RASTKO VUKOVIĆ: Privlačnost nemira (o životu)

zakon velikih brojeva

Eto šta je život (citiram jednu stariju gospođu): na jedna vrata uđeš, na druga izađeš i gotovo! Može li se i o tome reći nešto egzaktnije? Sigurno je da može, ali za početak zaboravite na uobičajene rasprave o smislu života i ,,nauke“ o njemu samom.

Život se može definisati i pomoću komunikacije i alternativno pomoću dejstva – proizvoda energije i trajanja. Ovaj drugi pojam je nauci poznatiji, pa ga razmotrimo prvog. Ne postoji deo poznate materije bez makar nekakve energije i trajanja, a opet priroda kao da ih želi što manje. Za svaku poznatu trajektoriju fizičkog kretanja važi princip najmanjeg dejstva! To je osnovna alatka teorijske fizike i još uvek bez značajne dalje primene.

Talasi se kreću kroz sredine različitih brzina, prelamajući se ili odbijajući, stalno trošeći najmanje vremena između dva mesta na putu. Interakcije čestice sa okolinom su u najmanjoj mogućoj razmeni energije. Tu škrtost dejstva potvrđuju čuvene Ojler-Lagranžove jednačine (1750) iz kojih zatim izvodimo i geodezijske linije kretanja u raznim oblastima fizike, uključujući relativističku i kvantnu mehaniku. Razne minimalizme koji se redovno potvrđuju eksperimentom. Upravo ta potreba supstance da ne deluje, njena sebičnost, međutim, omogućava joj posedovanje viška dejstva.

Supstanca dokazuje svoje postojanje dejstvom, ali sa druge strane i komunikacijom. Razmena informacija je utoliko veća što je manje verovatna, a manje verovatna je ređa, pa se prethodna logika minimalizma dejstva sada ponavlja i sa informacijom. Prirodna štednja informacije postaje novootkriveni princip koji pokreće akumulaciju i informacije.

Supstancu sa viškom dejstva i informacije koju nerado nazivamo fizičkom nazovimo „živim bićem“, za razliku od one koja toga viška nema. Mrtva tvar ima minimalno dejstva i komunikacije, a onda to znači da ih živa bića imaju više. Živa ćelija sadrži više informacije od nežive supstance od koje se sastoji, pa ima više opcija na raspolaganju i čini više odluka. Otkriva je kretanje mimo rešenja Ojler-Lagranžovih jednačina.

Iz novog principa – da priroda škrtari sa emisijom informacije – dolazimo do definicije živih bića sa informacijom u višku. Ona bi se svog viška lakše odrekla da okolna tvar nije popunjena, pa se svojih viškova rešava na rate interakcijama, ali i organizovanjem. Ne komunicira se sa svakim i otuda spontano udruživanje srodnih.

Srodnost je prilika za organizovanje koje je zapravo odricanje od ličnih sloboda, od viškova opcija, od viškova informacije i dejstva. Kolektiv nastaje preuzimanjem akumuliranih individualnih viškova. Mi se odričemo dela svojih sloboda u korist pravne države, radi sigurnosti i efikasnosti, kao što žive jedinke ponekad evoluiraju u višu strukturu. One se ugrađuju, ograničavajući sebe u korist kolektiva, pa dosledno novoj definiciji života,kažemo da je i sama organizacija živih bića takođe neko živo biće.

Srodnost tkiva živog bića ide do početne univerzalnosti živih ćelija. Odrastajući one se specijalizuju, doprinoseći tako efikasnosti živog tkiva. Replika principa minimalizma. Inteligencija je sposobnost korišćenja opcija (revidirana definicija), pa bolje organizovan može biti i manje inteligentan. To se očekuje evolucijom organizacije.

Složenom organizmu bolje stoje poslušnici, oni u uskom segmentu poslova, dakle specijalizovane ćelije manje autonomne, ne više nepredvidljive svaštare, niti neke previše pametne, ali ni takve koje bi se nekontrolisano razmnožavale. U tom pravcu ide i razvoj društvenih sistema?

Opisano gledanje na život nije nepoznato biologiji, ali ono ovim dobija dublja značenja. Darvinova evolucija traje ne samim slučajnim odabiranjem, koje bi zbog mnoštva mogućnosti težilo rasulu, nego i principom informacije koji ga vodi ka organizaciji.  Život jedinke, kolonije, pa i vrste, tako postaje poput bure na okeanu. Posle oluje grane sunce i sve se smiri, kao da je nevreme bilo neželjeni poremećaj, a njegovo smirivanje uspeh, ali mi dodatno, vidimo i neku privlačnost u nemiru. Pokreće nas lepota života.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime