РАСТКО ВУКОВИЋ: Зашто нисмо једнаки?

0
299
zakon velikih brojeva

Физичка супстанца је само оно са чиме можемо на неки начин да интерагујемо. Чак и „тамна материја“ свемира по тој дефиницији физичка је супстанца, јер она гравитационо делује на галаксије, на звезде и друга небеска тела, а они делују на нас. Такође, нема дејства без информације, а додатно оба су „истине“, јер није могуће физичко дејство за које бисмо доказали да није могуће.

Одговарам на постављено питање „Зашто нисмо једнаки“ у којем се алудира на неправде у свету наводно решиве простим проглашењем равноправности свих нас. Рецимо да знамо да нема потпуно истих лица и истих услова и да је зато једнакост немогућа мисија правне доктрине, а онда се од мене очекује да изнесем дубље узроке те неједнакости. Одговор са становишта данашњих трендова је толико неочекиван да морамо ићи полако, у корацима.

Теореме које откривамо су попут чворова слободних мрежа, са малим бројем тзв. концентратора који имају велики број повезница насупрот великог броја осталих, а идеја информације, откриће саме те теорије, једно је од гушћих места мрежа истина и дедукција. Густи су и поједини принципи информације – конзервација, минимализам и јединственост, а као што ћу објаснити, последица сва три принципа је одговор на постављено питање – зашто нисмо једнаки.

Први је принцип „конзервације“ који говори о закону одржања (физичке) информације и углавном је познат физици. Ако требам рећи још нешто ново о њему, нека то буде да је информација пропорционална (физичком) дејству, а даље знамо да постоји квант дејства (Планкова константа), па је већ због тога информација неуништива. Другачији доказ „конзервације“ је сама комуникација. Ми зато можемо комуницирати, јер информација не може тек тако нестати. Ми зато морамо комуницирати, додаћу, јер немамо све, јер смо различити.

Други принцип је „минимализам“. Он директно следи из „принципа најмањег дејства“ већ познатог (теоријској) физици, али до њега (шкртарења информација) можемо доћи и неспекулативно, помоћу (математичке) теорије вероватноће. Вероватнији догађаји су мање информативни, а такви су и чешћи. Дакле, зато што је већа вест да је човек ујео пса, него вест да је пас ујео човека, знамо да природа шкртари са емисијом информација. Затим знамо да ће у скупу равноправних исхода поједини имати најмању вероватноћу, па отуда да природа не воли једнакост. Бацање фер-новчића има већу неизвесност од нефер, а исход „писмо“ или „глава“ у првом случају је информативнији.

Трећи принцип је „јединственост“. О њему смо најмање разговарали, јер је он понајвише ствар физике. Тај принцип је поопштење тзв. Маховог принципа, како је Ајнштајн својевремено по најпознатијем физичару и филозофу 19. века назвао утицај маса целе васионе на воду у лавору који се окреће у односу на те масе. Вода се просипа због центрифугалне силе која настаје релативним кретањем воде у односу на васиону, а обрнуто не би било могуће. Узгред речено, исти експеримент са лавором наводио је и Њутн доказујући „апсолутни простор“.

Аналогно Маховом принципу, нас дефинише наша прошлост. Свака честица од које се састојимо има неку своју историју по којој је једниствена и, тако гледајући, свака честица васионе је јединствена. Супстанца се дефинише информацијом, укључујући и информацију о конзервираној информацији о њој. Доследно томе, у чувеном квантно-механичком експерименту „двоструки отвор“ догађа се интерференција честица-таласа (сва материја је и таласне природе) кроз два уска прореза чак и када те честице наилазе једна по једна одвојене дугим периодима времена. Све одговарајуће честице које су икада, од настанка васионе до данас, прошле датим простором – интерферирају са том честицом-таласом сада.

Оно што видимо данас попут је таласа на површини мора који је заправо интерференција свих слојева воде испод. Да природа икако дозвољава једнакост, дозволила би бар ову фантомску једнакост историја бар две честице и поменути експеримент „двоструки отвор“ не би био могућ. Међутим, она ту једнакост не дозвољава нити за било коју честицу истог квантног стања у односу на само четири позната квантна броја. О чему говорим добро знају хемичари који из тог тзв. Паулијевог принципа забране изводе од раније познате елементе Мендељејевог периодног система.

Ето где где запиње правна доктрина са својом идејом равноправности. Ако приметите да је правна пракса пронашла или доказали бар два равноправна бића у овој васиони, или макар две истински равноправне ситуације, молио бих вас ми то што пре јавите. Биће то велики потрес у егзактној науци.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име