САША ШМУЉА: Баја

0
166
ćutanje

Постоји ријеч која је у нашем језику позната од давнина и која у народу има сасвим једноставно и пристојно значење, док у савременом друштвено-политичком контексту поприма нешто другачије тонове.

Као што наслов наговјештава, у питању је ријеч „баја”. Чита се с краткосилазним акцентом и као хипокористик примарно означава брата од миља. Бар тако веле рјечници које у овом моменту имам при руци. Браћа Бугари у својим рјечницима веле „бай”, што се односи на старијег брата или старијег човјека. Ни остала доступна лексикографија не открива неку велику мистерију када је у питању ова ријеч, тако да њен друштвени и политички смисао морамо потражити на неком другом мјесту.

Ријеч „баја” код нас одавно има везе и са друштвом и са менталитетом и са политичким сленгом. То њено проширено значење, међутим, не открива више старијег брата од миља, него особу која има велику моћ и друштвени углед, доминантно управљајући политичким и материјалним ресурсима. Поменутом ријечју овдје се ословљава неприкосновени ауторитет, а у том смислу она подједнако служи и за политичко самоословљавање.

У српској књижевности за сада није написано дјело у којем би појмом „баја” био овјековјечен један менталитет или један политички ауторитет. У бугарској књижевности јесте и од тада су протекли тачно један вијек и четвртина другог. Аутор тог дјела је Алеко Константинов, једини писац на свијету кога је, кажу, убио његов властити књижевни јунак: баја Гањо.

Књига Баја Гањо својевремено је била превођена и популарна међу Србима, прије свега због шире, балканске друштвено-политичке актуелности овог остварења. Та актуелност постоји и данас. Баја Гањо је ономад, уз малу помоћ својих пријатеља, слиндарио агарјански јамурлук и огрнуо белгијску пелерину, кренувши на своје карикатурално европско путешествије. На сличан начин, данашњи политичари и данашње балканске нације, пут путују ка имагинарним европским вриједностима, у властитом бугарском возу и балканском политичком гуњу. Пелерине и рукавице више нису у моди.

Баја Гањо Балкански је прије свега бугарски национални антијунак, али исто тако и представник менталитета homo balcanicus. Као такав, баја је оличење социјалне и политичке стихије у контексту првобитне акумулације капитала, тада као и данас. Критичари о овом Алековом „баји” говоре као о плебејцу, скоројевићу, простаку, шовинисти, шићарџији, грандоману, сировом, неучтивом и необразованом човјеку, политичару незаинтересованом за културу итд. Појам „бајгањовштина” који је у међувремену скован њему у част означава политичку вулгарност, неотесаност и грубост.

Све у свему, још једна литанија негативних атрибута, по много чему слична оној коју смо раније представили у тескту „Бахатост и синоними. И сазнање које баца сасвим другачије свјетло на употребну вриједност ријечи „баја” у савременој политици и друштву.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име