САША ШМУЉА: Писање 9. јануара

0
339
Saša Šmulja Autošovinizam

Садржај плаката којим је најављена овогодишња прослава Дана Републике Српске, као што су неки већ и примијетили, чини и једна недопустива правописна грешка. Такве грешке, нажалост, нису неуобичајене у овдашњој јавној употреби српског језика, у службеним документима и службеној преписци.

Неко ће можда рећи да једно велико умјесто једног малог слова ником неће нанијети никакву штету. Ником неће затајити срце због тога (надајмо се), ником неће пасти кров (или билборд) на главу. Сви су урадили свој дио посла и сада можемо да славимо. Домовина се брани радом и знањем. Љепотом и васпитањем. Али, брани ли се домовина исто тако и писменошћу?

Морала би да се брани. Јер, без уважавања правописних и језичких норми, правилног писања, правилног изражавања и достојанствене употребе српског језика, нарочито у јавном и службеном домену, ми смо у најбољем случају тек варвари у сопственој култури. А она није ни мала ни безначајна. Питањима језика бавили су се неки од њених најбољих представника.

Борба за српски језик у прошлости није била ни лака ни једноставна. У тексту под насловом „Цјеложивотно учење” скренуо сам пажњу на чињеницу да смо тај језик добили у насљеђе од оних који су га много боље чували у прошлости, у неким много тежим временима, него ми данас. Али исто тако и на чињеницу да данас у јавној и политичкој сфери постоји, најблаже речено, мањак одговорности према учењу и употреби тог језика.

Борба за српски језик још траје и требало би да сви буду свјесни те чињенице, од политичара и нотара до дизајнера и штампара. Српски језик не би требало да буде тек предизборна идентитетска тема, једна од оних које доносе одређене политичке поене. Српски језик би требало да буде свакодневна тема, тема сваке одговорне власти и њен безусловни приоритет у просвјетном, културном и научном домену, али исто тако и у домену најшире јавне употребе (укључујући и интернет).

Када је у питању поменути свечарски плакат и на њему спорно писање 9. јануара, сада заиста није неопходно знати чији је то заправо пропуст и чија је (индивидуална) кривица. Потребно је проактивно и константно указивати на одговорност као такву. Апеловати на надлежне да убудуће чине све што је у њиховој моћи да се овакве или сличне грешке више не дешавају, не само на билбордима него и уопште.

Мој приједлог надлежнима је сљедећи: за почетак, захтијевати од свих институција и правних лица (ко год има предсједника, директора, уредника или управника) да ангажују лектора са звањем дипломираног професора српског језика и књижевности. То је више него неопходно уколико желимо да доведемо у ред јавну и службену употребу нашег језика.

Ако се одговор надлежних састоји у томе да би претходно требало мијењати закон или одређена подзаконска акта, мислим да је то најмање што се у овом тренутку може учинити за српски језик, али и за људе који би се овим послом честито и са задовољством бавили.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име