RASTKO VUKOVIĆ: Tačka preokreta i nepovratno stanje

Naginjemo sanduk da ga prevrnemo do nekog ugla nakon čega se on preveće sam. Tačka preokreta je prelazak težišta sanduka (presek velikih dijagonala) preko vertikale nad osom obrtanja – donjom ivicom strane na koju sanduk pada.

Znamo da će se pre prevaliti puna čaša od prazne, ona čijem težištu treba manji put do prekretnice. Nepovratnu tačku imaju i splav na reci koji se približava vodopadu, okidač na pušci pre ispaljenja metka, različito podešeni hronometri pričvršćeni na dasci koja se može slobodno kretati po horizontalnoj podlozi spontano će se usklađivati i na kraju sinhronizovati.

Nepovratno stanje je ponekad i „pokret krila leptira u Meksiku koji će izazvati oluju u Teksasu“. Citiram „efekat leptira“ teorije determinističkog haosa čiji je osnivač američki matematičar Lorenc (Edward Norton Lorenz, 1917-2008) i koji je rekao da je stanje haosa kada sadašnjost određuje budućnost, ali približna sadašnjost ne određuje približnu budućnost.

Novinar Malkolm Gledvel je napisao zanimljivu knjigu „Tačka preokreta“ (Malcolm Gladwell, The Tipping Point, 2000) u kojoj je tražio kritičan momenat, okidač ili tačku ključanja, kako on kaže, koja pokreće „društvenu epidemiju“. Opisao je poznati događaj američke istorije 18. maja 1775. godine, kada su Pol Revere i Vilijam Dovs odlučili preneti glasine o mogućem napadu Engleza meštanima okoline Bostona krenuvši na suprotne strane.

Prvi je u prenošenju vesti bio veoma uspešan i napad Britanaca 19. maja na Leksingron naišao je na organizovan i žestok otpor i doživeo težak poraz. Drugi uzbunjivač nije uspeo.
Analizirajući ovaj događaj autor ističe tri važne karakteristike osobe koja pokreće „epidemiju“ usmene predaje.

Poveznikom on naziva izuzetnog pojedinca koji je negde oko nas i možda ga nismo svesni, ali koji ima veliki broj poznanika. Zahvaljujući takvima poruke (slobodnom) mrežom između dva mesta stižu u pet do šest primopredaja. Poveznici su ljudi koji poznaju sve i svakoga. U teoriji takvih mreža, dodajem, oni su malobrojni čvorovi, koncentratori, sa mnogo konekcija, naspram ostalih mnogobrojnih čvorova sa malo njih.

Drugu važnu karakteristiku, smatra autor, ima znalac (eng. maven). Tako on naziva neobičnu osobu koja u datim okolnostima prikuplja bitna znanja i ima podatke o različitim potrebnim stvarima, voli o tome da raspravlja i da bude ljudima na usluzi. Treću presudnu osobinu imaju osobe koje Gledvel naziva trgovcima. To su ljudi sa posebnim sposobnostima da nas uvere u nešto kada smo neodlučni i nepoverljivi. Situacija koja u osobi ujedinjuje pomenute osobine (poveznika, znalca i trgovca) može je učiniti pokretačem „društvene epidemije“.

Svaka od tri osobine je neka slika slobodnih mreža, formalno gledajući, nazvana po slobodnim, ravnopravnim konekcijama svojih čvorova. Objašnjavao sam kako jednakost verovatnoća povezivanja u izgradnji ovih mreža dovodi do izdvajanja retkih koncentratora, poput ljudi koji na slobodnom tržištu stiču nesrazmerno velika bogatstva, ili vladara koji se u uslovima ravnopravnosti izdvajaju sa velikom moći. Njihova pojava posledica je zakona verovatnoće, ili principa (minimalizma) informacije, a ako hoćete i prirode koja ne voli jednakost, jer je njena suština različitost, jedinstvenost pojedinca.

U tom modelu, kada jednakost stvara nejednakost izdvajajući koncentratore, može se naslutiti potreba za ravnopravnošću da bi se postigla jedinstvenost. Dublje gledajući to je generator koji iz formalno jednakih zakonitosti proizvodi jedinstvene pahulje snega, listove drveća, osobe. Otuda tražeći dalje naći ćemo i apstraktnu univerzalnost matematike.

Međutim, ne idemo ovde tako daleko. Jednako je fantastična akumulacija dejstva (informacije) koja pod blagom prinudom principa minimalizma stvara viškove i život. I sa time ću zaokružiti ovu priču. Da nismo svedoci erupcija gejzira i vulkana na planetama pritisnutima takođe blagom i univerzalnom prinudom gravitacije, teško bismo poverovali da sveprisutna težnja za manje može proizvesti više.

Kada primetimo da načelni minimalizam informacije podržava izdvajanje živog bića iz neživog, stvorenja sa većim mogućnostima biranja u uslovima težnje za što manjim, onda do nalaza jednog važnog primera pomenutog dualizma jednakosti i jedinstvenosti nismo daleko. Živo biće prolazi kroz slične faze mladosti, zrelosti i starosti kroz koje prolazi oluja nastala i vođena „principom najmanjeg dejstva“, poznate sveprisutne „sile“ fizike.

Analogne faze prolazi i naročito udruženje živih bića, koje isto možemo nazvati živim. U ranoj fazi jedinke takvog društva su jednoobrazne (stem ćelije) koje se vremenom specijalizuju za različite poslove u službi hijerarhije. One na taj način predaju sopstvene viškove „mogućnosti biranja“ (informacije) organizaciji, pored toga nastojeći da evoluiraju u sve efikasnije žrtvujući dužinu života, pamet ili reproduktivnost.

Težnja ka smanjivanju informacije postoji i u demonizmu, obožavanju smrti, kao i u želji za redom i sigurnosti. Druge emocije samo se švercuju, kače za ovaj fundamentalni proces principa informacije koristeći ga, kao što hidrocentralama mi iskorištavamo gravitacionu silu da bismo dobili električnu energiju.

Oboje, život i smrt, nastaju u „tačkama preokreta“ i kao što žena ne može biti polovično trudna, tako se mrtvi ne vraćaju u žive. Ukratko, ovo bi bio uvod u jedan zanimljiv zaplet.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite komentar
Unesite ime