САША ШМУЉА: Бахатост и синоними

0
374
ćutanje

Биће да је бахатост једна од оних ријечи нашег језика за које нам се чини да крију своје право поријекло, а у ствари једино што невјешто скривају јесте веома бројна породица синонима. И синдрома.

Рјечници које зовемо етимолошким кажу да ова ријеч у свом коријену значи охолост, они општијег типа упућују на осионост и надменост, а рјечници синонима на ароганцију и грубост.

Тек код ових посљедњих веселу обитељ упознајемо у њеној правој „раскоши”. Па каже: обијест, осионост, грубост, виолентност, осорност, дрскост, охолост, окрутност, безочност, уображеност, надувеност, надменост, гордост, дрчност, високопарност, извјештаченост, нарцисоидност итд.

Треба имати у виду да овдје ни изблиза нису набројани сви постојећи синоними. Заинтересовани читалац овај низ може употпунити увидом у Ћосићев „Речник синонима” или неки други сличан приручник. Лично бих под бахатост сврстао и тврдокорно истрајавање у немару и нераду, али то је већ нека друга прича.

Ствар је у томе што је ово један од најдужих низова синонима за које знам и што, без обзира на тврдње неких лексиколога да правих синонима заправо и нема, као да је уистину листом изашао испод значењског „шињела” бахатости.

Ствар је и у томе што смо овдје са плодовима бахатости суочени на свакодневном нивоу и што материјала у том домену има и за неку нову теорију о бескрајним низовима неког новог Умберта Ека. У маркету или у саобраћају, на шалтеру или на телевизијском екрану, у јавном и у професионалном животу, у друштвеној и у политичкој стварности, на стадиону и у парламенту, сваки дан је антологија за себе.

И ко онда не би могао да буде антологичар? Довољно је да се осврнемо око себе и да препознамо некe од ових синонима. Обијест политичара. Осионост моћника. Грубост првосвештеника. Виолентност полиције. Осорност имућних. Дрскост „позиционираних”. Охолост „аутохтоних”. Окрутност насилника. Безочност убица.

Уображеност оних који нам одговарају с „виших” мјеста. Надувеност оних којима је мрско и да одговарају. Надменост оних чију професионалну услугу чекамо. Гордост лажних богомољаца и родољубаца. Дрчност шовиниста и аутошовиниста. Високопарност морализатора. Извјештаченост интелектуалаца и умјетника. Нарцисоидност славних и неславних.

Ова негативна литанија из нашег свакодневног живота у исто вријеме је и вербално упризорење оног класичног „хомо балканикус” менталитета. Менталитета који овдје има и своје носиоце и своје жртве; који овдје на Балкану заправо не зна за границе, али који изван тих граница бива богме као руком однесен. Нема помиловања нити оправдања за овдје поменуте друштвене или духовне, колективне или индивидуалне аномалије. Све су оне бахатост на свој (пасиван или агресиван) начин.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име