РАФИНЕРИЈА НАФТЕ У БРОДУ: Трагедија у бесконачно много чинова

0
73

На крају 2018. године Рафинерија нафте у Броду имала је акумулирани губитак у износу од 622,3 милиона марака. Само прошле године Рафинерија је пословала са губитком од 10,9 милиона марака, док су њене краткорочне обавезе веће од обртне имовине за 40 милиона марака.

Откако је Рафинерија приватизована не престају приче о криминалу који се 12 година „ваља“ у овој фабрици. Бројни ревизорски и финансијски извјештаји и анализе невладиних организација показале су да је у Рафинерији „нешто труло“, али правних посљедица по одговорне нема. Нити ико објашњава како је направљен минус од 620 милиона марака.

Уласком Руса у бродску рафинерију почела је њена пропаст. Нафта, тај производ траженији од свега, умјесто да је рафинерију подигла на седмо небо – свукла ју је у блато из којег је и потекла. Годинама се прича о нетрансперентној приватизацији, о повезаним правним лицима, о трансферним цијенима, али одговорни – и Влада Српске и Руси – о томе ћуте.

Историја питања

Рафинерија нафте Брод основана је 1889. године, а након завршетка изградње почела је са радом три године касније као „Даница“ – дионичко друштво хемијске индустрије. У току 1927. године Рафинерију од државе купује америчка компанија „Стандард Оил Цомпанy“ и она остаје у њеном власништву до 1941. године. Под будним оком ФНРЈ Рафинерија се национализује и наставља са производњом 1949. године.

Од 6. априла 1998. године Рафинерија послује као зависно предузеће Матичног државног предузећа Нафтна индустрија Републике Српске. Рјешењем Основног суда у Добоју од 6. фебруара 2003. године регистрована је промјена начина организовања и Матично предузеће Нафтна индустрија Републике Српске – Зависно предузеће Рафинерија нафте Српски Брод уписан је у судски регистар као Холдинг компанија Рафинерија нафте Српски Брод.

Прво долази „Витол“

Рафинерија нафте Босански Брод је у децембру 2003. године потписала уговор са енглеском компанијом „Витол“. Уговором је дефинисано да ће Рафинерија нафту прерађивати искључиво за потребе „Витола“ и да неће склапати сличне уговоре са другим компанијама.

У уговору се наводи да ће „Витол сваког мјесеца обезбиједити најмање 60.000, а највише 100.000 тона сирове нафте“. Цијена прераде нафте била је, како је стајало у уговору, 28 долара по тони сирове нафте.

Једини власник сирове и прерађене нафте је „Витол“, а Рафинерија се обавезала да ће помоћи приликом продаје финалних производа, док се „Витол“ обавезао Рафинерији да ће уплатити два милиона долара авансно уз камату од четири одсто изнад ЛИБОР-а.

Уговор је потписан на годину дана и то уз члан којим се сарадња аутоматски продужује на још годину дана ако се не склопи нови уговор о пословно-техничкој сарадњи. Уговор је наслоњен на законодавство Велике Британије, а у име Рафинерије га је потписао њен тадашњи директор Илија Дрпа. Министарство привреде и енергетике, на чијем је челу тада био Милан Богићевић, „неопозиво и безусловно је гарантовала испуњење уговорних обавеза Рафинерије нафте Српски Брод преузетих потписаним уговором о услужној преради сирове нафте и продаји деривата“.

Рафинерија је у априлу 2004. године тражила раскид уговора. Годину дана касније „Витол“ и компанија „Галакси“ нуде Влади РС преузимање Рафинерије. „Витол“ и „Галакси“, којима је Рафинерија остала дужна око три милиона евра, нуде Влади формирање заједничког предузећа у којем би ове двије компаније имале 70 одсто учешћа. „Витол“ би имао пуну контролу над Рафинеријом пет година с могућношћу продужења за још пет. Рафинерија би за њих прерађивала нафту.

Када су пропали сви покушаји споразумног раскида уговора, Витол је 28. јула 2006. године у Лондону тужио Републику Српску и Рафинерију тражећи 115 милиона долара за изгубљену добит.

Влада Републике Српске и Народна скупштина РС 2007. године доносе одлуку о продаји нафтног сектора руској компанији „Њефтегазинкор“. Потписан је уговор који је подразумијевао да руска компанија плати 121 милиона евра. Утврђено је да дугови Рафинерије нафте Брод износе најмање 207 милиона КМ.

Договорено је да руски купац преузме дуг за порезе и доприносе (133 милиона КМ) који ће му бити репрограмирани на девет година уз грејс период од четири године и без камата. Руси исплаћују Влади 121 милиона евра за акције Нафтне индустрије, с тим да Влада РС мора исплатити 72,5 милиона евра повјериоцима Рафинерије у Броду.

Влада потом формира Комисију непознатог састава која је требала да преговара са повјериоцима, утврди дуг и предложи намирење. Цијели процес је вођен под ознаком „строго повјерљиво“. Народна скупштина Српске је на приједлог Владе усвојила закључак према којем се највећим повјериоцима може исплатити до 70 одсто траженог новца. Овим је преговарачки тим Владе добио ексклузивно право да у „четири ока“ одређује висину износа који ће бити исплаћени. Кроз ове преговоре који су трајали више мјесеци договорено је поравнање дугова са компанијама међу којима је и „Витол“. Влада РС је „Витолу“ у јулу 2007. године исплатила 27.398 милиона америчких долара.

Специјално тужилаштво РС годинама је водило истрагу против одговорних лица. Подигнуте су оптужнице против Илије Дрпе и Милана Богићевића. Врховни суд РС је 1. априла 2013. године правоснажно ослободио и Богићевића и Дрпу.

У образложењу ослобађајуће пресуде наведено је да Богићевић и Дрпа нису имали директни умишљај и вољу да са „Витолом“ закључе уговор о услужној преради нафте који ће нанијети штету Републици Српској. Врховни суд РС у фебруару 2012. године укинуо је првостепену пресуду Посебног одјељења Окружног суда Бањалука, према којој је Дрпа био осуђен на двије, а Богићевић на годину и по дана затвора.

Међу саслушанима је био и некадашњи предсједник Републике Српске Драган Чавић. Годинама љути опозиционар, а сада дио владајуће коалиције и директор „Електрокрајине“, Чавић је тада говорио да је крајње сумњив износ који је исплаћен „Витолу“.

– У самом поступку доказивања у судском поступку против Дрпе и Богићевића људи који су радили на стручној експертизи су доказали да је тај износ одштете који је исплаћен апсурдан. Штета је према тим подацима вишеструко, вишектруко нижа. Прича о Витолу је само мала слика оног што се дешавало током приватизације Рафинерије, а само бог зна шта је ту све било – истицао је тада Чавић. (наставиће се)

Горан Дакић / eho.ba

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име