RASTKO VUKOVIĆ: Hijerarhijama godi ravnopravan narod

zakon velikih brojeva

Liberalizam je pokret francuskih revolucionara (liberté, égalité, fraternité) uoči 1800. godine za slobodom  i njenom zaštitom od strane pravne države. Bio je to bojni poklič za oslobađanje za aristokratiju pretećih potencijala jednakih i, na užas tadašnjih monarha, poziv na bratsku borbu rulje protiv hijerarhije. Znamo da svako dobro ima i loše strane, ali demonima liberalizma još se nismo ozbiljno bavili.  

Jedna od mračno-svetlih strana liberalizma doći će nam iz saznanja da jednakost generiše sukobe. Žestina sportskih takmičenja dolazi iz fer pravila, oštrija je konkurencija ravnopravnih, veće su neizvesnosti jednakih šansi, pa ispada da priroda ne voli jednakost.

Bog ne gradi duge prave linije, on jedva da može proizvesti dve jednake pahulje snega i nikada nije bio u stanju da sam smisli nešto poput Fordove proizvodne trake, a umišlja tako mnogo! Ipak, ljudi su i u mnogo težim stvarima njemu pomagali, pa do daljeg ostaje dilema: hoće li liberalizam zaratiti sa tim apsolutom ili će ga jadnog samo ignorisati? Zato mu je dobro da ćuti i da se krije. Parafraziram.

U društvima ravnopravnih lakše niču hijerarhije, jer – sada znamo – priroda ne voli jednakost. To vidimo u ovladavanju američke demokratije korporacijama, komunizama od njihovih doživotnh predsednika, revolucionarne Francuske od imperatora Napoleona ili jednakih pred Bogom od strane inkvizicije. Hijerarhijama godi ravnopravan narod. Tamo su one kao ajkule u moru sitne ribe, spremnije za dalje međusobne borbe.

Zato što im odgovara ravnopravnost zato su nove hijerarhije liberalizma krenule ka globalnom društvu, ne shvatajući da ravnanje sveta (u njihovu korist) košta sve više i više, a zauzvrat dobijaju se sve manje i manje, jer priroda ne voli jednakost. Mi koji ne pratimo te troškove isto možemo primetiti na rastu pravnih sistema. Iz definicije liberalne države, koja štiti slobode građana, sledi da država mora reketirati građane, oduzimati im slobode u ime slobode.

Njoj treba sve više represije protiv otpora jednakosti (koja generiše sukobe), a onda i više ravnopravnosti kao osnovnog tkiva prava. Više prava stvara veću potrebu za pravom na spontan, nezaustavljiv i u tom smislu stabilan način. Oni najsposobniji u korišćenju sloboda postaju njegove najveće žrtve, pa države sa najviše prava (regulacije, administracije, birokratije) na kraju usporavaju sa razvojem.

Pravno uređena država vremenom biva sve više efikasna u zaštiti svojih oligarha, bolje nego ijedna država u prošlosti. Tako dobijamo sve manji procenat onih koji imaju sve veći procenat svega. Neprijatna narastajuća neravnopravnost nastaje, slično prethodnom, upravo u hodu ka navodnoj ravnopravnosti. To bi se moglo prikazati i kao velika zavera prirode protiv malih običnih ljudi, eventualno u korist tehnokrata koji vrebaju sa strane.

Ako liberalizam ne zaustave pomenuti apsurdi, priroda će svoje goniti i dalje. Države će težiti formama stabla drveta satkanog od živih ćelija ili nekim sličnim složenim živim bićima. Njima i nama zajedničko biće rađanje sopstvenih univerzalnih jedinki koje umiru specijalizovane, koje evoluiraju u manje slobodne,  manje pametne na uštrb celine i manje reproduktivne.

Pravo će lakkše nadvladati zastarjele hijerarhije poput porodice, običaja, religije, nego nove borce koje je iznedrio sam liberalizam. Tu pre svega mislim na savremene vlasnike novca i moći koji će pre ili kasnije hteti ovladati pravom. U početku oprezno, recimo sa naivnim lobijima ili povremenim uzvraćanjem pravne države po korupciji, kada ćemo je videti kao sukob dobra i zla, zatim ravnotežu jin-jang, ženskog i muškog principa, da bi na kraju ona mogla postati borba za život u kojoj mi navijamo protiv pravnih ograničenja.

Liberalizam je ideologija slobode koja u ime oslobađanja rađa kontrolu većine od strane sistema i sistema od strane malobrojnih. Pa ipak, strepeći od drugih aduta koje priroda skriva u svojim rukavima, zbog pritiska moćnika, a na kraju i zbog navike i neznanja, mi ostajemo u liberalizmu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime