталих домаћих учесника у овој мрежи нешто ћемо касније.

Етикетирање противника

Вратимо се актерима: да Спутњик Србија, иако начелно медиј који дјелује у сусједној земљи, има итекаквог учешћа у креирању позитивног мишљења о политичким актерима у БиХ говоре и двије анализе портала Раскринкавање из прошле године. У јануару 2018. анализа садржаја у тромјесечном периоду показала је да је Милорад Додик не само најзаступљенији бх. политичар на порталу Спутњика већ и неко чији су ставови, изјаве и активности без изузетка приказане у позитивном свјетлу. Пред октобарске изборе 2018. Раскринкавање је указало на чињеницу да је број чланака о Додику био шест пута већи од оних о његовом директном конкуренту за мјесто члана Предсједништва БиХ из реда српског народа Младену Иванићу. Поред тога, доказ манипулативне природе Спутњиковог рада видљив је и у податку да су Иванићеви ставови, за разлику од Додикових, скоро у потпуности игнорисани, те да је Иванић, и када је био споменут, имао улогу предмета Додиковог говора или говора Додикових блиских сарадника.

Још проблематичнија је улога онлине медија попут портала Инфосрпска.ба, који оперише без импресума, контакт-телефона и адресе. Иако није познато ко стоји иза овог сајта, то особу или особе задужене за креирање и дистрибуцију садржаја од јула 2018. наовамо, откада датирају њихове објаве на друштвеним мрежама, није спријечило да се позиционирају као платформа за дезинформације, теорије завјере и лажне вијести. Како је у септембру 2018. писао србијански дебункинг портал Раскрикавање (пројекат истраживачког портала Крик), дезинформацију о томе да тајна служба БиХ прислушкује Додика и предсједника Србије Александра Вучића путем агенције СРНА са Инфосрпска пренио је и Тањуг, чиме је ова теорија завјере добила на легитимитету, иако се показала потпуно нетачном, како су нагласили из Раскрикавања.

Инфосрпска такођер не преза од отворених напада на сваког ко би се могао сматрати противником режима у РС-у и Србији. Тако је Раскрикавање указало на кампању против тадашњег уредника Центра за истраживачко новинарство Србије Дине Јахића, гдје је представљен као „Сорошев инструктор и плаћеник“, што ће затим поновити и сам Милорад Додик. Манипулацијама и реториком о страним плаћеницима, пише Раскрикавање, Инфосрпска се користила и у нападу против бх. НГО-а „Под лупом“, окарактерисавши организацију посматрача изборног процеса као „сорошевце“ само зато што су упозоравали на изборне неправилности пред већ споменуте изборе у октобру прошле године.

Етикета страног (притом мислећи на западног) плаћеника изузетно је захвалан механизам застрашивања медијских радника и невладиног сектора, делегитимизирања политичких противника, али и ефикасан начин да се још више приближи ментору и савезнику којем је дезинформисање дио војне доктрине: Русији.

У другом дијелу серијала анализират ћемо дезинформације као вид хибридног ратовања, представити најчешће облике дезинформисања присутне у бх. медијском простору, те видјети зашто је нашим грађанима тако тешко борити се против дезинформација које им се свакодневно пласирају.

А. Брезар/analiziraj.ba

* Текст је произведен у оквиру медијског pool-a Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име