САША ШМУЉА: Сајамска распродаја

0
238
ćutanje

Потенцијалним муштеријама, али и онима који му то никад неће постати, локални књижар често прича како је писац ових редова својевремено давао чак трећину плате за књиге. То на прву звучи као много новца за књиге, али је факат да их се за трећину тадашње асистентске плате и није могло купити много.

Књига се вољела, па се и поред скромних примања куповало за душу, али и за посао. Ово друго испочетка и много више, јер се литература морала имати при руци, а локалне библиотеке много тога нити су имале тада, нити имају данас. Не својом кривицом. Лична библиотека се мало по мало увећавала, а стамбени простор из истог разлога сужавао.

Но, и поред тога, сајмове књига никада нисам волио нити на њих редовно ходочастио. Једноставно, одувијек сам књигу више волио купити далеко од комерцијалне машинерије, вашарске стварности и потрошачке усхићености. Ону књигу која сама пронађе свога купца, што је, без икакве мистификације, библиофилски догађај првог реда.

Упркос томе, а због свих оних који не мисле и не осјећају тако, због оних који воле сајам, живе за овај тип књижевног фланераја и које због тога не сматрам мањим љубитељима књиге, штавише, због дјеце која на сајам долазе са школским друговима, наставницима или родитељима, морам да кажем и неколико објективних ствари.

Овај град заслужује много бољи сајам књиге. Мање туробан, мање учмао, мање локалан, мање политички. Сајам који је у правом и пуном смислу те ријечи догађај, а не рецка у одборном или ресорном календару. Град који претендује на титулу европске престонице културе мора да има такав догађај. Да анимира и укључује, привлачи и повезује, улаже и развија.

Много шире гледано, ово друштво уопште књизи дугује другачији статус и другачији однос. Од кућног васпитања, преко образовања и уџбеника до тржишта и његових закона, књига је овдје, претежно, нешто од трећеразредног значаја. Њена истинска вриједност код нас је већ деценијама на сајамској распродаји. Све то мора да се мијења. Постали смо друштво у којем је књига неприступачна „надградња”, елитистички хоби и иритантна привилегија. (А читање – зазорна работа.)

Па, књига није ништа од свега тога, осим што је чињеница да квалитетна публикација још увијек јесте скупа и неприступачна за већину становништва. То је, сасвим сигурно, оно што на првом мјесту мора да се промијени.

Да би се то промијенило, потребно је ослободити финансијских намета и административних заврзлама све што има везе са књигом, сајмом књиге, издаваштвом и књижарством. Првенствено у домену умјетности, културе, науке и образовања. Потребно је и много озбиљније подстицати, управо субвенционисати издаваче у поменутим областима, а поготово оне са нижим профитом и оне који тек улазе у посао. За почетак темељне промјене односа према књизи, свијести о њој и њеног статуса у друштву, то би било сасвим довољно.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име