Рудници раде, земља остаје нетакнута

0
101

Рудници са површинском експлоатацијом у буџете локалних заједница не уплаћују средства по основу таксе за промjену намjене земљишта. Да ли зато што земља остаје нетакнута упркос томе што рудници раде или је разлог далеко прозаичнији – непоштовање закона које пролази некажњено.

Закон је јасан. За промjену намjене земљишта инвеститор мора да плати накнаду. И то прије експлоатације. Али, што овдје важи за вола, не важи за Јупитера. У конкретном случају, оно што грађани морају да плате, поједина предузећа нису у обавези.

Типичан примјер је ЗП Рудник и ТЕ Гацко које, према оквирним процјенама, на име накнаде за претварање пољопривредног у грађевинско, тачније рударско земљиште, општини дугује 4,8 милиона марака. Будући да се од укупне накнаде 70 одсто уплаћује у општински, а 30 одсто у републички буџет, значи да је и РС оштећена за нешто више од 2 милиона марака.

Експлоатација без концесије и без дозволе

Колики је значај пољопривредног земљишта можемо наслутити на основу податка да је потребно хиљаду година да се створи један центиметар хумуса! Идеја самог закона који је наложио плаћање накнаде за претварање намјене земљишта зато је и била да се ограничи или успори смањивање пољопривредних површина, јер је њихова вриједност непроцјењива. Ово богатство, показује и примјер из Гацка, на жалост, узимамо здраво за готово.

Тренутно површина рудника са одлагалиштима, дакле девастираног земљишта, заузима око 25 квадратних километара што је скоро два пута више од површине коју заузима сам град. Копало се немилице, али се о природи није водило рачуна, па су рекултивисане површине на нивоу статистичке грешке као и разорено земљиште за које је плаћена накнада.

Ипак, у општини Гацко тврде да су урадили све што су могли да наплате ову таксу. Проблем су и републички органи који окрећу главу на другу страну и толеришу незаконито понашање. Начелник Одељења за урбанизам и грађевинарство у општини Гацко Алекса Зеленовић каже да опцији утужења нису прибјегли, јер су локална самоуправа и РиТЕ Гацко међусобно повезани.

– У посљедњих пет до шест година, од времена када је урађена хитна интервенција на санацији Гојковића потока и изградње Источне обилазнице у пољу Д, ми смо издали локацијске услове, али није издата грађевинска дозвола. Разлог је што би морала да буде плаћена накнада за промјену намјене земљишта. Потом се почело са радовима у пољу Ц чија је површина огромна. За то поље није одређен концесионар иако се ту радови изводе и експлоатише угаљ дуги низ година. За поље Ц је министарство издало локацијске услове за експоатацију, али дозволу за експлоатацију не може издати прије него што се одреди концесионар – објашњава Зеленовић и тврди да одговорност за дато стање није на локалној власти.

Општина је реаговала дописом према министарству које је наше питање остављало без одговора. У локацијским условима које је издато за поље Ц децидно стоји мишљење органа по којем се мора платити промјена намјене одмах по уласку у посјед. И то је приход сваке општине, сваке локалне заједнице. С обзиром на то да грађани за један плац површине 300-350 квадрата плаћају таксу од 300 до 350 марака, логично је да и предузеће изврши своју законску обавезу. Изгледа да неко мора да плати, а неко не – констатује Зеленовић.

Ипак, утисак је да се на законским дуговањима на име таксе највише инсистирало за скупштинском говорницом када се овај аргумент користио као оружје у политичкој борби. Тада се одборницима СНСД-а који су истовремено и руководиоци у РиТЕ Гацко, приговарало за недостатак љубави према свом граду. Ови су, пак, одговарали да општина треба да предузме све што је у њеној моћи да наплати та потраживања ако она уопште постоје.

Легенда о локал-патриотизму са сјенком

Преседан у плаћању поменуте накнаде је направљен 2013. године када је за в. д. директора РиТЕ Гацко именован Рајко Паповић. Он је на том мјесту био само пет мјесеци, да би га крајем октобра смијенио Милинко Милидраг. Но, у кратком времену које је провео на челу предузећа, Паповић је готово ушао у легенду донијевши одлуку да РиТЕ у буџет општине уплати таксу за промјену намјене земљишта што је протумачено као врхунски израз локал-патриотизма.

– Рента је уплаћена за дио поља Ц у износу од 350.000 марака када је директор био Рајко Паповић. То је прва фаза поља – појашњава Зеленовић.

Сјенку на овај израз оданости локалној заједници баца чињеница да је те 2013. године општина расписала тендер за асфалтирање пута у МЗ Брљево у којој је и родно село директора Паповића. Радове је добило предузеће „Антикорозија“ у власништву његовог брата Драгутина Паповића, које је вјероватно и најчешћи извођач асфалтирања сеоских путева у општини Гацко. Поменуто асфалтирање је буџет коштало нешто више од 460.000 марака.

Познаваоци прилика из тог периода су нам рекли да подударност није случајна. Алекса Зеленовић који је и тада био на челу Одјељења за урбанизам и грађевинарство каже да није упознат са тим околностима нити је доносио ту одлуку.

Инспекције гледају на другу страну

На жалост, проблем девастације земљишта није једини. Одвајање и чување хумуса, као и сама рекултивација, руководиоци РиТЕ Гацко посматрали су као трошак. Било је брже и једноставније земљу и јаловину транспортовати на одлагалиште чиме су бесповратно изгубљени милиони кубика хумуса. А због ширења одлагалишта, дијелови рекултивисаних површина су поново засипани јаловином.

На ове примјере криминалног понашања према животној средини изостао је притисак јавности, али и адекватна реакцја локалне власти. Но, Алекса Зеленовић се не слаже са тим.

– Надлежност контроле је на републичком нивоу, у домену пољопривредне, еколошке и рударска инспекција. Једном је пољопривредни инспектор обилазио РиТЕ и повукао се. Мени је лично обећао да ће доћи по позиву поново да направи записник и рјешење о неопходности уплате ренте. Али, ништа од тога. Посљедња инстанца је тужба којом би се дефинисала и висина дуговања и камате. Тачно је да године пролазе, али општина и ТЕ су везане на неки начин и то новац који ће морати уплатити, да ли одједном, да ли у више рата – каже Зеленовић и додаје да би се те паре употребиле за развој пољопривреде и сеоске инфраструктуре.

Помиње и да је еколошки инспектор изрицао казне за правно и физичко лице, али и да то није дало никакав резултат.

Можда изгледа чудно

У општини Угљевик, у Одјељењу за урбанизам су били изненађени питањем јер, како су рекли, посљедњих година нису имали захтјеве за промјену намјене земљишта. И то не само за рудник него ни за каменолом. Такође, нису имали податак колико је у претходним деценијама по том основу буџет приходовао.

– Може да изгледа чудно ако имамо на уму да Термоелектрана ради без прекида и логично је да се рудник шири. Али у посљедњих шест година сигурно нисмо имали захтјева за претварање земљишта – рекли су нам службеници поменутог Одјељења уз претпоставку да је то предузеће РиТЕ Угљевик завршило у претходном периоду.

– Тачно је да општински орган рјешава предмете ове врсте, али је министарство активно укључено будући да им комплетирани предмет шаљемо да дају смјернице – нагласили су они.

Иако снимци из ваздуха показују да је површина рудника импозантна, ни буџет општине Станари није много приходовао од промјене намјене земљишта.

Према званичним информацијама рудник заузима 19% површине општине или нешто више од три хектара. У општини Станари истичу да предузеће ЕФТ, које је власник рудника и термоелектране у овом мјесту, испуњава све своје законске обавезе. Када је у питању промјена намјене земљишта, ово предузеће је општинској управи до сада поднијело два захтјева у износу око двије хиљаде марака.

Имајући на уму закон који је дефинисао да се накнада за промјену намјене пољопривредног земљишта утврђује у висини катастарског прихода за то земљиште за текућу годину увећано за 500 пута за прву класу, 400 за другу, 300 за трећу, тешко је замислити да вијековни приход са неке парцеле, ма како мала и неквалитетна била, износи 2.000 марака, колико је, ето, израчунат у Станарима.

То је, по свему судећи, мјера нашег односа према необновљивим ресурсима, али и онима којима у насљедство треба да оставимо земљу.

М. Ковачевић / direkt-portal.com

*Текст је произведен у оквиру медијског poola-а Мреже ACCOUNT (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)*

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име