САША ШМУЉА: SCI фактор

0
294
O humoru

Са тематске сједнице Владе Републике Српске, одржане 17. јула ове године, упућене су важне поруке које се тичу високог образовања у Републици Српској.

Високо образовање у Републици Српској није на задовољавајућем нивоу, није прилагођено тржишту рада, тромо је и нефлексибилно. Број студената је још даље од задовољавајућег. Најављене су и реформе које би, након три фазе, требало да буду окончане 2035. године.

Међутим, ако се упореде формулације неких закључака које су дате на сајту Министарства за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске са формулацијама које су дате на сајтовима најутицајнијих медија у РС, видљиво је да информација о овој сједници јавности није пренесена на одговарајући начин нити у потпуности.

Примјера ради, на сајту Радио-телевизије БН, у тексту под насловом „Лоше стање у образовању РС”, стоји да „превише је најбољих универзитетских наставника истраживача уз премало административног особља”. За то вријеме, на сајту поменутог министарства, у тексту под насловом „Министар Рајчевић на тематској сједници Владе: Унаприједити област високог образовања”, пише управо супротно: да високо образовање у РС, између осталог, карактерише и „смањење броја најбољих универзитетских наставника – истраживача уз истовремено повећање административног особља”.

У истом тексту стоје и сљедеће ријечи министра Рајчевића: „У првој фази очекује нас доношење нових законских рјешења у контексту онога шта се дешава у региону и Европи, уз подизања улагања у научноистраживачки рад. Тренутно улажемо 0,17 одсто БДП-а, што није задовољавајуће.” Ове ријечи нису пренијели медији попут РТРС-а, БН-а, Независних новина, Гласа Српске итд.

Да ли поједини медији у Републици Српској оваквим извјештавањем упућују на то да високо образовање код нас пати од неке врсте вишка најбољих универзитетских наставника – истраживача и на то да лоше стање у области високог образовања нема никакве везе са изузетно малим процентом издвајања за научноистраживачки рад?

А јавност би требало да зна и да овај ниво издвајања за научноистраживачки рад у РС представља дугогодишњи негативан тренд. Према подацима доступним у документу под називом „Стратегија научног и технолошког развоја Републике Српске 2017–2021. године – Знање за развој” Република Српска је 2015. године за истраживање и развој издвојила 0,196% БДП-а док је глобални просјек издвајања у овом домену од 1,8 до 2,3%. Стратегије ЕУ којој тежимо говоре и о циљу од чак 3% БДП-а у овом домену.

Судећи према овим подацима, Влада Републике Српске годинама је на самом европском зачељу када су у питању издвајања за науку, а мора се нагласити и то да, истовремено, тежи самом европском (па и свјетском) врху када су у питању очекивања од универзитетских наставника – истраживача које запошљава и од њиховог научног рада.

Наиме, док су финансијско и логистичко подстицање научне изврсности у РС на изразито ниском нивоу и док је научноистраживачки рад континуирано минималним издвајањима доведен на најниже могуће гране, стратешки документи из домена научног и технолошког развоја код нас се темеље на идеји економије засноване на знању, односно знања као генератора економског развоја.

Када се томе дода и могућност да ће се већ ове године новом легислативом у области високог образовања додатно подићи нормативна љествица у домену продуктивности, квалитета, изврсности, међународне видљивости, фактора утицаја и тако даље, јасно је да се ради о усаглашавању са највишим европским и свјетским стандардима. Да ли је то реално уз догогодишњи тренд улагања испод 0,2% БДП-а?

Детектовати проблем и осмислити реформу зарад његовог рјешавања свакако представља позитиван сигнал, али се бојим да ће овај несразмјер улагања и очекивања тек доћи до изражаја на штету високог образовања и научноистраживачког рада у Републици Српској, нарочито на штету оних дисциплина које нису профитабилне и не могу постати генератор економског развоја. А таквих на универзитету није мало.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Унесите име